Bregzit na vidiku
Veliki pobednik parlamentarnih izbora u Velikoj Britaniji premijer Boris Džonson priprema svoj tim s namerom da već ove nedelje počne da uklanja prepreke za Bregzit. Vođa Torijevaca, osnažen dobijenom većinom koja nije viđena od Margaret Tačer, 16. decembra treba da objavi svoju rekonstruisanu vladu, verovatno na margini drugih radnji, zato što je njegov prioritet da pokrene korake da se omogući izlazak Britanije iz EU 31. januara.
On treba da razgovara i sa 109 novoizabranih konzervativnih poslanika, od ukupno 365 poslaničkih mesta osvojenih na upravo održanim izborima, i da od njih zatraži da se bace na posao i ostvare Bregzit za koji je glasalo 52% Britanaca na referendumu u junu 2016. ali čija realizacija je otad u zastoju.
"Premijer je bio vrlo jasan, treba da odgovorimo na poverenje vlade i ostvarimo Bregzit. Zato će prvi zakon o kome će novi poslanici glasati biti sporazum o povlačenju Britanije iz EU", rekao je vladin izvor, prenosi AFP.
Premijer želi pre Božića, možda već ove nedelje, da postavi pred poslanike dokument koji je usaglašen sa Briselom sredinom oktobra a predviđa "meki" razlaz posle 47 godina.
Veća rekonstrukcija vlade bi mogla da se dogodi posle 31. januara, kada Bregzit bude osiguran.
Pre nego što se okrene Bregzitu, novoizabrani donji dom britanskog parlamenta treba pre svega da se sastane 17. decembra i da izabere predsednika a, izuzev nekog iznenađenja, očekuje se da će na to mesto biti ponovo izabran Lindzi Hojl, laburista, koji je izabran mesec dana pre prevremenih parlamentarnih izbora.
Hojl će imati zadatak da vodi ponekad vrlo žustre rasprave o Bregzitu, kao što je radio njegov prethodnik Džon Berkou.
Zatim će svaki od 650 poslanika izraziti privrženost kruni, proces koji treba da traje nekoliko dana.
Džonson bi 19. decembra mogao da predstavi svoj program tokom tradicionalnog govora koji čita kraljica Elizabeta Druga. Poslednji takozvani kraljičin govor, u kome vlada predstavlja svoj program, bio je jedva pre dva meseca i obzirom da se približava Božić uobičajena ceremonija će ovog puta biti skraćena, prenosi AFP.
Boris Džonson treba da ponovi prioritet koji ponavlja od dolaska na vlast u julu, i neumorno tokom predizborne kampanje - da se realizuje Bregzit.
Takođe će kao se očekuje najaviti mere za poboljšanje nacionalne zdravstvene službe kao što je obećao.
Premijer je međutim isključio da će ponuditi Škotskoj drugi referendum o nezavisnosti koji traži škotska premijerka Nikola Stardžon, osnažena dobrim izbornim rezultatima njene stranke SNP koja je za nezavisnost.
Stardžon je rekla da Džonsonovo odbijanje ne znači kraj te stvari i naglasila da Škotska, koja je 2016. glasala 62% da ostane u EU, "ne može da bude zatvorena u Velikoj Britaniji mimo svoje volje".
Kada Bregzit bude sproveden politički 31. januara, London i Brisel će početi pregovore da dođu do trgovinskog sporazuma koji će definisati njihove odnose posle prelaznog perioda predviđenog do kraja 2020.
Džonson kaže da će postići taj sporazum bez odlaganja rokova. On nije, međutim, objasnio kakav oblik odnosa, blizak ili udaljen želi da ima sa 27 zemalja članica EU. Više evropskih zvaničnika već su upozorili da će sigurno biti potrebne godine za usaglašavanje takvog dogovora.
Izvor: EurActiv
