Oporavak Srbije posle pandemije zavisiće od oporavka EU i reformi
Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici izjavio je 12. juna da je oporavak Srbije posle pandemije korona virusa čvrsto povezan sa evropskim ekonomskim oporavkom i sa ekonomskim i socijalnim reformama koje se sprovode u procesu evrointegracija. Učesnici vebinara "COVID Restart – Ekonomski oporavak Srbije posle pandemije virusa korona" saglasili su se da će oporavak zavisiti od oporavka EU, kao i da su mere koje je država sprovele bile dobre.
Fabrici je na vebinaru rekao da će brži i snažniji oporavak EU neodložno i automatski podržati srpsku privredu, posebno kroz trgovinske i investicione kanale.
"Pozitivan efekat oporavka biće u potpunosti iskorišćen ako se nastave reforme na putu ka EU kroz jačanje vladavine prava, smanjenje visokog udela sive ekonomije i pružanje moderne i transparentne ekonomske uprave", rekao je Fabrici na vebinaru koji je organizovala Delegacija EU u Srbiji, u saradnji sa Centrom za evropsku politiku.
Fabrici je podsetio i da je u okviru plana Naredna generacija EU predložena dodatna podrška Zapadnom Balkanu putem IPA fondova i garancija.
"Kombinacija reformi na putu ka EU, nastavak finansijske podrške Srbiji od EU, kao i koristi od šireg ekonomskog oporavka EU uveliko određuju ekonomske perspektive Srbije u budućnosti. Zato transformišimo odgovor na COVID-19 u priliku za jače partnerstvo EU i Srbije", rekao je Fabrici.
Šefica Regionalnog predstavništva Evropske investicione banke (EIB) Dubravka Negre izjavila je da je EIB za region Zapadnog Balkana namenila 1,7 milijari evra za rešavanje najurgentnijih posledica pandemije u zdravstvu i za oporavak privrede, pre svega malih i srednjih preduzeća, kao i da se radi na projektima vrednim 2,3 milijarde evra koji će obuhvatiti sve sfere privrede.
Negre je ocenila da su se mere do sada sprovedene pokazale kao dobre i da je sada važno pomoći najugroženijim sektorima, kao što su automobilski, transport i turizam, i da se sačuvaju radna mesta u tim oblastim.
"Ne treba zaboraviti strukturne reforme, reformu javnih preduzeća, finansijskog sektora, poresku reformu. Javni sektor mora da bude snažan da bi privatni sektor moga da se razivija", rekla je Negre.
Dodala je da će, ako se predviđanja obistine, posle jako velikog ekonomskog pada 2020, naredne godine biti zabeležen značajan rast.
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež izjavio je da nema ekonomskog oporavka Srbije bez oporavka globalne ekonomije, pre ga evropske.
"Kad god bude drugi talas epidemije, zatvaranje ekonomija više neće biti moguće, jer smo videli šta je to izazvalo", rekao je Čadež.
Iako se do novog saziva Narodne skupštine teško mogu očekivati nove mere, Čadež je rekao da se radi na programima za zapošljavanje. Jedna takva akcija je "Vaša prva plata", koja predviđa da se za mlade bez radnog iskustva obezbedi plata, i to 20.000 dinara za srednjoškolce i 30.000 dinara za studente.
Dobre prve mere vlade
Učesnici onlajn diskusije su se saglasili da oporavak srpske ekonomije zavisi od oporavka EU, koja je i sama pod uticajem drugih svetskih ekonomija, i da su prve mere vlade bile dobre.
Saradnik Centra za evropske politike Marko Obradović izjavio je da je Srbija prirodno i ekonomski vezana za EU, koja opet nije "izdvojeno ostrvo".
"Problem s pandemijom je to što se kreće talasasto po planeti i nisu svi ekonomski centri pod njenim uticajem u istom trenutku, što znači da više puta trpe posledice", rekao je Obradović.
Prema njegovom mišljenju, mere vlade su bile pravovremene, snažne i targetirane i domaća tražnja nije u značajnoj meri oslabila.
Država je uspela da odloži posledice krize na tržište rada, rekao je Obradović i dodao da sledeći set mera treba da bude fokusiraniji i targetiraniji.
Takođe smatra da je davanje svim punoletnim građanima 100 evra bila adekvatna "čista ekonomska" mera koja je za svoju posledicu imala osnaženje domaće tražnje.
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov takođe ocenjuje da su mere za privredu bile jako dobre, ali smatra da podela 100 evra nije bila socijalno targetirana i da neće imati nikakvog ekonomskog efekta.
Altiparmakov je izjavio da će se tek na jesen videti prava ekonomska kriza u smislu smanjene potražnje pre svega iz inostranstva, što će se negativno odraziti na privredni rast i zapošljavanje. Fokus budućih mera vlade, prema njegovom mišljenju, treba da bude ne na sektore, nego na radnike koji će izgubiti poslove u najteže pogođenim sektorima.
"Oporavak od krize će dugo trajati. Evropa će biti ozbiljno udarena, a nakon što pretrpi ekonomsku i zdravstvenu krizu, uslediće fiskalna i politička kriza", rekao je Altiparmakov.
Izvršni direktor Saveta stranih investitiora Aleksandar Ljubić izjavio je da su kompanije koje su članice tog Saveta saopštile da neće smanjivati broj radnih mesta i da će nastaviti da investiraju.
Ljubić smatra da je država u prvom udaru pandemije dobro reagovala, ali da je potrebna odgovornost svih i da treba da naučimo da živimo sa COVID-19 jer svet više nikada neće funkcionisati kao pre pandemije.
Izvor: EurActiv.rs
