BRISEL – “Evropski parlament mora da ostane otvoren, zato što virus ne sme da obori demokratiju”, izjavio je predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli nakon što je Evropa postala žarište pandemije COVID-19. U skladu sa njegovim rečima, evropskim poslanicima je omogućen rad na daljinu, a novo plenarno zasedanje zakazano je za 16. i 17. april.
Poslednje plenarno zasedanje “uživo” održano je 9. i 10. marta u Briselu, kada je planiran dnevni red skraćen sa četiri na dva dana zbog rizika od širenja virusa. Međutim, već 26. marta održano je prvo zasedanje “na daljinu”, na kojem su direktno izabrani predstavnici građana EU, u skladu sa osnovnim demokratskim standardima, potvrdili novu namenu novca poreskih obveznika.
Parlament je na ovoj sednici izglasao trošenje 37 milijardi evra dostupnih u trenutnim fondovima EU na zemlje najviše pogođene virusom, odnosno njihove zdravstvene sisteme, mala i srednja preduzeća i tržišta rada. Malobrojnim poslanicima koji su sednicu pratili u sali i većini koja je pratila sednicu video-putem se obratila i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Na ovoj sednici usvojen je i izmenjeni tekst Uredbe kojom se proširuje namena Fonda solidarnosti EU, čija se sredstva sada mogu koristiti i za borbu protiv pandemije. Srbija je najavila da će, kao zemlja koja takođe ima pristup sredstvima iz Fonda, za njih i prijaviti u predviđenom roku.
Na plenarnoj sednici 16. i 17. aprila Evropski parlament će nastaviti da sprovodi i svoju kontrolnu funkciju nad Evropskom komisijom, čiji će se predstavnici obratiti poslanicima. Sednici će prisustvovati i komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji. Na agendi se nalaze novi zakonodavni u budžetski predlozi Komsije, kao i stanje u Mađarskoj, u kojoj su nedavno uvedene mere za borbu protiv krize koje mnogi ocenjuju kao suprotne vrednostima podele vlasti u EU.
Kako evropski poslanici glasaju od kuće?
Do sada nisu postojale procedure za rad Evropskog parlamenta na daljinu, ali ih je ova institucija uvela samo nekoliko dana od kada je postalo jasno da većina poslanika neće moći da se sastaje uživo. Osim što poslanici mogu da prate zasedanja preko interneta, mogu i da se jave za reč, a obezbeđen je i simultani prevod, tako da, kao i do sada, mogu da govore na svom maternjem jeziku.
Kako se objašnjava u prikazu novih procedura koji je predstavila Istraživačka služba Evropskog parlamenta, prilikom glasanja poslanici preko imejla dobijaju obrazac sa opcijama “da” ili “ne” i prostorom za potpis, koji se potom skeniran ili fotografisan šalje sa zvanične adrese evropskog poslanika na poseban i-mejl. Predsednik Evropskog parlamenta i njegovi pomoćnici potom utvrđuju rezultate glasanja.
Na ovaj način 26. marta odobreno je korišćenje sredstava iz trenutnih fondova EU. Za je glasalo 683 poslanika, jedan je bio protiv, četiri uzdržana, a 17 nije glasalo.
I odbori nastavljaju sa radom
Osim plenarnih zasedanja, Evropski parlament je omogućio i rad svojim odborima, koji imaju značajnu ulogu u procesu donošenja zakona i nadzora nad Komisijom.
Za 14. april zakazana je video-sednica Odbora o unutrašnjem tržištu i zaštiti potrošača, na kojem će poslanici ispitivati komesara za pravdu Didijea Rejndera o zaštiti potrošača u toku krize. Isti ovaj odbor je 2. aprila održao sednicu sa komesarom za unutrašnje tržište Tijerijem Bretonom, na kojoj se takođe raspravljalo o posledicama pandemije.
Kada je reč o najrelevantnijem odboru Evropskog parlamenta za Zapadni Balkan, zaduženom za spoljne poslove, njegova sednica predviđena je za 20. april, kada će sa Visokim predstavnikom Đuzepom Boreljom biti raspravljano o situaciji vezanoj za COVID-19, a, prema agendi, poslanik Tonino Picula predstaviće svoje poreporuke za samit EU-Zapadni Balkan, koji je nedavno odložen za jun ili će se, u krajnjem slučaju, održati putem video-linka.
Ažurirani kalendar Evropskog parlamenta predviđa plenarno zasedanje i u maju, kao i sastanke više odbora, a u kojem formatu će se oni održati zavisiće od razvoja pandemije.
Izvor: European Western Balkans
