Međak: Zbog lošeg kvaliteta projekata pitanje je koliko će Srbija imati koristi od uvećanih fondova EU
BEOGRAD – Srbija će moći da računa na više sredstava iz evropskih fondova i to ne samo iz pretpristupnih, IPA, nego i iz paketa koji se formira kao podrška za saniranje posledica epidemije. Osim toga, Srbiji će biti omogućem prisup odeljku za održivi trajni razvoj, što je zaključeno nakon što je objavljen predlog novog budžeta za period od 2021. do 2027. godine, prenosi dnevni list Danas.
“Novi IPA fond za zemlje u kojima se podstiču procesi za pristupanje EU, trebalo bi da za zemlje Zapadnog Balkana i Tursku bude podignut sa sadašnjih 11,7 na 14,5 milijardi evra, što je povećanje od oko 20 odsto. Mi još nemamo tačnu alokaciju koliko će koja zemlja moći da koristi, ali ako bi to bilo linearno, Srbija bi umesto sadašnjih 220 mogla da povuče 260 miliona bespovratnog novca u narednih sedam godina”, rekao je potpredsednik Glavnog odbora Evropskog pokreta u Srbiji.
Međak je istakao da je pitanje koliko će Srbija imati koristi od tako uvećanog fonda zbog problema sa kvalitetom projekata.
“Tek 2017. koristili smo novac namenjen za 2013. Tako smo i 2014. dobili 145 miliona evra za poljoprivredu, a početkom ove godine potrošili smo tek prvih šest”, rekao je Međak.
On podseća da je investicioni paket Evropske unije koji se sprema za jesen, zapravo trebalo da se predstavi na samitu u Zagrebu u maju, ali je pandemija izmenila planove, te da je zbog potrebe saniranja posledica prvobitna verzija pretrpela velike izmene, uključujući i u delu planiranom za buduće članice.
Kako piše Danas, prema ključu koji se verovatno neće značajnije menjati, za Hrvatsku je, na primer, opredeljeno 10,5 milijardi evra od čega bi sedam milijardi bila bespovratna sredstva a 3,5 zajmovi po kamatnoj stopi od oko jedan odsto.
“Ako bi sada merili cenu toga što još nismo u EU, onda možemo te iznose da poredimo. Mi nismo dobili novac bespovratno, a sada smo se zadužili na međunarodnom tržištu po stopi od 3,3 odsto”, rekao je Vladimir Međak.
On je istakao da je EU shvatila da ukoliko zemlje kandidati ne dobiju neku pomoć od njih, ekonomski jaz između članica i država Zapadnog Balkana će se još više produbiti.
“On je i sada izuzetno veliki, mi smo već dugo negde između 33 i 36 odsto proseka razvoja EU i nikako ne uspevamo da izađemo iz te zone. Na primer, ako se uskoro nešto ne promeni, Bugarska će nas brzo preteći, ona je već sada oko 20 odsto iznad nas, Rumunija 80 odsto. Ukoliko bi se takvi trendovi nastavili, Rumunija će biti tamo gde je sada Mađarska, Mađarska će stići sadašnji BDP Austrije, a Austrija će nam izgledati kao spejs šatl. U Evropskoj komisiji su potpuno svesni toga i zato je kreiran taj veliki razvojni paket. On EU pozicionira kao ozbiljnog partnera zemljama kandidatima, ali šalje i poruku da Unija računa na Zapadni Balkan”, zaključio je potpredsednik GO Evropskog pokreta u Srbiji.
Izvor: European Western Balkans
