Srbija u grupi zemalja sa malim rizikom od pretnji po mir
Srbija je na 34. mestu ovogodišnjeg Normandijskog indeksa koji ocenjuje nivo pretnji po mir, bezbednost i demokratiju u svetu, pokazao je novi izveštaj tink tenka Evropskog parlamenta EPRS.
U poređenju sa 2019, rezultati Normandijskog indeksa 2020 ukazuju na blago smanjenje pretnji po mir i bezbednost na planeti.
Normandijski indeks, koji se ove godine radi drugi put, razlikuje se od drugih indeksa po tome što je prilagođen pristupu i delovanju EU u oblasti mira i bezbednosti.
Krirerijumi na osnovu kojih je rađen Normandijski indeks su: klimatske promene, sajber bezbednost, demokratski procesi, ekonomske krize, zavisnost u energetici, fragilnost države, kriminal, dezinformacije, terorizam, nasilni konflikti, naoružanje.
U izveštaju "Mapiranje pretnji po mir i demokratiju u svetu" najbolje plasirane zemlje su Norveška, Australija i Švajcarska, kao i godinu dana ranije.
Evropska unija (27 članica) tretirana je kao celina među 136 zemalja obuhvaćenih indeksom i nalazi se na 11. mestu sa indeksom 7,54 pri čemu 10 znači da nema rizika a O (nula) ukazuje na veliku pretnju po mir.
Svetski prosek je 5,64 poena.
Srbija je na istom mestu kao 2019, sa ocenom 6,5 , i nalazi se u grupi zemalja sa malim rizikom od pretnji po mir.
Od zemalja iz okruženja, Crna Gora je na 28. mestu a Albanija deli 30. poziciju sa još tri zemlje.
U grupi zemalja sa malim rizikom je i Severna Makedonija, na 42. mestu svetske liste, dok je Bosna i Hercegovina (BiH) među državama sa umerenim rizikom i plasirana je na 74. mestu.
Međutim, BiH, Albanija i Crna Gora su u grupi onih koji su najviši napredovali u odnosu na prethodnu godinu - BiH se popela za 12 mesta a Albanija i Crna Gora za po devet.
Istovremeno su na listi najviše pali Šri Lanka, za 19 mesta, i Nikaragva i Brazil, za po 15.
Među najvećim gubitnicima je i Severna Makedonija koja se u 2020. u odnosu na 2019. spustila za deset mesta.
Velika Britanija je na 17. mestu liste, SAD su 48, Kina 89, Rusija 107. a Turska 122.
Na dnu liste je Centralnoafrička Republika a među najslabije plasiranim su i Irak, Avganistan, Pakistan, Čad, Jemen.
Izveštaj sadrži i studije slučaja za 40 zemalja ali među njima nije Srbija.
Predgovor za izveštaj napisao je predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli koji je istakao da nas je 2020, verovatno više nego ijedna godina poslednjih decenija, podsetila da bezbednost ne treba da uzimamo "zdravo za gotovo" i da pretnje po bezbednost i demokratiju mogu da budu u različitim oblicima.
"I pre pandemije u nekim delovima sveta mir, bezbednost i stabilnost nisu bili deo svakodnevnog života. Klimatske promene, terorizam, sajber napadi, trgovina oružjem za masovno uništenje, siromaštvo i pregogranični kriminal, samo su neki od faktora koji ruše mir", naveo je Sasoli.
Sasoli je istakao da je unapređenje mira i međunarodne bezbednosti temelj spoljne politike EU i dodao da je Evropski parlament posvećen ponovnom aktiviranju multilateralizma za razvoj, bezbednost i mir.
EPRS je dizajnirao i uradio Normandijski indeks zajedno sa Institutom za ekonomiku i mir i na osnovu podataka te organizacije.
Izvor: EurActiv.rs
