“Dosadašnje reforme u oblasti vladavine prava nisu dovoljne”
“Srbija i Crna Gora ne bi trebalo više da se predstavljaju kao predvodnice u procesu proširenja na Zapadnom Balkanu, jer kada se pogleda stanje medija ili sloboda izražavanja može se videti da “predvodnice” nisu na pravom putu”, rekao je Andre de Munter, politički analitičar Evropskog parlamenta za Zapadni Balkan, na konferenciji Move. Link. Engage, u organizaciji Beogradske otvorene škole.
Prema njegovim rečima, kada se pogledaju dokumenti Evropske komisije o stanju u Poglavljima 23 i 24, konstatuje se da za obe zemlje ostaju izazovi u reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala ali i slobode medija.
“Jasno je da ove zemlje nisu ostvarile dovoljan napredak, te da “preambiciozni cilj” o 2025. godini kao godini u kojoj će Srbija i Crna Gora završiti pregovore, neće biti moguć”, rekao je De Munter.
On je ocenio da simuliranje reformi Crne Gore i Srbije neće biti moguće kao i da Brisel vidi da postignute reforme nisu dovoljne.
Poslednji izveštaj Evropske komisije o ovim oblastima za Srbiju objavljen je u junu, a u njemu je zabeležen nastavak pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima, a navodi se i da je u toku prve polovine 2020. godine “uočeno neuravnoteženo predstavljanje pluralizma političkih stavova na javnim medijskim servisima”.
Podsetimo, Ministarstvo za evropske integracije, koje ove izveštaje objavljuje na svom sajtu, uradilo je to više od mesec dana nakon što je izveštaj zaključen.
Tobijas Flesenkemper, šef misije Saveta Evrope u Srbiji, ocenio je na konferenciji da je Savet Evrope 2003. kada je Srbija postala njegov deo, nije očekivao da će se 17. godina nakon toga još uvek razgovarati o reformi pravosuđa.
„Mi i dalje razgovaramo o tome. Jako je malo urađeno u realnosti. Nismo videli ono što je neophodno, kao što su promene po pitanju načela nediskriminacije. Voleli bismo da vidimo više podsticaja u regionu da se ovo pitanje reši, jer se stvaraju problemi ukoliko ovo pitanje ostane otvoreno“, poručio je Flesenkemper.
De Munter je rekao da postoji i veliki problem sa političkim elitama na Zapadnom Balkanu koje su predugo na političkoj sceni, te da sumnja da postoji politička volja da se ide u integraciju ka EU.
„Očajnički treba neko ko će preuzeti odgovornost i voditi zemlje u pravcu diverzifikovane EU integracije i to bi trebalo hitno uraditi. Jer kao što vidimo, postoji veliki rizik da će neke zemlje nakon nekih godina ostati bez političke klase koje će preuzeti kormilo od onih koji sada upravljaju vladama“, zaključio je De Munter.
On je naglasio i da je neophodno razviti mogućnost dosledne reakcije od strane EU na određene događaje u regionu, kao i usklađivanje tih reakcije između evropskih partija.
„Daću vam primer, kada je u Albaniji uništen narodni teatar, postojale su reakcije. Iz Evropske narodne partije (EPP) su reagovali, ali je reakcija nedostajala kod Socijalista i demokrata. U Srbiji, socijaldemokrate su bile veoma glasne u izražavanju mišljenja kada su u pitanju ishodi izbora, dok EPP imala drugačiji stav. Ovo pitanje bi se moralo razrešiti kako bi se morao imati jedinstveniji odgovor na ono što se vidi da ne ide u pravom smeru“, rekao je on.
Flesenkemper je naglasio da Savet Evrope posmatra demokratiju kao kompleksan sistem sa različitim elementima koji moraju da budu uklopljeni, ali i da takva demokratija na Zapadnom Balkanu još uvek nije razvijena.
On je istakao da ne može da sakrije razočaranje Saveta Evrope kada su u pitanju političke debate u Narodnoj Skupštini Srbije, ali i unutrašnja demokratija u srpskim partijama, dodajući da demokratija nije vladavina većine već zaštita manjina.
Izvor: European Western Balkans
