EU pomaže reformu javne uprave Srbije sa 80 miliona evra

Evropska unija do sada je podržala reformu javne uprave u Srbiji, kroz modalitet sektorske budžetske podrške, sa ukupno 80 miliona evra, kako bi unapredila ovu oblast da postane efikasnija, transparentnija i dostupnija građanima i privredi, izjavio je 1. oktobra šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici i istakao da će se podrška nastaviti.

"I dalje radimo sa Srbijom na trogodišnjem projektu sektorske budžetske podrške vrednom 80 miliona evra. Mislim da je reformisana javna uprava jedan od ključnih elemenata kroz koje će se zaista promeniti život građana Srbije, kako na zakonodavnoj strani, tako i uz pomoć sredstava koja EU prebacuje i nastaviće da prebacuje u Srbiju tokom narednih godina", kazao je Fabrici agenciji Beta.

On je podsetio da je reforma javne uprave važna, jer direktno utiče na svakodnevni život građana, pored ostalog na školstvo, javni prevoz, zdravstvo, poresku upravu.

Prema njegovim rečima, na reformskom putu Srbije ka EU, reforma javne uprave je jedan od suštinski važnih elemenata i zato EU ulaže mnogo napora, a daje i veliku finansijsku podršku.

"Zbog toga je i naš predlog Srbiji da uključi građane već u fazi izrade zakona i podzakonskih akata potrebnih za reformu javne uprave, kako bi mogli da se izraze, da podele svoje viđenje, da daju svoj doprinos tome kako se vrše javne reforme", istakao je Fabrici.

Naglasio je i da je reforma javne uprave važna jer značajno pomaže poslovnom sektoru.

"Da se smanji takozvana birokratija i pomogne poslovni sektor, odnosno omogući preduzećima da na najbolji način pružaju svoje usluge", rekao je Fabrici.

Kao jedan od dobrih primera sprovedene reforme, naveo je Zakon o javnim nabavkama, koji omogućava da se javne nabavke za javne radove sprovode efikasno i transparentno, odnosno da javne poslove dobijaju firme koje daju najbolje garancije da će te usluge biti pružene na najbolji mogući način.

"Reforma javne uprave u Srbiji je za EU važna zato što se naši projekti i grantovi realizuju u skladu sa vrlo jasnim, ali vrlo strogim procedurama u pogledu planiranja, izvršenja, izveštavanja i revizije. Dakle, važno je da javna uprava u Srbiji može da radi u skladu sa standardima EU, koji su najbolji standardi javne uprave koje možete da nađete u Evropi, kako bi društvo moglo da iskoristi naša finansijska sredstva", rekao je Fabrici.

Podsetio je da trenutno Srbija svake godine dobija između 200 i 300 miliona evra bespovratnih sredstava od EU, za projekte koji se sprovode na nacionalnom i regionalnom nivou, tako da jedan deo javne uprave Srbije već radi sa administracijom EU na njihovoj realizaciji.

"To je zahtevalo primenu niza procedura i sigurno će kada Srbija, nadamo se što pre, postane deo EU, obim sredstava koja će se prenositi iz Brisela u Srbiju znatno porasti, pa je i zbog toga važno da srpska administracija bude efikasna za građane i poslovni sektor i da Srbija bude u stanju da povlači i realizuje sredstva na raspolaganju kao članica EU", kazao je Fabrici.

On je ukazao i da ukoliko se pogledaju prethodni primeri proširenja, zemlje sa najboljom javnom upravom bile su one koje su uspele da maksimalno iskoriste sredstva EU, na najbolji i najefikasniji način.

Pomoćnica ministra državne uprave i lokalne samouprave Sanja Putnik rekla je za agenciju Beta da je efikasna javna uprava preduslov za transparentno i delotvorno demokratsko upravljanje državom, ali i jedan od osnovnih preduslova za pristupanje EU.

"Prinicpi koje EU koristi u merenju napretka država na ovom putu, ne predstavljaju samo okvir reforme javne uprave, već daju viziju i usmerenje, u kom pravcu i kako ovu reformu treba sprovoditi. Mera u kojoj država kandidat primenjuje ove principe u praksi pokazuje kapacitet njene administracije, da delotvorno implementira ono što nazivamo pravnim tekovinama EU, da zapravo bude u stanju da odgovori zahtevima članstva u EU i funkcionise kao deo tog tima", precizirala je ona.

Transparentno i kvalitetno kreiranje javnih politika, kako je istakla, jedan je od pokazatelja efikasne i delotvorne uprave, koja će biti u stanju da funkcioniše kao deo tima u okviru EU.

"U praksi, to podrazumeva učešće u procesu donošenja odluka, koji je veoma kompleksan, prethode mu intenzivne konsultacije, kako bi bio postignut konsenzus velikog broja aktera. Država mora biti u stanju da na jasan način artikulise svoju poziciju, da dobro planira svoju viziju razvoja u određenoj oblasti", rekla je Putnik.

Istovremeno, kako je navela, dobro kreiranje javnih politika ima za cilj da olakša funkcionisanje i građanima i privredi.

"Cilj je stvoriti jedan racionalan okvir koji će biti implementiran na optimalan način, tako da u što manjoj meri predstavlja opterećenje za građane i privredu. Kako bi takav jedan okvir bio stvoren neophodno je da oni koje će se ove politike odnositi prethodno budu konsultovani, da njihovo mišljenje bude uzeto u obzir od strane Vlade, što doprinosi ne samo boljem sprovođenju kasnije, već i izgradnji poverenja u institucije, i dovodi nas do pitanja transparentnosti i legitimiteta, što je posebno vazno iz perspektive EU", objasnila je ona.

Naglasila je da Srbija usklađuje nacionalno zakonodavstvo sa odgovarajucim aktima EU u različitim oblastima kao što su zdravstvo, obrazovanje ili poljoprivreda, uz unapređenje samog procesa kreiranja dokumenata javnih politika kao takvih, bez obzira na koju oblast se odnose - zaštite potrošača i zaštitezdravlja, bezbednosti proizvoda, razvoja malih i srednjih preduzeća i slično.

Adekvatno pripremljeni planski dokumenti, dodala je, predstavljaju i formalan osnov za dobijanje bespovratnih sredstava iz evropskih fondova.

"Kada apliciramo za određena sredstva EU moramo biti kredibilan partner u pregovorima, sa jasno definisanom vizijom svojih reformskih ambicija, kako bismo obezbedili da ono što je dogovoreno bude i sprovedeno u praksi i garantovati održivost. Upravo ta zrelost sektora je bila odlučujuća u tome da EU podrži reform javne uprave, kroz modalitet sektorske budžetske podrška, koji je uveden kao prvi instrument ovog tipa u Srbiji, ukupne vrednosti od 80 miliona evra, što ga i u finansijskom i sadržinskom smislu čini podrškom najznčajnijeg obima", istakla je Putnik.

Kako je precizirala, on je koncipiran tako da se novac koji predstavlja podršku uplaćuje direknto u bužet Srbije, koja se zauzvrat obavezuje da sprovede jasno definisane reformske aktivnosti.

"Kako bi određeni sektor bio podržan na ovakav način, neophodno je da postoji jasno definisana vizija reforme i plan, u vidu odgovarajućeg planskog dokumenta, pracenog odgovarajućim kapacitetima i aranžmanima za primenu. Pored toga, neophodno je da dokažemo da smo u stanju da sve to uspešno primenimo u praksi", zaključila je pomoćnica ministra državne uprave i lokalne samouprave.

Podseća se i da je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu vodeća institucija koja koordinira ceo proces reforme javne uprave, koja se u Srbiji sprovodi uz podršku EU.

Izvor: EurActiv.rs