Nemačko predsedavanje EU: Proširenje će biti važna tema, ali napredak zavisi od vladavine prava

BEOGRAD – Nemačko predsedavanje obeležiće brojna složena pitanja koja će biti na stolu, ali to ne znači da će Zapadni Balkan i pitanje proširenja biti zaboravljeno, poručeno je na onlajn konferenciji “Predsedavanja Savetom EU: Priprema za postpandemijsku EU”, u organizaciji Centra za evropske politike.

Tomas Šib, ambasador Nemačke, koja od srede i formalno predsedava Savetom Evropske unije, istakao je da Nemačka snažno zagovara evropsku perspektivu Zapadnog Balkana.

„Uvek pratimo Zapadni Balkan, to su zemlje buduće članice EU, zato moramo da uzimamo u obzir njihove interese i potrebe“, rekao je Šib, dodajući da će proširenje biti važna tema nemačkog predsedavanja.

On je izrazio nadu da će doći do novog zamaha kada su u pitanju pregovori Evropske unije sa Srbijom.

„Dinamika je uvek zasnovana u napretku u oblasti vladavine prava. Ja sam lično uveren da će nova srpska vlada koja je dobila snažan mandat ubrzati reforme, te će EU biti u prilici da posledično vidi šta će se desiti i kako će se poglavlja dalje otvarati“, rekao je Šib.

Komentarišući izjavu predsednika Srbije da je moguće da 2026. godine Srbija pristupi EU, Šib je rekao da je teško govoriti o konkretnim datumima.

„Sve zavisi od Srbiji i toga kojom će dinamikom napredovati kada su u pitanju reforme. Srbija pregovara 7 godina, otvorila je tek polovinu poglavlja. Ovo je ozbiljan alarm da se proces ubrza i osnaži,“ rekao je Šib, dodajući da je Srbiji potrebna nova motivacija za pristupni proces.

Prema njegovim rečima, Nemačka podržava Evropsku komisiju u novom pristupu da se finansijska pomoć zemljama članicama uslovaljava stanjem u oblasti vladavine prava a da je to plan i za zemlje kandidate.

On je istakao da je važno da Vlada Srbije ovaj zastoj u pregovorima prikaže na pravi način koji neće stvoriti evroskepticizam, jer veliki deo srpske javnosti već jeste evroskeptičan.

Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike, saglasio se sa ambasadorom Šibom da će na javno mnjenje u Srbiji uticati ton vlade prema stanju u pregovorima.

„Reakcije javnosti zavise od reakcije vlade. Nadam se da ovog puta neće biti podrugljivih reakcija, već da će Vlada odgovoriti ozbiljno na upozorenje koje je stiglo iz Evropske unije“, kazao je Majstorović.

Prema njegovim rečima srpsko rukovodstvo je do sada nezavisne izveštaje, poput izveštaja Fridom hausa, ali i zvaničnih izveštaja Evropske komisije dočekalo sa dozom humora, te da nisu prihvaćeni na ozbiljan način.

„Ako pogledate 2019. godinu, Srbija je uspela da otvori dva poglavlja, i uvek smo se suočavali sa nekim objašnjenjem da postoji nedostatak konsenzusa između članica EU. Svi koji su čitali pažljivo čitali nezavisne izveštaje ali i „non- pejpere“ Evropske komisije u vezi sa vladavinom prava – mogu se sa pravom zabrinuti da Srbija ne obraća dovoljnu količinu pažnje ovim kritičkim argumentima koji su upućeni i prikazani našoj vladi“, rekao je Majstorović.

Srbija se po prvi put od početka pregovora našla u situaciji da nijedno poglavlje neće biti otvoreno, te sa sigurnošću možemo da se kaže da je to zbog slabog napretka u oblasti vladavine prava, smatra Majstorović.

„Ako pogledate poslednji „non-pejper“ Evropske komisije, dokument od dvadesetak strana, termin odlaganje spominje se 20 puta. Ako znate da je ustavna reforma zaustavljena; da je Strategija za borbu protiv korupcije važila od 2013-2018, a Srbija i dalje nema novu; ako znate da Strategija protiv diskriminacije je istekla 2018. i da postoje ozbiljna kašnjenje kada je u pitanju razvoj za mehanizame u borbi protiv nasilja u porodici – to sve šalje jasnu sliku da ovoj vladi to nije na vrhu prioriteta. Zbog svega toga nalazimo se u situaciji da se nijedno poglavlje neće otvoriti“, rekao je Majstorović.

Ambasadro Hrvatske u Srbiji Hidajet Biščević istakao je da uprkso velikim naporima tokom hrvatskog predsedavanja Savetom, Srbija nije uspela da otvori novo poglavlje.

“Mi smo uspeli da obezbedimo 50 ili 60 odsto pozitivnim gledišta zemalja članica kada je u pitanju otvaranje poglavlja sa Srbijom, ali to nije bilo dovoljno”, rekao je Biščević.

I pored toga što tokom hrvatskog predsedavanja nije organizovana međuvladina konferencija, Biščević je rekao da je još uvek prisutna ideja o organizovanju sastanka Hrvatske sa zemljama Zapadnog Balkana na ministarskom nivou.

“Još uvek je prisutna ta ideja, kako bi Zagrebačka deklaracija mogla da bude pretočena u konretne regionalne sporazume. Ako dobro pročitate deklaraciju, ona pruža osnov za veliki broj regionalnih i bilateralnih pitanja, koja mogu da budu rešavana u budućnosti”, rekao je Biščević.

On je naglasio da ono što će se dešavati na političkoj areni u smislu očuvanja postojeće enerergije na Samitu, zavisi od nemačkog predsedavanja unijom, zatim dijaloga između država članica o proširenju i stavovima prema Zapadnom Balkanu.

Ambasadro Nemačke u Srbiji poručio je da su očekivanja od nemačkog predsedavanja visoka, možda čak i previsoka ali je važno da se vidi šta je moguće uraditi u periodu od šest meseci.

“Zajedno za oporavak Evrope – to je primeren slogan za nemačko predsedavanje. Glavni ciljevi će svakako biti upravljanje i odgovor na krizu, stvaranje zajedničke izlazne strategije, kao i unapređivanje saradnje, koordinaciju i oživljavanje privrede”, rekao je Šib.

On je zaključio da je nemačka oprezno optimistična po pitanju ostvarivanja svih ciljeva predsedavanja, ali i da je potrebno da svi nauče lecije iz ove krize i prilagode se novom stanju.

Izvor: European Western Balkans