Trendovi pojačanog uticaja ultranacionalističke i ksenofobne politike u Evropi
Nezavisno telo Saveta Evrope protiv rasizma i netolerancije (ECRI) u svom godišnjem izveštaju za 2019, objavljenom 27. februara, ukazuje na alarmantne trendove pojačanog uticaja ultranacionalističke i ksenofobne politike širom Evrope. U izveštaju se ukazuje na govor mržnje u društvenim medijima, rasprostranjen antisemitizam i mržnju usmerenu na muslimane kao sve više neprijateljsko okruženje za nevladine organizacije koje rade sa osetljivim grupama.
"Evropa je suočena sa šokantnom realnošću: antisemitski, antimuslimanski i drugi rasistički zločini mržnje rastu alarmantnom stopom, a najnoviji primer je ekstremistički napad u Hanauu u Nemačkoj u kome je devet ljudi ubijeno a nekoliko je ranjeno. Takva strašna dela često se podstiču otrovnim rečima i teorijama zavere raširenim preko društvenih mreža i interneta", rekla je generalna sekretarka Saveta Evrope Marija Pejčinović Burić.
Ona je rekla da mora da se zaustavi širenje retorike rasističkih ekstremista koja "udara u samo srce demokrtija", i da zemlje članice SE moraju da rade zajedno u bobi protiv rastuće desničarske pretnje, uključujući kroz saradnju sa ECRI-jem i primenom njegovih preporuka.
U izveštaju ECRI ukazuje da su mete dugogodišnjih predrasuda diskriminacije, ksenofobne retorike i nasilja muslimani, Jevreji, Romi i crnci.
Ksenofobni nacionalizam i dalje prikazuje Islam kao religiju stranu nacionalnoj kulturi i identitetu mnogih zemalja članica, a antimuslimanska retorka čini da su muslimani koji nose odlike svoje vere mnogo osetljiviji dok razni oblici diskriminacije još pogoršavaju situaciju posebno za žene muslimanke.
Ukazuje se da je poraslo nasilje u ekstremnom obliku protiv Jevreja i jevrejskih institucija, a takođe su izazovi rasizam protiv crnaca i socijalna marginalizacija Roma.
Kada je reč o jednakosti LGBTI populacije, mnoge zemlje su preduzele dalje akcije u tom smeru dok su druge krenule u suprotnom pravcu i LGBTI osobe i dalje su suočene sa uznemiravanjem, pretnjama i nasiljem, navodi se u izveštaju.
Rastući osećaj nesigurnosti među Evropljanima nastavlja da podstiče antiimigrantska osećanja i sve više ljudi smatra da jednakost i inkluzija dovode do dalje neželjene konkurencije i prete njihovim već smanjenim resursima.
To osećanje, kako se navodi u izveštaju, naširoko koriste ksenofobni nacionalisti. Ukazuje se na potrebu proaktivnog pristupa da bi se podržala inkluzivno obrazovanje.
ECRI ukazuje da je porasla popularnost ultranacionalističkih stranaka u nekim zemljama što se vidi na izborima za Evropski parlament i nekoliko nacionalnih parlamenata ali da nije dovoljno samo konstatovati povećan broj mesta osvojenih na parlamentarnim izborima.
ECRI navodi da je uočljivo da raste broj glavnih političkih stranaka koje usvajaju restriktivne politike prema migraciji i integraciji koje su ranije bile povezane sa desničarskim strankama.
"Razne izborne kampanje 2019. godine pokazale su da su ultranacionalistički, ksenofobni, rasistički i homo/transfobni govor ponovo u usponu i sve više prožima i čak postavlja ton na društvenim mrežama", navodi se u izveštaju.
Ukazuje se da uvredljive i degradirajuće izjave koje su nekad smatrane neprihvatljivim sada postaju nova norma, a govor mržnje koji izaziva opšti princip ljudskog dostojanstva preliva se u nedigitalni svakodnevni život.
Situacija je pogoršana time što organizacije koja se zalažu za interese osetljivih grupa i dalje nemaju dovoljno finansijskih sredstava i osoblja, kao ni ovlašćenja da pruže podršku žrtvama i da ih predstavljaju pred sudovima.
Važna uloga organizacija civilnog društva tek treba u potpunosti da bude priznata i podržana, navodi se u izveštaju.
ECRI ukazuje na zabrinutost zbog sve neprijateljskijeg pravnog, verbalnog i ponekad i fizičkog okruženja u kome deluju neke nevladine organizacije i aktivisti za odbranu ljudskih prava u nekim zemljama. Te organizacije se prikazuju kao pretnje za nacionalni interes i bezbednost i zastrašuju se oni koji otvoreno podržavaju osetljive grupe.
U izveštaju se navodi da se pojavljuju novi izazovi vezani za uticaj veštačke inteligencije na diskrimnaciju u društvu.
Retki su za sada slučajevi namerne diskriminacije preko veštačke inteligencije, međutim, sve više je nenamernih primera diskriminacije obično zbog neuočene pristrasnosti među dizajnerima sistema kao što je nedostatak transparentnosti u procesima veštačke inteligencije.
Izvor: EurActiv.rs
