Pandemija će uticati na porast nasilja u svetu, pokazuje Globalni indeks mira

Obim građanskih nereda  proteklih  deset godina se više nego udvostručio. Građani sve više protestuju sa veoma različitim motivima - zbog ekonomskih nedaća, policijske brutalnosti, ili političke nestabilnosti, a taj trend bi dodatno mogla da podstakne pandemija COVID-19, pokazuje najnoviji Globalni indeks mira 2020 (GPI).

"Ekonomski pad izazvan sadašnjom pandemijom imaće uticaja (na takav razvoj) i mi očekujemo porast demonstracija, posebno u Evropi", izjavio je za EURAKTIV Stiv Kilelea, osnivač Instituta za ekonomiku i mir (IEP), tink-tenka sa sedištem u Sidneju koji godišnje izdaje Globalni indeks mira.

Broj nasilnih demonstracija porastao je u svetu u poslednjih deset godina za 282%, a broj štrajkova za čak 821%. Tokom 2019. godine je u čak 58% zemalja kojima se izveštaj bavio bilo nasilnih protesta, što je razvoj koji, po oceni IEP, "odražava dugoročniji trend".

Najviše protesta i štrajkova bilo je u Evropi, ali je na starom kontinentu "svega" 35% od ukupno oko 1.600 takvih akcija okvalifikovano kao nasilno, što je najmanji postotak u globalnim razmerama.

Uticaj pandemije

Prema procenama izveštaja, napetosti će na globalnom nivou i dalje biti sve više, pošto je pandemija COVID-19 negativno uticala na političku stabilnost i preti da poništi višegodišnje rezultate u oblasti drušveno-ekonomskog razvoja. Može se očekivati i da će društva postati sve više polarizovana, ocenjuje se u GPI.

"U Evropi se računa sa rastućom političkom nestabilnošću, pri čemu bi i nemiri i generalni štrajkovi mogli da postanu intenzivniji", ocenili su istraživači IEP, koji su ekonomske posledice pandemije identifikovali kao ozbiljnu pretnju po svetski mir.

"Verovatno je da će ekonomske posledice COVID-19 pojačati napetosti, pošto će povećati nezaposlenost, dovesti do porasta nejednakosti i pogoršati uslove rada, što će dovesti do otuđenja političkog sistema i do sve više građanskih nemira. Nalazimo se stoga na prelomnoj tački", ocenio je Kilelea.

Prema izveštaju, u Evropskoj uniji su Italija, Grčka, Letonija i Poljska zemlje za koje postoji najmanja verovatnoća će pandemiju dobro podneti u ekonomskom smislu. Prema rečima Kilelee, u tim zemljama postoje veliki ekonomski izazovi, a one ne stoje dobro u oblasti "socijalne otpornosti".

Na pitanje da li misli da je reakcija Evropske unije na krizu dovoljna da ublaži buduće građanske nemire, Kilelea je ocenio da je to malo verovatno.

Mir, militarizacija, terorizam

Prema GPI, Island je i dalje najmirnija zemlja na svetu, što je pozicija koju drži još od 2008. godine. Slede Novi Zeland, Austrija, Portugal i Danska. Sa druge strane, na začelju tabele i dalje je Avganistan kao najnemirnija zemlja, a prate ga Sirija, Irak i Južni Sudan.

U istraživanju GPI nije uzeto u obzir samo da li je u nekoj zemlji u toku, ili ona vodi rat, već je analiziran čitav niz indikatora vezanih za tri glavne tematske oblasti - za bezbednost, za tekuće unutrašnje ili međunarodne konflikte i za stepen militarizacije.

Najveći napredak na tabeli zabeležen je u evroazijskom regionu i u Rusiji, iako je ona na tabeli i dalje ostala na nepromenjenom 154. mestu. Rekorder u tom regionu je Jermenija koja je zabeležila skok od čak 15 mesta i došla na 99. mesto na tabeli GPI.

Od zemalja bivše Jugoslavije, na globalnoj tabeli mira na kojoj su rangirane 163 zemlje samo je Slovenija među zemljama sa vrlo visokim stepenom mira, i to na 11. mestu.

Hrvatska na 26. i Srbija na 51. mestu su u grupi zemalja sa visokim stepenom mira, dok su među zemljama sa srednjim stepenom mira Severna Makedonija na 62. mestu, Crna Gora na 69, i Bosna i Hercegovina na 79. mestu. U toj grupi zemalja nalazi se i Kosovo, na 85. mestu.

Pa ipak, uprkos opštem pogoršanju situacije sa mirom u svetu, od 2008. godine je više od sto zemalja smanjilo svoje izdatke za vojsku.

Šačica velikih sila toliko je, međutim, povećala ulaganja u toj oblasti, da su globalni vojni izdaci, prema najnovijem istraživanju  Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), u 2019. zabeležili najveći porast u poslednjih deset godina, na 1.917 mlijardi dolara.

Istovremeno je broj zemalja koje uvoze i izvoze oružje pao na najniži nivo od 2009. godine.

U izveštaju se navodi da su u 2019. godini porasli prilozi za mirovne operacije UN u svetu, ali i ocenjuje da će taj porast biti kratkog daha pošto se već sada pokazuje da svetske vlade preusmeravaju novac u ublažavanje ekonomskih posledica pandemije.

Smanjena podrška mirovnim operacijama preti da obnovi stare sukobe, a tome mogu da doprinesu i tenzije između SAD i Kine, koje će ekonomske posledice pandemije samo produbiti i koje mogu da parališu donošenje odluka u Savetu bezbednosti UN, ocenjuje  u izveštaju.

Razvoj i ekonomski troškovi

U izveštaju GPI se ocenjuje da je za očekivati da će smanjivanje međunarodne razvojne pomoći izazvati dodatnu destabilizaciju zemalja koje su krhke i koje potresaju sukobi, kao što su Liberija, Avganistan i Južni Sudan.

I dok se ekonomske posledice nasilja poslednjih godina smanjuju zavaljujući relativno smanjenom intenzitetu i manjem broju žrtava konflikata, nasilje je globalnu privredu, prema GPI, koštalo 14,5 biliona dolara, što je 10,6% globalnog BDP.

Broj žrtava terorističkih napada je u svetu pao četvrtu godinu zaredom, sa 33.555 žrtava, što je bio vrhunac koji je zabeležen 2015 godine, na nešto više od 8.000 u 2019. godine, pokazuje analiza IEP.

Uticaj čovekove okoline

I čovekova okolina bi mogla značajno da utiče na globalne proteste i stanje mira u svetu. Broj prirodnih katastrofa se u protekle četiri decenije utrostručio, a IEP u svom Registru ekoloških pretnji navodi da će se do 2050. godine 27% zemalja u svetu suočiti sa ekstremnom nestašicom vode,  a 22% sa problemima u prehranjivanju stanovništva.

"Polazimo od toga da će, zbog ekonomskih posledica pandemije, problemi sa hranom u krhkijim zemljama izazvati potrese u sistemima, što će dovesti i do učestlijih nemira, koji na nekim mestima idu ruku pod ruku sa konfliktima", rekao je Kilelea.

Prošle, 2019. godine, pibližno 2,26 milijardi ljudi je živelo oblastima koje su jako, ili veoma jako izložene klimatskim opasnostima, a od tog broja 1,24 milijarde u zemljama koje inače loše stoje u pogledu parametara globalnog indeksa mira.

Prema nekim procenama, klimatske promene bi do 2050. godine mogle da stvore dodatna 143 miliona "klimatskih emigranata", u prvom redu u Podsaharskoj Africi, Jugoistočnoj Aziji i Latinskoj Americi.

Izvor: EurActiv.rs