Evroposlanica Piri: Bez temeljnih reformi Srbiji ne treba otvarati nova poglavlja

Potpredsednica Progresivne alijanse socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu Kati Piri izjavila je 13. oktobra da bez istinskih, temeljnih reformi Srbiji ne treba otvarati nova poglavlja i da se zbog određenog napretka u ekonomskim reformama ne može "skretati pogled" sa kvaliteta demokratije. Piri je ocenila i da eventualno rešavanje pitanja Kosova, bez napretka u vladavini prava, ne može biti dovoljno za članstvo Srbije u EU.

U debati "Više od izveštaja - Šta stoji u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama", Piri je rekla da se "bez sumnje" ne vidi napredak u reformama, da se čak vidi i regresija u nekim oblastima, i da će ako se to ne promeni biti posledica u pogledu pristupanja EU.

Proevropsku retoriku vlasti u Srbiji ne prate proevropske promene, a Srbija je nastavila da "klizi unazad skoro po svakoj stavki", ocenila je Piri i izrazila zabrinutost zbog trenutnih dešavanja u Srbiji, ne samo zbog interesa građana Srbije nego i interesa evropskih građana.

"Poruka je jasna, dok se Srbija ozbiljno ne upusti u temeljnu reformu, moja grupa u EP smatra da Evropski savet ne treba da dozvoli otvaranje novih poglavlja", rekla je Piri i dodala da se ne slaže sa komesarom za proširenje Oliverom Varhejijem koji je prošle sedmice predložio da se otvori pregovaračko poglavlje 8 o konkurenciji.

"Srbija u ovom trenutku pati od manjka demokratije i ne možemo to da prekrijmo optimizmom, ekonomskim usaglašavanjem i učešćem u dijalogu s Prištinom", ocenila je evropska poslanica u diskusiji koji su organizovali Evropski pokret u Srbiji i Fondacija Fridrih Ebert.

Ona je dodala da Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama predstavlja adekvatnu sliku stanja u Srbiji.

"Međutim ako slušate izlaganje Varhejija o izveštaju nećete dobiti istu sliku. Kako mozete s takvim izveštajem da kažete da treba da otvorimo nova poglavlja umesto da se usredsredimo na glavne nedostatke", rekla je Piri.

Kako je istakla, napredak u poglavljima 23 i 24, što u praksi znači liberalnu demokratiju sa snažnom vladavinom prava, i dijalog sa Prištinom dva su ključna pitanja za socijaldemokratsku grupaciju u EP.

Ako postoji istinska demokratija, dodala je, automatski će biti ostvaren i napredak u dijalogu s Kosovom, ali to ne važi i obrnuto.

"Možete da imate dijalog s Prištinom, ali ne i napredak u poglavljima 23 i 24", rekla je Piri.

Dodala je da bi bilo "cinično" nastaviti proces pristupanja Uniji ako postoji napredak u dijalogu s Kosovom a nema napretka, ili postoji nazadovanje kada je u pitanju vladavina prava i kvalitet demokratije.

Obe stvari su jako važne, rekla je Piri i dodala da bi bilo loše slati signal da je dijalog važniji od unutrašnjih reformi.

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak izjavio je da bi bila opasna poruka "rešite pitanje Kosova i ulazite u EU", jer i dalje ostaju pitanja nezavisnosti pravosuđa, borbe protiv korupcije, borbe protiv organizovanog kriminala, a građani Srbije ostaju da žive u takvoj zemlji.

Međak je rekao da je u novom izveštaju EK prvi put počela da se meri klauzula o balansu u napretku u poglavljima 23, 24 i 35 i ostalih poglavlja.

U izveštaju za Crnu Goru navedeno je da je taj sveukupni balans ostvaren, a u izveštaju za Srbiju da je "u ovom trenutku ostvaren", što znači da u sledećem trenutku možda ne bude obezbeđen, rekao je Međak, ocenivši da je to "ozbiljno upozorenje".

Međak je takođe rekao da srpski parlament ne radi svoju nadzornu ulogu i da je u izveštaju jasno rečeno da sastav parlamenta posle izbora nije pogodan za razvoj pluralizma, što je jedna od osnovnih vrednosti EU.

Sa ovakvim stanjem stvari, Međak ne vidi da je realno da će do kraja godine biti otvorena nova poglavlja u pregovorima EU i Srbije.

Kordinatorka Radne grupe za Poglavlje 24 i članica Upravnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović Gajić izjavila je da se ocena EK za to poglavlje, koje se odnosi na pravdu, slobodu i bezbednost, ne menja već četiri godine i da bez napretka u tom poglavlju neće biti napretka ni u pristupanju Uniji.

Efekte u reformama u tim oblastima vide i građani EU, rekla je Stojanović Gajić, dodajući da je EK zadovoljna stvarima koje se tiču njihove bezbednosti, kao što su upravljanje migracijama ili granicama, kao i saradnjom srpske policije sa Evropolom i Interpolom.

"Srbija je jedna od najtraženijih partnera, što je dokaz da nije problem u znanju, iskustvu, stručnosti, ali ono što zameraju to je da se njima ne da da rade svoj posao u skladu s pravilima struke, već se prave oni koji su nedodirljivi, koji se ne mogu ispitivati, i oni koje možemo istraživati i javno privoditi", rekla je Stojanović Gajić.

Istakla je da policija i tužilaštvo nisu nezavisni i da to za rezultat ima selektivnu pravdu.

"Nemamo jednak pristup pravdi i nemamo jednaku bezbednost za sve", rekla je Stojanović Gajić.

Direktor kandelarije Fondacije Fridrih Ebert u Beogradu Maks Brendle izjavio je da Srbija pripada EU kao punopravna članica i da je proces evrointegracija najvažniji pokretač reformi i demokratizacije u Srbiji.

Brendle je kazao da je ključ za reforme u Beogradu, ali smo u saradnji i uz pomoć evropskih partnera.

"Izveštaj pokazuje da je ostvaren određen napredak, ali prošle godine vidimo da imamo nazadovanje čak i u osnovama demokratskog razvoja u Srbiji, zbog čega su mnogi u EU, ali i u zemlji zabrinuti", rekao je Brendle.

Izvor: EurActiv.rs