Organizacije civilnog društva iz ZB i EU usvojile Deklaraciju u susret Samita EU-Zapadni Balkan
ZAPADNI BALKAN – Uoči Samita EU-Zapadni Balkan u Zagrebu, gde će se vođe država članica EU i država Zapadnog Balkana sastati u okviru hrvatskog predsedanja Savetom EU kako bi razgovarali o perspektivi država Zapadnog Balkana za ulazak u EU, organizacije civilnog društva (OCD) iz Hrvatske okupljene u Forum 2020 pod koordinacijom CROSOL-a i organizacije iz regiona usvojile su Deklaraciju organizacija civilnog društva u susret Samita “Sa ili bez EU?” kako bi osigurale da je glas civilnog društva uključen.
Više od 90 vodećih OCD pozivaju u lidere država, odnosno Vlada zemalja članica EU i zemalja Zapadnog Balkana da intenziviraju i ubrzaju pregovore i sprovođenje reformi u procesu usklađivanja s pravnim tekovinama Evropske unije (acquis communautaire), posebno u području osnovnih prava i sloboda, pravosuđa, vladavine prava i demokratskih institucija.
“Zemlje Zapadnog Balkana se moraju obavezati na istinsko sprovođenje reformi kako bi ostvarili trajnu institucionalnu i društvenu promenu, dok se Evropska unija mora držati istih načela pri ocenjivanju njihovog napretka. Poseban naglasak se mora staviti na poboljšanje saradnje zemalja u radu na razrešavanju sudbina nestalih osoba; na jačanje saradnje i povećanje efikasnosti procesuiranja ratnih zločina; podržavanje ostalih inicijativa tranzicijske pravde, posebno onih iniciranih od strane civilnog društva, poput REKOM-a”, navodi se u deklaraciji u objašnjenje da je to jedan od preduslova za izgradnju poverenja između država i društava Zapadnog Balkana.
Dodaje se da istovremeno, svako kašnjenje ili odlaganje od strane Unije, u radu na pitanjima vladavine zakona, ljudskih prava i demokratije, u zemljama članicama, ima izuzetno loše posledice na proces demokratizacije zemalja Zapadnog Balkana i da zbog svega navedenog, očekuju od Evropske unije da dokaže predanost svojim temeljnim vrednostima – ne samo kroz simbolične ouopštene izjave, već kroz konkretna delovanja.
OCD takođe očekuju od EU da se založi i podrži vlasti u Bosni i Hercegovini da što pre sprovedu četrnaest prioriteta Izveštaja Evropske Komisije, objavljenih u maju 2019. godine.
“U otvorenom i konsultativnom procesu sa civilnim društvom i Predstavništvom Evropske unije u Bosni i Hercegovini, Savet Ministara BiH mora doneti novi akcijski plan za sprovođenje prioriteta iz Izveštaja Evropske komisije, koji bi bio usredsređen na pitanja vezana za izgradnju demokratije, ostvarivanje vladavine prava i zaštitu ljudskih prava. Evropska unija bi trebalo da pošalje jasnu poruku da je status kandidata moguć i ostvariv i da zavisi od konkretnih koraja BiH s obzirom na četranaest opisanih prioriteta”, ističe se u deklaraciji i navodi da BiH ne sme biti izostavljena u procesu integracije Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, kao što i sama mora pokazati da se obavezuje na sprovođenje reformi koje su nužan deo tog procesa.
U deklaraciji se navodi da bi EU trebalo da započne konkretniju saradnju s organizacijama civilnog društva zemalja Zapadnog Balkana pri izradi i sprovođenju reformi, pritom podržavajući organizacije civilnog društva, finansijski i politički, u njihovom radu na izgradnji i jačanju demokratije i vladavine prava.
“Evropska unija mora nastaviti da se oslanja na mišljenja civilnog društva pri proceni učinka reformi i izbegavati politički tendenciozna delovanja koja ne doprinose konstruktivnim rešenjima, bilo na nacionalnoj ili razini procesa proširenja EU. Pro forma simulacije i nagoveštaji reformi proširenja Unije, bez konkretnih i suštinskih promena od strane Vlada se moraju prikazati kao takve i prepoznati kao politički neprihvatljive”, naglašava se u deklaraciji.
Takođe se dodaje da bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo da budu uključene kao korisnici programa pomoći nakon pandemije virusa COVID-19, namenjenih ekonomskom i društvenom oporavku, a posebno u European Green New Deal plan, zato što uloga civilnog društva u procesu olakšavanja posledica krize ne bi trebala biti potcenjena već bi se ona trebala podržati.
Uloga OCD u procesu proširenja EU
Organizacije civilnog društva Zapadnog Balkana trebalo bi da budu zastupljene na Konferenciji o budućnosti Europe, navodi se u deklaraciji.
“Bez prave demokratije (koja je ne samo višestranački sistem već i čitav raspon demokratskih institucija, uključujući nezavisno sudstvo, nezavisne medije i nevladine organizacije i organizacije koje prate kršenja prava) i poštovanja vladavine zakona i ljudskih prava u i izvan Evropske unije, prestaje postojati vizija mira i napretka u budućnosti. Ako EU ne može jamčiti i iskazati vrednosti koje koje se sama zalaže, mi: pro-evropske organizacije civilnog društva koje deluju u području osnovnih prava i vladavine prava, demokratskih institucija, civilnog delovanja, zaštite životne sredine, suzbijanja korupcije i zaštite prava migranata – moramo se neizostavno zapitati: kako dalje – sa ili bez EU?”, navodi se u deklaraciji.
OCD dodaju da žele verovati da je naša budućnost unutar EU i da su vrednosti za koje se svakodnevno bore (poštovanje ljudskih prava, demokratskih institucija, vladavine prava i zaštite životne sredine) zaista zajedničke vrednosti i Evropske unije. “Želimo da to ovaj EU-Zapadni Balkan Samit to i dokaže”, navode OCD.
Organizacije su naglasile da se smisleno pristupanje može odvijati jedino ako se temelji na predanosti demokratizaciji i ekonomskom razvoju zemalja Zapadnog Balkana.
“No mora se naglasiti da je ovo obostran proces. Na primer, Unija bi trebalo da bude iskrena i kaže da su izazovi prilikom pristupanja značajni, a ne da se skriva iza sintagmi ‘problemi načina proširenja’. U svakom slučaju, poboljšana metodologija načina procesa pristupanja bi trebalo da se primeni što pre”, zaključak je deklaracije.
Deklaraciju su potpisale civilnog društva Zapadnog Balkana, kao i članica Europske unije, aktivne na pitanjima osnovnih prava i vladavine prava, demokratskih institucija, civilnog angažmana, zaštite životne sredine, suzbijanja korupcije, prava migranata, koje podržavaju proces evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana i zagovaraju jihovo pridruživanje EU.
Osim toga, OCD su iznele svoju zabrinutost povodom ozbiljnih napada na demokratiju, vladavinu prava i ljudska prava u nekim zemljama članicama – posebno u kontekstu trenutne epidemije virusa COVID-19. Dodaju i zabrinutost zbog toga što je Republika Hrvatska za vreme svog predsedanja Unijom izbegavala da otvori teme vladavine prava i demokratije unutar Saveta EU. Ali i zbog manja solidarnost izmešu zamalja članica u inicijalnom razdoblju širenja COVID-19 virusa, kao i suočavanja sa migracijskim pitanjima,
Nacrt deklaracije izradili su CROSOL – platforma za međunarodnu građansku solidarnost Hrvatske, Kuća ljudskih prava Zagreb, Documenta – centar za suočavanje s prošlošću, Civil Rights Defenders, Balkan Civil Society Development Network, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Helsinški odbori za ljudska prava iz Severne Makedonije i Albanije, Institut za demokratiju “Societas Civilis” Skopje, Inicijativa za monitoring evropskih integracija BIH, Politikon mreža i Sbunker.
Izvor: European Western Balkans
