Fabrici: 12,5 milijardi evra u pretpristupnim fondovima za 2021-2027, važan deo Srbiji
BEOGRAD – Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici izjavio je danas da je u budžetu EU za period od 2021. do 2027. godine obezbeđeno 12,5 milijardi evra za pretpristupne fondove namenjene zemljama u procesu proširenja, od kojih će važan deo sredstava biti usmeren na Srbiju, prenosi Tanjug.
“Smatra se da je Srbija najveća ekonomija na Zapadnom Balkanu po veličini i važan deo sredstava će biti na nju usmeren”, rekao je Fabrici za RTS.
Kako je naveo, Srbija još nije članica EU, ali je blizu EU, te se očekuje da mnogo brži ekonomski oporavak EU utiče i na ekonomiju Srbije.
Upitan da li Srbija može da očekuje dodatnu podršku od EU, pored 93 miliona evra koji su najavljeni za borbu protiv kovida, Fabrici kaže da je već utrošeno 15 miliona evra na hitnu medicinsku pomoć, da je potpisan ugovor o finansiranju zapošljavanja medicinskih radnika, te da je EU otvorena za nove zahteve koje srpska vlada bude uputila.
Podsetio je i da je na Samitu u Zagrebu dogovoreno da će EU izneti jedan paket ekonomskog oporavka za Srbiju i Zapadni Balkan i da će se videti i dodatna sredstva koja će Srbija moći da upotrebi za ekonomski oporavak.
Joksimović: Sedmogodišnji budžet EU važan i za Srbiju
Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je juče da je i za Srbiju kao pristupajuću zemlju važno da analizira novi budžet i fond za oporavak privrede, sa posebnim osvrtom na činjenicu da će sedmogodišnji iznos IPA III (instrument za pretpristupnu pomoć) iznositi 12,5 milijardi evra (po cenama iz 2018) za sve države kandidate i potencijalne kandidate, po novim pravilima koja još nisu do kraja uobličena.
U periodu 2014-2020. ukupan iznos za sve IPA korisnike je bio 11,7 milijardi evra. Srbija je imala oko 200 miliona evra godišnje – znači oko 1,4 milijarde evra za sedam godina.
“Sada će se ići na drugačiji postupak kandidovanja projekata, pa ne znamo koliko će svaka država imati na raspolaganju od ovog iznosa, svakako nešto više nego u prethodnom sedmogodišnjem periodu, ali ne značajno više. I sama predsednica EK Ursula fon der Lajen je izrazila žaljenje što su zbog izmenjenog predloga sanacije morali da smanje iznose za politiku susedstva i pretpristupne fondove. Dakle, bolje nego što je bilo, ali ne koliko je najavljeno”, kazala je Joksimović, prenosi Tanjug.
Kako je navela, Srbija je i do sada najbolje koristila dostupna sredstva, “imali smo značajne i dobro sprovedene projekte iz oblasti infrastrukture, zdravstva, obrazovanja, inovacija, energetike, reforme vladavine prava i javne uprave, poljoprivrede, životne sredine”.
Izvor: European Western Balkans
