Pandemija omela planove Nemačke na Zapadnom Balkanu, region propustio veliku priliku

Nemačka je kao predsedavajuća EU imala velike ambicije za evrointegracije Zapadnog Balkana, ali su te ambicije u velikoj meri potisnule u drugi plan pandemija kovid-19 i druge krize sa kojima se Evropa suočila, ocenili su učesnici konferencije "Nemačko predsedavanje Savetom EU - ujedinjena i ojačana Evropa".

Na video-koferenciji u organizaciji Fondacije Konrad Adenauer Srbija i dnevnog lista Danas, izvestilac za Srbiju Evropskog parlamenta Vladimír Bilčik je 20. novembra rekao da Nemačka i EU ostaju ostaju privrženi evropskoj perspektivi zemalja Zapadnog Balkana i angažovani na politici proširenja.

Bilčik je naglasio da proširenje EU nije stvar dnevnopolitičkih odluka, nego dugoročno, strateško pitanje.

On je rekao da se do kraja godine nada pozitivnim vestima i za Srbiju, ali je dodao da pred Beogradom još uvek stoji nekoliko teških zadataka i  neispunjenih uslova.

Ocenivši da je podrška koju vlasti Srbije uživaju jasan signal da one te uslove mogu i da ispune, Bilčik je rekao da je potreban angažman svih zainteresovanih strana, civilnog društva i medija, i bolja informisanost javnosti koja nije uvek svesna uloge EU kao glavnog ekonomskog i političkog partnera Srbije.

Bilčik se osvrnuo i na blokadu početka pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom i izarazio nadu da Nemačka pre kraja mandata, u decembru, u tom pitanju može da postigne opipljiv napredak, jer bi to bio važan signal za ceo region.

Bivši ambasador Srbije u Berlinu i profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Ivo Visković ocenio je da je prilika koju su Srbija i region mogli da imaju sa nemačkim predsedavanjem propala i da je sa pandemijom sve otišlo u drugi plan.

Visković je kazao da za Srbiju odnos sa Nemačkom u velikoj meri određuje i odnose sa EU, i da druge zemlje nemaju takav uticaj na evrointegracije Beograda i na stav srpske javnosti.

On je precizirao da je Srbija u specifičnoj situaciji u kojoj se odnos sa EU definiše kroz odnos sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.

Prema njegovim rečima, pandemija je došla u trenutku kada je Nemačka imala nameru da utiče na integraciju regiona i kada je Srbija očekivala jasniji signal kolike su njene šanse da u dogledno vreme uđe u EU. Loše što je to sada palo u drugi plan i što se o tome gotovo više i ne raspravlja, rekao je Visković.

Bivši diplomata je, međutim, upozorio da odnosi Nemačke i Srbije već duže vreme beleže stagnaciju.

Ti odnosi su se, prema njegovim rečima, sveli na dva pitanja, i to na pregovore Beograda i Prištine i na pitanje vladavine prava, ljudskih prava i slobode medija.

Kada je reč o dijalogu, nemačka su očekivanja porasla, model dve Nemačke je odbačen i Berlin sada računa sa priznanjem nezavisnosti Kosova, a u pogledu vladavine prava Nemačka vodi dobru politiku da pohvali ono sto je dobro, a kritikuje ono sto nije, rekao je Visković.

Međutim, i u oblasti vladavine prava, prema rečima Viskovića, Berlin ne može da previdi da je kod srpskih vlasti prevladao utilitaran stav i da čine samo onoliko koliko je neophodno.

Visković je naveo i pitanje jednopratijskog parlamenta koji, kako je rekao, može da donosi odluke, ali da daje loš primer za razvoj demokratije.

On je ocenio i da Nemačka počinje da oseća jednu vrstu nelagode zbog odnosa Srbije prema Kini i Rusiji, pri čemu se odnosi sa Kinom tolerišu jer su uglavnom ekonomski, dok se u pogledu Rusije od Srbije očekuje da se izjasni o pitanjima vezanim za politiku Moskve o kojima EU ima jasne stavove.

Visković je rekao da se stagnacija u odnosima dve zemlje vidi i po tome što su se odnosi umnogome sveli na ekonomsku saradnju, što su posete na visokom nivou gotovo potpuno prestale, a da posete na nižim nivoima prolaze potpuno nezapaženo.

Visković je ocenio da je odnose Beograda i Berlina moguće unaprediti kroz zajednički rad na projektima koje je inicirao Berlinski proces, i da treba napredovati malim koracima u konkretnim pitanjima koja se tiču života građana.

U konferenciji su učestvovali i direktor Fondacija Konrad Adenauer Srbija Norbert Bekman Dirkes, zamenica predsednika Odbora za spoljne poslove Skupštine Srbije Vesna Marković i politikolog i projektni asistent beogradske inicijative Regionalna bezbednost i saradnja (RESECO) Andrijana Lazarević.

Izvor: EurActiv.rs