BEOGRAD – Podrška građana Srbije pristupanju Evropskoj uniji porasla je na 51% prema istraživanju javnog mnjenja predstavljenog na Osmoj beogradskoj NATO nedelji.
Istraživanje su zajedno sproveli Centar za evroatlantske studije (CEAS) I CeSID u periodu od 17. do 26. jula 2020. godine na uzorku od 1000 punoletnih građana Srbije, a njegove rezultate predstavio je Bojan Klačar, izvršni direktor CeSID-a.
Rezultati istraživanja su pokazali da ako bi se referendum o pristupanju Srbije EU održao 51% građana bi glasao za pristupanje (rast od 2% u odnosu na 2019.), dok bi 31% građana glasao protiv, a skoro svaki peti građanin Srbije ne bi galsao.
“Ovde nema izneađenja, jer mislimo da je podrška veoma stabilna u datim kompleksnim okolnostima. Ohrabrujuće je to što ima 31% koji se protive i to je zapravo pad koji se prelio u one ljude koji na eventualnom referendumu ne bi glasali”, rekao je Klačar osvrćući se na prošlogodišnje istraživanje gde je 40% bilo protiv, a 11% ne bi izlazilo na referendum.
Kada su u pitanju stavovi prema pristpuanju NATO-u, situacija je slična, jer je 9% građana je za pristupanje (rast od 1% u odnosu na prošlu godinu), dok se broj protivnika smanjio na 72% u odnosu na 78% iz 2019. godine. Kao i u slučaju EU, skoro svaki peti građanin ne bi izlazio na ovaj referendum (19%). Klačar je istakao da su najveći protivnici pristupanja NATO-a ljudi sa osnovnim stepenom obrazovanja, ali i pripadnici starije populacije.
Klačar je pored toga naveo da je najveći motiv za pristupanje građanima Srbije jeste bezbednost (41%) što je veliki porast u odnosu na 2019. godinu (20%), dok je najveći razlog onih koji su protiv NATO integracija jeste NATO bombardovanje (63%), ali i zbog toga što smatraju da NATO “nije prijatelj” Srbije (10%).
On je naveo i zanimljiv podatak da bi 29% građana bilo za pristupanje NATO-u da nije bilo bombardovanja 1999. godine, a da je ovo povećanje proisteklo upravo od starijih lica koji bi glasali.
Ovogodišnje istraživanje je i pokazalo da je informisanost o NATO članicama značajno poraslo i sada je više od polovine ispitanika (57%) tačno navelo podatak da su skoro sve EU članice takođe i EU članice. Prošle godine taj broj je iznosio 44%, a 2018. 42%.
Čak 76% ispitanika je navelo da je Srbija 1999. godine bombardovana bez razloga, a 14% je navelo da ne zna.
“Ovde nema prevelikih dilema i veliki broj ljudi veruje da za bombardovanje nije bilo nekog prevelikog razloga”, naveo je Klačar.
Na pitanje da li bi podržali promenu granica sa Kosovom koje bi predložili srpski predsednik i vlada, podržale SAD, a protivila se EU došlo je do velikog rasta protivnika ovog rešenja (od 38% 2019. godine na 54% ove godine).
“U ovom momentu 29% bi podržalo, a 54% bi bilo protiv. Dobili smo povećanje protiv ovog rešenja i to protivljenje je došlo iz grupe koji su bili neodlični ili nisu imali stav ranije” objasnio je Klačar.
Čak 53% građana ne zna koliko je kosovskih civila stradalo od strane Vojske Jugoslavije i 47% ne zna koliko je srpskih civila stradalo od strane NATO-a i OVK-a.
“Prvi zaključak govori da ljudi u Sribji nemaju ideju koliko je civila stradalo na Kosovu, a drugi zaključak je da ljudi u Srbiji veruju da je broj kosovskih žrtava manji od 1000 ljudi. Dakle, postoji jako veliki izazov kako unaprediti razumevanje naše prošlosti”, rekao je Klačar.
Bilčik: Ubeđen sam da interesovanje javnosti za članstvo u EU treba biti veće
Stalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik je naveo da je intrigiran rezultatima koji pokazuju interesovanje javnosti za članstvo u EU i da je dobro što je više od polovine zainteresovano.
“Ubeđen sam da taj broj treba biti veći. Rezultati koji pokazuju javno mnjenje su dobri, ali to nije samo pitanje političara iz EU, već i pitanje vlasti u Srbiji”, rekao je Bilčik
On je istakao da je evropska budućnost donela pozitivne promene zemljama koje su se pridružile, a kao primer je naveo njegove rodne Slovačke. Radi se na tome da se formira konsenzus među zemljama članicama o načinu kako će se pristupiti pitanju članstva u budućnosti.
Pored toga, Bilčik je naveo da je potrebno ubrzanje pregovora i ubrzanje aktivnosti usaglašavanja sa zakonodavstvom EU što je nešto što se očekuje od zemalja kandidata poput Srbije.
Bilčik se osvrnuo i na stav građana o NATO-u i prošlosti, istakavši da prošlost ne treba da kontroliše buduće pravce razvoja.
“Mora da se insititra više na pomirenju i na suočavanju sa prošlošću. Ja ću u mom izveštaju to naglasati i to je jedna od glavnih poruka koju šaljem”, naveo je Bilčik i dodao da među preduslovima koje Srbija mora da ispuni na putu za EU jesu i oni koji se tiču dobrosusedskih odnosa.
On se osvrnuo i na stanje medija u Srbiji i naveo da svi mediji moraju da izveštavaju u skladu sa činjenicima, pogotovo u trenutnoj situaciji sa COVID-19 pandemijom.
“Pratimo razvoj sitaucije u Srbiji. Mislim da je sasvim jasno i pored toga što imamo COVID-19 pandemiju važno da raspolažemo činjenicama. U tom smislu ono što EU radi na Balkanu je dobra vest, jer donosi investicije, finansijsku i drugu pomoć. Takođe, slažem se da ta podrška treba biti vidljivija”, naveo je Bilčik.
Dodao je i da skorašnji izbori koji su održani u Srbiji nisu bili laki, ali su pokazali jasan rezultat odnosno jaku političku opciju koja se zalaže za pristupanje EU i izrazio je nadu da će i to ispuniti.
Bilčik je zaključio da pitanje članstva EU ili potencijalnog članstva u NATO nije pitanje samo pobede na izborima, već jedan strateški izbor koji utiče i na budućnost mlađih generacija.
