Nova Medijska strategija: Svetlo na kraju tunela ili Potemkinovo selo

BEOGRAD – Osiguravanje nezavisnosti Regultornog tela za elektronske medije (REM), finansiranje javnih servisa prevashodno kroz naknade koje bi plaćali građani uz smanjenje udela komercijalnog finansiranja i povećanje transparentnosti uticaja države na medijskom tržištu samo su neke od tačaka nove Strategije razvoja sistema javnog informisanja (tzv. Medijska strategija), koji treba da doprinesu ukupnom smanjenju političkog uticaja na medijsko tržište.

Dok jedni Strategiju vide kao “dobar osnov za dalje poboljšanje medijskih zakona”, drugi se pribojavaju da su ponuđena rešenja “Trojanski konj namenjen medijskom sistemu”.

Na donošenje nove Medijske strategije čekalo se četiri godine. Posle više krugova konsultacija između institucija, struke i civilnog sektora, Strategija je usvojena 30. januara. Predstavnik OEBS-a za slobodu medija Arlem Dezir i šef misije OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio su usvajanje strategije ocenili kao “krupan korak ka zdravijem medijskom okruženju zasnovanom na slobodi medija, etici, profesionalizmu i pismenosti”, a predstavnici Udruženja novinara Srbije (UNS) i Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) izjasnili su se kao zadovoljni usvojenim strateškim dokumentom, na osnovu kojeg bi u narednom periodu trebalo da se prilagode zakoni koji regulišu oblast medija.

Međutim, prema rečima bivšeg predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašina Obradovića, koji je napustio Radnu grupu za izradu Medijske strategije zbog, kako kaže, neslaganja sa procesom koji je prethodio donošenju Strategije, stanje je daleko od idealnog, a “rešenja predviđena Strategijom ponuđena su medijskim udruženjima kao Trojanski konj”.

“Mislim da stvarna želja za promenom medijskog sistema kod ove vlasti jednostavno ne postoji”, ocenjuje bivši predsednik NUNS-a Vukašin Obradović u razgovoru za European Western Balkans.

Trinaest zahteva

Tokom poslednjih nekoliko godina medijska udruženja uporno ukazuju na pojačano ugroževanje bezbednosti novinara, kršenje zakona, političke pritiske na medije i novinare, zloupotrebu medija, kršenje novinarskih i etičkih normi i sužavanje prostora za medijski pluralizam u Srbiji.

Zaoštravanje medijske klime u zemlji primećuju i strana udruženja kao što je Fridom Haus. Prošle godine, Fridom Haus je Srbiju po prvi put svrstao među delimično slobodne zemlje.

U maju 2018. godine formirana je Radna grupa za izradu medijske strategije, nakon što su, posle “tri runde teških pregovora”, novinarska i medijska udruženja uz prisustvo međunarodnih institucija, postigla dogovor sa Vladom Srbije o početku izrade Medijske strategije. 

Grupa za slobodu medija (koju čine NUNS, NDNV, ANEM, AOM i Lokal Press) predala je u avgustu iste godine spisak od 13 zahteva za poboljšanje stanja u sferi medija i medijskih sloboda Vladinom Koordinacionom telu za saradnju sa medijima, a do kraja godine i nacrt Strategije, sa predlozima rešenja. Medijska koalicija tada je upozorila na pogoršavanje stanja medijskih sloboda u Srbiji.

Tada je, između ostalog, traženo pokretanje postupka razrešenja članova Saveta REM-a, rasvetljavanje slučajeva napada na novinare, da vlasti prestanu da diskreditacijom novinara, a da Tanjug prestane sa radom. 

“Nije ispoštovan osnovni dogovor, koji je postinut na samom početku, a koji je podrazumevao da medijska udruženja, paralelno sa našim učešćem u Radnoj grupi, prate pregovore predstavnika vlade i novinarskih udruženja oko 13 konkretnih zahteva”, podseća Obradović. “To je bio uslov pod kojim sam ja prihvatio da uopšte učestvujem u radu na Medijskoj strategiji, jer sam smatrao da bez obzira što je Strategija važan i potreban dokument, postoje pitanja kojima bismo morali da se pozabavimo radi poboljšanja sveukupne situacije u zemlji”. 

Obradović ocenjuje da Vlada Srbije nije rešavala urgentne probleme medijske scene, zbog čega, kako smatra, usvojena Medijska strategija predstavlja Potempkinovo selo.

“Nisam želeo da dajem alibi ni ovoj vlasti, ni vladajućem režimu da smo eto kao u jednom kako to [premijerka Srbije] Ana Brnabić voli da kaže inkluzivnom procesu kao da mi donosimo dokumente koji će bogznakako izmeniti medijsku scenu. Mislim da je donošenje Strategije samo jedan manevar i proces koji služi za u marketinške svrhe Vladi Srbije”, rekao je Obradović. 

Bivši predsednik NUNS-a ističe da je ključno pitanje da li možemo imati poverenja da će nova Medijska strategija, na koju kaže da nema previše zamerki, služiti u druge svrhe osim u propagandne.

“Imam duboko uverenje da Srpska napredna stranka (SNS) kao najuticajnija stranka jednostavno u njenom političkom, ideološkom i programskom habitusu nisu slobodni mediji i javni interes, to nije nešto što pretstavlja činjenično stanje, mislim da je kontrola medija sastavni deo njihovog poltiičkog delovanja i vizije Srbije. U takvim uslovima, prosto je bilo nepotrebno učestvovati u stvaranju jednog dokumenta”, zaključuje Obradović. 

Mreža državnog vlasništva u medijima

Jedno od centralnih pitanja kojim se bavi nova medijska Strategija jeste raspletanje mreže državnog vlasništva u medijima. Ovo se odnosi na vlasništvo u listovima Politika i Večernje novosti i novinskoj agenciji Tanjug. Naime, nova Strategija predviđa da država potpuno izađe iz vlasništva u medijima. Rokovi da se ovo dogodi, međutim, nisu definisani. 

U Strategiji se navodi da će država “bez odlaganja” podneti registracionu prijavu za brisanje Tanjuga, koji već godinama posluje u nerazjašnjenom statusu, iz registra privrednih društava, što bi dalje trebalo da vodi ka privatizaciji Tanjuga. Naime, od oktobra 2015. godine agencija je imala dva neuspešna pokušaja privatizacije, nakon čega je Vlada Srbije na papiru ugasila Tanjug, koji je nastavio sa radom. U Agenciji za privredne registre, Tanjug se i dalje vodi kao javno preduzeće u apsolutnom vlasništvu države.

Iako ohrabruje to što se novom Strategijom država obavezala da napusti vlasništvo u medijima, stručnjanci podsećaju da će, kada se to dogodi, u državnom vlasništvu ostati kablovski operater Telekom, kao i kanali u njegovom vlasništvu.

Na planu transparetnosti, Stategija predviđa osnivanje platforme na kojoj bi bile predstavljene informacije o finansiranim projektima, prijavama vezano za kršenje medijskih sloboda i odlukama nadležnih tela sa tim u vezi. Bezbednost i ekonomski položaj novinara trebalo bi da budu unapređeni izmenom krivičnog zakona kojim bi se propisale strože kazne za napade na novinare, kao i potpisivanje kolektivnih ugovora, što bi trebalo da osigura stabilnije zaposlenje. 

Izrada Akcionog plana na osnovu ove Strategije, koja pokriva period od 2020. do 2025. godine, tek predstoji. Prema rečima premijerke Srbije, rok za usvajanje Akcionog plana je 16. maj ove godine.

Izvor: European Western Balkans