Regionalna inicijativa „Zeleni koridori“ omogućila je neometan protok robe u najkritičnijoj fazi pandemije koronavirusa (COVID-19) stabilizujući protok robe u regionu Zapadnog Balkana što je u značajnoj meri pomoglo izvozno orijentisanim kompanijama, ali i onima čija proizvodnja zavisi od uvoza. Kriza je pokazala da „soliranje“ na malom regionalnom prostoru može biti pogubno, ali i da Zapadni Balkan ima mogućnosti i snagu da sprovede zajedničke inicijative zarad normalizacije života u međuzavisnim privredama.

Međutim, po izbijanju pandemije situacija nije pružala mnogo razloga za optimizam. Iako su sve zemlje Zapadnog Balkana, ali i šire uvidele da je transport i kretanje robe neophodno, tako da su vozačima i prevoznicima omogućile da prelaze granice uz limitiran boravak i kontakt, samo za potrebe dostave i preuzimanja robe, realnost na samim graničnim prelazima bila je drugačija.

Kamioni sa osnovnim životnim namirnicama i drugom robom kretali su se u tzv. „korona konvojima“, a kolone na granicama bile su duže nego u redovnim okolnostima, što je uticalo i na brzinu transporta, iako zabrana prelaska granica nije važila za teretnjake.

Zastoj na granicama nisu pravile granične procedure, kako smo mogli videti u medijima, već izuzetno mali broj otvorenih graničnih prelaza, kao i odredbe vezane za „policijski čas“, koji je bio uveden u gotovo svim zemljama u regionu.

Osnovni problemi u drugoj polovini marta, odnosno prvih dana po izbijanju pandemije, bili su transport i neizvesnost po pitanju dodatnih zdravstvenih i sanitarnih mera koje su države propisivale, kako je objasnio Marko Mandić, rukovodilac Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana.

„To se odnosilo kako na dodatne kontrole teretnih vozila, na karantin, kao i na sisteme konvoja koje su mnoge zemlje uvodile. U regionu, ali i na EU granicama, najpre su zatvarani manji prelazi, zatim je obustavljen putnički saobraćaj, dok se teretni odvijao na manjem broju prelaza što je, u prvim danima, zbog različitih pravila i neujednačenog radnog vremena vodilo do usporavanja transporta“, kaže Mandić.

On ističe da je istovremeno došlo do uvećane tražnje za određenim grupama proizvoda, naročito hrane, lekova i medicinske opreme, sredstava za dezinfekciju i slično.

Na nivou Evropske unije već 23. marta, Evropska komisija objavila je dokument, koji je imao karakter neobavezujuće smernice za upravljanje granicama, kako bi se obezbedila dostupnost dobara i osnovnih usluga.

Istovremeno su sekretarijat Centralnoevropskog ugovora o slobodnoj trgovini (CEFTA) i Transportna zajednica izneli predlog za uspostavljanje ujednačenog sistema na glavnim putnim pravcima u CEFTA regionu, a sve u cilju nesmetanog protoka robe između šest ekonomija Zapadnog Balkana. Regionalni savet za saradnju (RCC) preuzeo je na sebe obavezu koordinacije ovog predloga, te su ubrzo otpočele konsultacije između nadležnih državnih organa zemalja Zapadnog Balkana.

Prema rečima Marka Mandića, privredne komore regiona od početka su bile uključene u proces preko Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana, koji predstavlja zajedničku asocijaciju šest privrednih komora koja je osnovana 2017. godine u Trstu.

Tako je 13. aprila 2020. godine počelo zvanično puštanje u rad „Zelenih koridora“, kao specijalnog režima prelaska granica, kako bi se olakšao promet i trgovina robom u regionu. Granični prelazi u ovom režimu otvoreni su 24 časa, sedam dana u nedelji.  Granični prelazi i zelene trake u okviru ovog sistema otvoreni su za sve vrste robe, dok je za proizvode koji imaju poseban humanitarni značaj uspostavljen dodatni režim prethodne najave, koji obezbeđuje poseban prioritet na graničnim prelazima duž “Zelenih koridora”.

Mandić ističe da je od izuzetne važnosti to što je u okviru ovog sistema napravljen prioritet prolaza za one kamione koji prevoze robu od posebnog humanitarnog značaja (hrana za ishranu ljudi i životinja, lekovi, medicinska i zaštitna oprema).

Prema rečima rukovodioca Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana, u svega par nedelja po uspostavljanju, Zeleni koridori su uspeli da stabilizuju snabdevanje i protok robe između članica CEFTA-e na Zapadnom Balkanu.

„Vreme čekanja na graničnim prelazima svedeno je na minimum, sistem je funkcionisao besprekorno, što je dovelo do toga da iako smo iz nedelje u nedelju beležili sve veći broj kamiona na ovim prelazima to se nije odražavalo na vreme čekanja. Time su sačuvani lanci snabdevanja i omogućeno nesmetano funkcionisanje privrede, u onoj meri koliko je to bilo moguće u prvom, udarnom, talasu epidemije“, kaže Mandić za EWB.

Da su “Zeleni koridori” definitivno olakšali poslovanje privrednicima, potvrdio nam je i Slobodan Krstović, šef Jedinice za životnu sredinu u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

„Posebno je značajno bilo uspostaviti operativnu kontrolu u kratkom vremenskom roku i ubrzati protok prehrambenih proizvoda, lekova (odmah po proglašenju vanrednog stanja imali smo ozbiljno formiranje zaliha i problem snadbevanja pacijenata na redovnoj terapiji) i medicinskih i biocidnih sredstava“, kaže Krstović.

Kada su u pitanju izazovi u implementaciji inicijative „Zelenih koridora“ Marko Mandić ističe da su oni uglavnom bili tehničke prirode, dodajući da su takvi problemi veoma brzo bili rešeni, jer su svi akteri na nivou donosioca odluka podržali ovu inicijativu i odmah se započelo sa njenom realizacijom.

„Ono što je uspostavljanje sistema „Zelenih koridora“ pokazalo jeste da je moguće u kratko vreme doći do dogovora i usklađivanja između nadležnih službi sa obe strane graničnog prelaza i da smo  u vreme krize pokazali da možemo brzo i zajedno da reagujemo, što je dugoročna vrednost ove inicijative“, kaže Mandić.

Mandić je podseća da je Berlinski proces pokrenuo bliže regionalno povezivanje, te da je brzina reagovanja zapravo bila direktna posledica ekonomskog približavanje koje je ovaj proces pokrenuo.

„Na Samitu Zapadnog Balkana 2017. godine, koji se u okviru ovog procesa održao u Trstu, usvojen Višegodišnji akcioni plan za Regionalni ekonomski prostor (MAP REA). Ove godine u novembru očekujemo da će ovogodišnjem samitu u Sofiji biti usvojen plan za sledeći vremenski okvir, od 2021. do 2024. godine, i da će on dati vidljivije rezultate i jasnije benefite za građane i kompanije na Zapadnom Balkanu”, kaže Mandić.

Rezultati i budućnost „Zelenih koridora“

Prema dostupnim podacima, unutar CEFTA regiona (zemlje Zapadnog Balkana i Moldavija) od 5. do 12. maja prošlo je 11.826 kamiona, od čega je 80%,  koristilo prelaze u sistemu „Zelenih koridora”.

Marko Mandić ispred Privredne komore Srbije za naš portal kaže da ukoliko se posmatraju podaci za Srbiju, za period od marta zaključno sa julom, celokupan izvoz umanjen je za nešto preko 10 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

„Međutim, u određenim grupama proizvoda beležimo i dvocifren rast, što ne bi bilo moguće da su naši kamioni bili suočeni sa višednevnim čekanjem na graničnim prelazima, gde svaki sat čekanja povećava trošak i smanjuje konkurentnost naših proizvoda. Naročito beležimo rast u izvozu hrane, farmaceutskih proizvoda, proizvoda hemijske industrije i određenih proizvoda tekstilne industrije“, kaže Mandić.

Prema njegovim rečima, u posmatranom periodu izvoz hrane je uvećan za 12,7%, gde je samo voća izvezeno za 20,6% više. Proizvodi hemijske industrije gde spadaju sredstva za dezinfekciju i održavanje higijene beleže rast izvoza od 19,5%, dok je izvoz farmaceutskih proizvoda uvećan za 18,6%.

Iako je sistem „Zelenih koridora“ formalno uspostavljen samo u okviru CEFTA regiona, Mandić ocenjuje da se on faktički nadovezao na sličan sistem koji je na manje formalan način uspostavljen u okviru Evropske unije.

To je omogućilo da kompanije sa Zapadnog Balkana nastave da izvoze na svoje najveće tržište, Evropsku uniju. Naravno, u skladu sa smanjenom potražnjom u određenim granama što je posledica pandemije sa kojom se sva tržišta suočavaju, naveo je Mandić.

Slobodan Krstović ističe da su „Zeleni koridori“ pokazali da je u krizama postojanje elektronskih sistema za razmenu informacija, u ovom slučaju carinskih i inspekcijskih službi različitih država, ključno.

„U tom smislu potrebno je nastaviti dalje unapređenje elektronskih servisa, kao što je e-inspektor, koji su se nakon inicijalnih ulaganja ispostavili daleko jeftinijim, efikasnijim i koruptivno otpornim“, zaključuje Krstović, dodajući da bi bilo značajno da se ovakva praksa nastavi i u redovnim okolnostima, nezavisno od krize izazvane širenjem COVID-19.

Marko Mandić iz Privredne komore zaključuje da ukoliko bi se nastavila započeta modernizacija procedura na graničnim prelazima u regionu i u potpunosti implementirao sistem elektronskog povezivanja svih carina i drugih graničnih službi (što je predviđeno planom za regionalni ekonomski prostor – SEED+), korist koju će kompanije imati videće se u punom obimu kada se tržišta budu stabilizovala, a potrošnja vrati na nivo koji je postojao pre izbijanja pandemije.

Članak je napisan u okviru projekta „Pripremi se za učešće“ koji sprovode CEP, NALED i portal European Western Balkans, uz podršku Evropske komisije, sa fokusom na proučavanje ekonomskih pitanja u procesu pristupanja Srbije EU i aktivno uključivanje organizacija civilnog društva u pregovore o pristupanju u odabranim ekonomskim poglavljima.

Izvor: European Western Balkans