Evropska komisija u Srbiji u 2020. očekuje pad od 4%, u 2021. snažan ekonomski rast od 6%

Srbija će, posle dve godine snažnog rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP), u 2020. zbog pandemije COVID-19 zabeležiti nagli pad BDP od oko 4%, nakon čega sledi snažan oporavak i ekonomski rast od 6%, prognozira Evropska komisija.

U ekonomskim prognozama Evropske komisije objavljenim 6. maja za Srbiju se za 2020. predviđaju pad privatne potrošnje i investicija zbog restrikcija uvedenih u borbi protiv epidemije i neizvesnosti, rast deficita i povećanje koeficijenta javnog duga za oko deset procentnih poena.

Znatno smanjenje deficita i snažan oporavak privatne potrošnje i investicija u Srbiji uslediće 2021. godine, očekuje EK.

U Prolećnim ekonomskim prognozama za 2020. za ekonomiju zone evra predvidja se rekordan pad od 7,75% i rast od 6,25% u 2021. a za ekonomiju cele EU pad od 7,5% u 2020. i rast od oko 6% u 2021.

Kako je navela EK, projekcije rasta za EU i zonu evra iz novog izveštaja su snižene za oko devet procentnih poena u odnosu na one iz Jesenjih ekonomskih prognoza 2019.

Komsija je objavila prognoze i za zemlje kandidate iz regiona pa se Albaniji prognozira pad od 4,8% u 2020. i ekonomski rast od 4,2% u 2021, Crnoj Gori pad od 5,9% u 2020. i rast od 4,4% u 2021. a Severnoj Makedoniji pad od 3,9% u 2020. i rast od 4% u 2021. godini.

U izveštaju o Srbiji se navodi da je zemlja pre krize zbog pandemije beležila snažan rast, uključujući u prvom kvartalu ove godine. Takođe se podseća da je vanredno stanje u zemlji uvedeno 15. marta a da su prve mere popuštanja počele krajem aprila.

Kada je reč o nezaposlenosti, Sbiji se prognozira privremeni rast. Očekuje se da vladine mere donesu rezultate na polju sprečavanja pada zaposlenosti ali će ekonomski pad ipak prekinuti kontinuirano smanjenje nezaposlenosti beleženo u poslednjih pet godina.

Inflacija u Srbiji će, prema prognozama, na kratak rok dalje oslabiti zbog pada cena nafte i prigušene domaće tražnje a rast se očekuje sledeće godine sa ekonomskm oporavkom.

Evropska komisija je ocenila da su perspektive rasta Srbije podložne velikoj nesigurnosti, uz rizike za pad.

Kako se navodi, potencijalno brže uklanjanje restrikcija uvedenih zbog epidemije moglo bi da donese brži i snažniji oporavak dok duže trajanje restrikcija u nekim sektorima može snažnije da deluje na poverenje potrošača i njihove navike i time zakoči ekonomski oporavak.

Zbog toga će od ključnog značaja biti i efikasnost mera za zaštitu raspoloživih prihoda domaćinstava i likvidnosti poslovnog sektora, ocenjuje se u izveštaju.

Rizik po ekonomiju spolja nosi potencijalno snažniji pad u glavnim trgovinskim partnerima Srbije koji bi se odrazio na srpski izvoz i investicije.

Zbog COVID-19 krize deficit Srbije će u 2020. porasti na 7,5% BDP ali će 2021. snažno pasti, na 2% BDP, navodi se u ekonomskim prognozama EK.

Prognizira se da će javni dug porasti iznad 60% BDP u 2020. odražavajući i visok deficit i pad BDP a zatim će u 2021. početi postepeni pad u skladu sa ekonomskim oporavkom i smanjenjem deficita.

Izvor: EurActiv.rs