Fridom haus: Srbija i Crna Gora ne pripadaju kategoriji demokratija
VAŠINGTON – Srbija i Crna Gora, po prvi put od 2003, nisu demokratske države, zaključak je izveštaja “Zemlje u tranziciji”, nevladine organizacije Fridom haus (FH) – dokumenta u kojem je istražen i opisan način upravljanja u 29 država bivšeg Sovjetskog Saveza i Istočne Evrope, prenosi Glas Amerike.
Prema ovom izveštaju za 2020. godinu Srbija i Crna Gora svrstane su u kategoriju “vlada u tranziciji ili hibridnih režima”. U takvim režimima vlast je zasnovana na autoritarizmu kao posledici nepotpune demokratske promene.
“Godinama unazad uvećavanim zarobljavanjem države, zloupotrebom vlasti i taktikom strahovlade, Aleksandar Vučić u Srbiji i Milo Đukanović u Crnoj Gori, odveli su svoje države ispod crte – prvi put od 2003. godine, nisu više u kategoriji demokratija među zemljama u tranzitu”, navode Fridom haus.
Najduža lista kritika upućena Srbiji
Negativne pokazatelje u demokratskim reformama i metodama vladavine Srbija beleži već pet godina uzastopno.
Kako je obrazloženo u izveštaju, od dolaska na vlast 2012. godine, vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) sistematski je ograničavala mogućnost opozicije da bude uključena u upravljanje državom.
“Od 2016. do 2018. godine na dnevni red za glasanje u Skupštini učvršćuju se isključivo predlozi poslanika koji su prijateljski orijentisani prema vlasti. Takođe, u 2019. probrana su svega dva predloga, van redova skupštinske valdajuće većine, koji su izglasani. Da bi ograničila nadzor nad sopstvenim predlozima, SNS isključuje opoziciju iz parlamentarnih odbora i predloge preplavljuje nepotrebnim amandmanima, koji bivaju uključeni u vreme odobreno za parlamentarnu debatu”, navodi se u delu izveštaja Fridom hausa.
Istraživači Fridom hausa naveli su da je prošle godine više od polovine zakona usvojeno po hitnom postupku, a sporna legitimnost parlamentarne većine dodatno obeshrabruje opozicione poslanike.
Oni su podsetili i na ocene posmatrača Saveta Evrope i Organizacije za Evropsku bezbednost i saradnju da su poslednji parlamentarni izbori 2016. pokazali zloupotrebe izbornog procesa od strane SNS-a.
“Srpska napredna stranka zloupotrebljava većinu, zamagljuje razliku između državnih i partijskih aktivnosti, vrši pritisak na birače, naročito one zaposlene u javnom sektoru”, kao i da “mami birače kroz socijalne inicijative”, ocenili su u FH.
Rezultat svega navedenog, konstatovali su, je bojkot opozicije u radu parlamenta, jer “ne osećaju mogućnost da mogu efikasno da se zalažu za promenu politike” kroz ovu instituciju.
U Crnoj Gori najočigledniji problemi u pravosuđu
Istraživač Fridom hausa za Glas Amerike Majkl Smelcer je istakao da su u Crnoj Gori najočigledniji problemi u pravosuđu.
“U toj sferi zabeleženi su negativni trendovi i nedostaci u nezavisnom radu. U tom smislu su istraživači zabeležili zabrinjavajuće slučajeve skandala u pravosuđu i tužilaštvu”, rekao je Smelcer, dodajući da brige dodatno intenzivira činjenica da članovima Pravosudnog saveta ističe mandat.
Kada je u pitanju crnogorska parlamentarna praksa, u izveštaju se navodi da je skupština kojom dominira vladajuća Demokratska partija socijalista (DPS) usporeno sprovodila izborne reforme, što je otežavalo bojkot opozicionih partija.
“Parlament u kojem dominira DPS polako je vodio izborne reforme, mada su ih takođe ometale i poteškoće u prikupljanju kvoruma tokom bojkota. Međutim, nije bilo velikih problema sa pridobijanjem glasova za usvajanje spornog Zakona o slobodi veroispovesti”, navedeno je u delu izveštaja koji se odnosi na Crnu Goru.
Značajan napredak Kosova i Severne Makedonije
U odnosu na prošlogodišnji izveštaj, među državama Zapadnog Balkana značajno su napredovale Kosovo i Severna Makedonija.
“Kosovo i Severna Makedonija zabeležile su višestruko poboljšanje rezultata. Kosovo je jedina država koja je beležila konstantan napredak poslednjih pet godina”, piše u izveštaju.
Ipak, u FH iskazuju i izvesnu rezervu jer, kako navode, nedavna dešavanja u obe zemlje izazivaju sumnju u pogledu budućeg napretka.
Položaj Bosne i Hercegovine ostao je nepromenjen, odnosno u kategoriji hibridnih režima.
Izvor: European Western Balkans