Odluka da se ne otvori novo poglavlje jasno povezana sa stanjem vladavine prava u Srbiji

Srbija nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima sa EU za šest meseci tokom kojih su otvoreni pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom, usvojena nova metodologija proširenja i Crnoj Gori otvoreno poslednje pregovaračko poglavlje. Dok se prošle godine, kada je Srbija po prvi put otvorila samo jedno poglavlje, moglo spekulisati da je u pitanju nedostatak političke volje država članica EU, sada izgleda mnogo jasnije na kojoj je strani odgovornost.

Našem portalu je potvrđeno da je Savet Evropske unije, koji čine ministri država članica i koji donosi konačne odluke o fazama procesa pristupanja, razmatrao nekoliko pregovaračkih poglavlja koje je Srbija spremna da otvori, ali da na kraju nije doneta nijedna pozitivna odluka. Mediji prenose da je najmanje šest država članica bilo protiv otvaranja novih poglavlja sa Srbijom, uključujući Nemačku, Švedsku, Holandiju i Bugarsku.

Na naš upit da li je uzrok odluke o izostanku zelenog svetla za novo poglavlje stanje u oblasti vladavine prava, na koje iz Evropske unije već neko vreme stižu zamerke, iz Saveta EU odgovaraju da napredak u poglavljima vezanim za vladavinu prava i osnovna prava, kao i normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, ostaju od ključnog značaja i nastavljaju da utiču na tempo pregovora o pristupanju.

I u Evropskoj komisiji, koja u ime EU vodi pregovore sa državama kandidatima, kažu za EWB da je “tempo pregovora određen tempom reformi i pripremama za članstvo u državi kandidatu”.

Kako ova institucija ocenjuje tempo reformi upravo u oblastima koje Savet smatra ključnim za napredak, Poglavljima 23 i 24, koja se odnose na nezavisnost pravosuđa, osnovna prava i pravosudnu saradnju sa EU, mogle se videti u takozvanom “non-pejperu”, neformalnom izveštaju koji Komisija sastavlja na svakih šest meseci.

Naš portal je preneo pre nekoliko nedelja da najnoviji “non-pejper” beleži bitna kašnjenja u reformama vezanih za oblasti kao što su borba protiv korupcije, kao i zabrinjavajuće trendove pritisaka na medije i pravosuđe.

Prema mišljenju predsednika Upravnog odbora Centra za evropske politike Srđana Majstorovića, ovaj izveštaj je imao presudan uticaj prilikom odlučivanja država članica o tome da li otvoriti neko pregovaračko poglavlje sa Srbijom.

“Ovakvu odluku bilo je realno očekivati nakon što je, kao svojevrstan kompromis, tokom 2019. otvoreno samo po jedno poglavlje tokom dva semestra, uprkos činjenici da je Srbija predala više pregovaračkih pozicija i bila spremna da otpočne pregovore u više poglavlja”, kaže Majstorović za European Western Balkans.

On ocenjuje da politički lideri u Srbiji, nažalost, nisu adekvatno sagledali realnost i ozbiljnost situacije.

“Umesto da su se posvetili ubrzanju primene preuzetih obaveza i time povratili poverenje skeptičnih članica EU, u javnosti se umanjivao značaj upozorenja koja su dolazila od strane članica u formi otvaranja jednog poglavlja”, kaže Majstorović.

I prethodni “non-pejper” o stanju u Srbiji, koji je Evropska komisija napisala u novembru prošle godine, uočio je gotovo identične probleme, o čemu je naš portal takođe pisao. Kao i tada, i ovog puta Vlada i Ministarstvo za evropske integracije potpuno ignorišu postojanje ovog dokumenta, čiji prevod još uvek, prema ranije uobičajenoj praksi, nije postavljen na zvanični sajt. Prošle godine bilo je potrebno čitavih mesec dana da se “non-pejper” na srpskom jeziku pojavi na sajtu Ministarstva.

Srbiju u drugoj polovini ove godine čeka i redovni izveštaj Evropske komisije koji će, osim poglavlja 23 i 24, oceniti i stanje u svim ostalim oblastima ali i, očekuje se, ponašanje države za vreme vanrednog stanja, kao i organizacija izbora 21. juna.

U međuvremenu je ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila da je “politička odluka pojedinih država članica da ne daju saglasnost Srbiji da otvori nova poglavlja – iako ih imamo pet spremnih za otvaranje – poruka koju smo razumeli”, ali da ona istovremeno smatra da ta poruka nije bila previše potrebna.

Odluka koju su doneli ambasadori država članica u Savetu EU teško da bi mogla da bude neke druge prirode osim političke. Glavno pitanje glasi kako je to 2017. postojala politička odluka da Srbija otvori šest pregovaračkih poglavlja, 2018. je taj broj iznosio četiri, 2019. dva, a za sada u 2020. nije otvoreno nijedno poglavlje. Srbija ostaje na 18 od 35 poglavlja.

I Crna Gora, koja je juče i formalno otvorila poslednje poglavlje, vezano za konkurenciju, poduže je čekala na ovu odluku. Međutim, to se dešavalo u trenutku kada je već imala otvorena 32 od 33 poglavlja, dok je Srbija i dalje tek na pola puta.

Naravno, i Crnu Goru i Srbiju tek čeka zatvaranje svih poglavlja, što će predstavljati znak da su ove zemlje usklađene sa pravnim tekovinama EU u oblastima koja poglavlja pokrivaju. Put do tog trenutka još uvek je dug, s obzirom na činjenicu da je Crna Gora do sada zatvorila svega tri, a Srbija samo dva poglavlja.

Evropska komisija uverena je da će nova Vlada Srbije insistirati na reformskoj agendi i ključnim oblastima vladavine prava kako bi proces pristupanja nastavio da napreduje, navode iz ove institucije za naš portal.

“Komisija će nastaviti da radi sa Srbijom na pripremi novih poglavlja za otvaranje”, kažu iz EK.

Uprkos optimizmu Evropske komisije, ova Vlada, koja osim potencijalnih kadrovskih promena najverovatnije ostaje ista i nakon izbora, uspela je da tokom prethodnih nekoliko godina samo uspori proces pristupanja Srbije. Jedini gori scenario u ovom trenutku bio bi da se pregovori sa Srbijom, u nedostatku napretka, poptuno suspenduju.

Srđan Majstorović, ipak, ne veruje da će se ovo dogoditi.

“Nije realno očekivati da će se u dogledno vreme ostvariti konsenzus o suspenziji pregovora sa Srbijom, delom zato što se takve odluke donose sagledavajući širu sliku i eventualne posledice po situaciju u regionu, a delom zato što među članicama ima i onih koje nisu spremne da se saglase sa takvim potezom, obzirom da se i same suočavaju sa sličnim izazovima kada je u pitanju poštovanje demokratskih principa i vladavine prava”, naglašava on.

Međutim, to što pregovori nisu formalno suspendovani ne znači mnogo –  nemogućnost postizanja konsenzusa o otvaranju poglavlja usled nepoštovanja preuzetih obaveza moglo bi u budućnosti da dovede do značajnog usporavanja pregovora, jasan je Majstorović.

Dok predsednik Srbije izražava nadu da će zemlja do 2026. postati članica EU, ovaj cilj izgleda sve dalji i dalji, a Vlada ne preduzima dovoljno poteza da razuveri skeptične zemlje unutar Unije.

Izvor: European Western Balkans