Obeležen Međunarodni dan prava javnosti da zna
Pravo građana na dostupnost informacija od javnog značaja okosnica je demokratskog društva, ocenjeno je 28. septembra na obeležavanju Međunarodnog dana prava javnosti da zna.
U organizaciji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Misije OEBS u Srbiji, Koalicije za slobodu pristupa informacijama, Udruženja novinara Srbije i Nezavisnog udruženja novinara Srbije u Beogradu je 15. put za redom obeležen Međunarodni dan prava javnosti da zna.
Usled pandemije korona virusa, skupu su prisustvovali samo govornici i dobitnici nagrada.
Poverenik Milan Marinović ocenio je da pravo na pristup informacijama od javnog značaja nije bilo ograničeno ni u jednom trenutku, čak ni u vanrednom stanju. On je dodao da je potrebno usvojiti novi ili izmeniti stari zakon koji se tiče dostupnosti informacija.
"Zakon zahteva da bude menjan zbog toga što sadrži neke sistemske kočnice ka ostvarivanju ovog, jednog od osnovnih ljudskih prava", rekao je Marinović i dodao da se očekuje da će se ovaj proces intenzivirati nakon izbora nove Vlade.
Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici rekao je da ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja utiče na napredak Srbije u evrointegracijama.
"Proteklih nekoliko godina videli smo da je dosta toga urađeno, ali potrebno je još toga da se uradi. Broj slučajeva koji su rešeni je sve manji", rekao je Fabrici.
On je dodao da pravo koje je garantovano zakonom treba pretvoriti u praksu, te da institucije treba da obezbede jasne i pouzdane informacije.
"Nadam se da će se pod novom Vladom rešiti pitanje Zakona jer je ono vezano za transparentnost, odgovornost i poverenje. Zakonodavstvo treba da bude bolje primenjeno i da bude bolji nadzor primene. Kad imate prave informacije, celo drustvo će imati koristi od toga", istakao je on.
Šef Misije OEBS u Srbiji Andrea Oricio istakao je da je važna kontrola političkog uticaja na institucije.
"Postoji pritisak na jasno izveštavanje, postoji pristrasna propaganda i širenje lažnih vesti, to je svakako globalni problem. Otežan pristup podacima i dokumentima koje su u rukama državnih institucija je naravno bitan element i potrebno je još više olakšati pristup", rekao je Oricio.
Ocenio je da je srpska Vlada uložila napore da odluke poverenika budu primenjene i da se ukloni nekažnjivost zabrane pristupa informacijama.
"Učestvovanje u demokratskim procesima zahteva interakciju između dobro obaveštenih građana i transparentnih državnih institucija", rekao je on.
Zamenica šefa Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Nadia Ćuk je rekla da, osim što je jedno od ključnih pianja kada je u pitanju demokratija, pravo na pristup informacijama je značajno sredstvo za borbu protiv korupcije.
Dodala je da su usled pandemije korona virusa i odluka Vlade koje su donete "stvoreni novi rizici od ograničavanja ličnih sloboda i pristup informacijama od javnog značaja je u takvim situacijama jako bitan".
Direktor Misije USAID u Srbiji Majk de la Rosa rekao je da pomenuto pravo kontroliše odgovornost državnih službenika.
"Demokratija zahteva da građani imaju glas u donošenju odluka, zato moraju imati pristup informacijama", rekao je on i naglasio da je to još važnije u trenutku velikih kriza kao što je pandemija.
Komisija koju čine predsednici novinarskih udruženja UNS i NUNS, predstavnik akademske zajednice, predstavnik organizacije Koalicije za slobodu pristupa informacijama i poverenik dodelila je priznanja za doprinos afirmisanju prava javnosti da zna u pet kategorija.
Za najbolji Informator o radu priznanje je dodeljeno Višem sudu u Kraljevu, za doprinos afirmisanju prava javnosti da zna u kategoriji najviših organa Vrhovnom kasacionom sudu, u kategoriji republičkih organa Ministarstvu kulture i informisanja, u kategoriji pravosudnih organa Osnovnom sudu u Zaječaru, u kategoriji lokalnih organa javne vlasti Opštini Svrljig i u kategoriji pokrajinskih organa javne vlasti Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova.
Komisija za dodelu priznanja odlučila je da ne dodeli posebno priznanje za najveći doprinos afirmisanju prava javnosti da zna (statueta), jer se, prema rečima poverenika, niko nije istakao iako je u trenutku pandemije bilo prilike za to.
Izvor: EurActiv.rs
