Hrvatsko predsedavanje Savetu Evropske unije
Prvi put odkad je postala članica Evropske unije 2013. godine, Hrvatska je preuzela predsedavanje Savetu Evropske unije na period od 1. januara do 30. juna 2020. godine. Hrvatsko predsedavanje je poslednje unutar trojke Rumunija – Finska – Hrvatska, a čiji postojeći program posebno ističe važnost zajedničkih vrednosti Unije: poštovanja ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti, pravne države i ljudskih prava. Takođe, program obuhvata i podsticanje konkurentnosti, privrednog rasta i pružanju podrške ulaganjima, te jačanje privredne, društvene i teritorijalne kohezije. Čitav program sadašnje trojke usklađen je s prioritetima Strateške agende 2019‒2024, koju su članice odobrile na Evropskom savetu u junu 2019. godine.
ČETIRI GLAVNA PRIORITETA
Na konferenciji održanoj 30. decembra 2019. godine, predsednik Vlade Hrvatske Andrej Plenković predstavio je Savetu ministara Program i u njemu sadržane prioritete hrvatskog predsedavanja. Fokus je na četiri glavna prioriteta, a u cilju jačanja saradnje među članicama u duhu konsenzusa i uzajamnog poštovanja. Prioriteti su sadržani u dokumentu Prioriteti hrvatskog predsedavanja Savetu Evropske unije i naslovljeni su kao:
- Evropa koja se razvija;
- Evropa koja povezuje;
- Evropa koja štiti;
- Evropa koja je uticajna.
Prioritet Evropa koja se razvija doprinesi borbi za bolje uslove i perspektivu svih evropskih građana kroz ujednačen i održiv rast, što uključuje uravnotežen regionalni razvoj, zadovoljnije i vitalnije društvo, jačanje konkurentnosti i veština, te zaštitu životne sredine kroz borbu protiv klimatskih promena. Aktivnosti su usmerene ka uravnoteženom, održivom i uključivom razvoju Unije koji uvažava posebnosti i potrebe svih država članica, njihovih regiona i građana.
Kroz prioritet Evropa koja povezuje težiće se napretku EU kroz dublje povezivanje njene privrede i ka punom iskorišćavanju infrastrukturnih i ljudskih potencijala. Dakle, hrvatsko predsedavanje podsticaće usvajanje politika koje jačaju infrastrukturnu povezanost Unije i kroz obrazovanje, kulturu i sport zbližavaju građane EU.
Međutim, kako bi ovi prioriteti bili ostvareni, potrebno je pre svega zaštiti građane. Sigurnija Evropa ‒ Evropa koja štiti ‒ podrazumeva jačanje unutrašnje bezbednosti, zaštitu slobode i demokratije i zalaganje za sveobuhvatnu i održivu migracionu politiku. Naglašava se da Evropska unija mora pokazati svoju snagu i odgovoriti na savremene pretnje vladavini prava i demokratskim vrednostima – od netolerancije i terorizma pa sve do sajber pretnji i dezinformacija na digitalnim platformama.
Hrvatska će se zalagati i za globalno vođstvo Unije, odnosno Evropu koja je uticajna. U prioritetima je istaknuto da je Evropska unija vodeći međunarodni činilac, prva ekonomska sila, prvi trgovinski partner Sjedinjenim Američkim Državama, Kini, Rusiji te još mnogim državama i organizacijama i da taj položaj mora iskoristiti kako bi se proširio njen uticaj i oblikovao globalni poredak, ali i iskorenilo siromaštvo i podstakao globalni razvoj. U ovom prioritetu istaknuto je i da posebnu odgovornost Hrvatsko predsedavanje ima prema svojim susedima na način da podstakne reformske procese i bude faktor stabilnosti.
Hrvatsko predsedavanja i politika proširenja
Politika proširenja i reforma ovog procesa sadržane su takođe u prioritetima hrvatskog predsedavanja, ali se i pored toga naglašava važnost usaglašenosti nivoa reformi u državama kandidatima s njihovim očekivanjima od hrvatskog predsedavanja. Iako je istaknuta velika podrška državama Zapadnog Balkana na njihovom putu evropskih integracija, istaknuto je da taj put mora da bude kredibilan, a reforme opipljive uz obavezno prevazilaženje nasleđa prošlosti, istinsko pomirenje i rešavanje otvorenih pitanja. Najvažniji događaj, odnosno kako se ističe, vrhunac hrvatskog predsedavanja biće Samit EU i Zapadnog Balkana, koji će se održati 7. maja u Zagrebu. Prema navodima premijera Hrvatske Andreja Plenkovića hrvatsko predsedavanje Evropskoj uniji će kroz majski Samit u Zagrebu dati zemljama Zapadnog Balkana jasnu evropsku perspektivu, jasan vremenski okvir, ali i metodologiju budućih pregovora za članstvo u EU i razrešiće situaciju koja se tiče otvaranja pregovora o pristupanju sa Severnom Makedonijom i Albanijom.
Andrijana Lazarević, Beogradska otvorena škola
