Medijsko izveštavanje o EU zavisi od političke volje

BEOGRAD –  Izveštavanje medija u Srbiji o Evropskoj uniji je protokolarno, svedeno na dnevno-političke događaje i u direktnoj vezi sa političkom voljom vlasti, ocenili su  učesnici onlajn debate „Medijski izazov – Evropska unija“, prenosi FoNet.

Glavni urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija rekao je da je njihov cilj da novinarima približe evropski sadržaj i da je primetno da domaći mediji govore vrlo površno i nezanimljivo o EU, da građani to primećuju i da im to smeta.

Todorović Štiplija je ocenio da medijski izveštaji tretiraju evropske integracije sa dnevnopolitičkog aspekta i da je dijalog Beograda i Prištine jedna od glavnih tema koja se vezuje za evrointegracije.

On je rekao da za medije izveštaj Evropske komisije nije bio glavna tema, već da je pik izveštavanja bio dolazak evropskog komesara za proširenje Olivera Varheljija, da u toj poseti nije bilo suštine, već je suština bila u izveštaju kojim se mediji nisu bavili na pravi način.

Glavni i odgovorni urednik EWB-a je ukazao da televizije vode narativ o EU i da njihovi urednici biraju one teme koje taj narativ stvaraju, te ukazao da su u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji narativi o EU pozitivniji nego u Srbiji.

Sa njim se nije saglasila novinarka i autorka emisije “Pravi ugao” Ljubica Gojgić, koja je rekla da treba videti šta je posao medija i da izveštavanje o EU ne treba da bude opterećeno narativima i dodala da je Crna Gora imala pozitivni narativ prema EU, ali i visoku korupciju, a da Severna Makedonija ima pozitivan narativ o EU, ali da ne može da počne pregovore o članstvu.

Ona je istakla da pozicija medija nije pozicija aktiviste i da je posao novinara da o EU napiše i ono što je upitno i sporno, da je najbolje da se o EU piše istinito i na vreme i da novinari treba da razmotre šta je vest, a šta nije i da iz što više izvora sazna o čemu je reč i to prenese publici.

Gojgić je rekla da smatra da je izveštaj Evropske komisije bio propraćen, te dodala da smatra da su novinari iz Srbije “prodrmali” evropske zvaničnike, jer su im stalno govorili da je dijalog podređen dijalogu Beograda i Prištine i da se ne obraća pažnja na medije, pravosuđe i korupciju.

Ona je istakla da je EU dnevno-politička tema, a da izveštaje o tome kako se živi u EU i kako tamo izgleda život građana, nikada neće biti u udarnim terminima.

Dopisnik Radio televizije Srbije iz Brisela Dušan Gajić rekao je da u Srbiji svako zna ko je Žozep Borelj i ko je bila Federika Mogerini, a da u EU to neće znati veli broj ljudi na ulici.

“Kako se i koliko prate evropske teme, ako je politika zainteresovana za Evropu ona će biti u medijima, ako politika nije zainteresovana za Evropu ona neće biti u medijima”, rekao je Gajić.

On je dodao da je među problemima u vezi da evrointegracijama sam tempo pregovora, da je to 2014. kada su pregovori počeli bila tema, ali da je od toga prošlo sedam godina.

Direktor novinske agencije FoNet i član Upravnog odbora Asocijacije medija Srbije Zoran Sekulić ukazao je na istraživanje Saveta za strateške politike prema kojim je u 2020. EU kao glavna tema na naslovnim stranama bila 50 puta, a 20 odsto su bile lažne vesti.

Sekulić je naveo da je od 200 tekstova o EU najviše naslova bilo u listu “Politika” – 50, u listu “Večernje novosti” 39, “Blic” 30, “Danas” 28, “Kurir” 26, “Informer” 16, “Srpski telegraf” devet i “Alo” četiri, da se o EU najviše izveštava o dijalogu Beograda i Prištine, a potom – 15,5 odsto o ulasku Srbije u EU, ali da se pomoć EU tokom korona krize nijednom nije našla kao glavna tema na naslovnoj strani.

On je ukazao da su u listu “Politika” 34 odsto naslova o EU bili negativni ili izrazito negativni, u listu “Večernje novosti” negativnu konotaciju imalo 69,2 odsto naslova, u listu “Blic” samo dva naslova sa negativnom konotaciijom, u listu “Danas” nijedan, u listu “Kurir” 19,3 odsto negativno, a 46,1 odsto pozitivno, u listu “Informer” 50 odsto neutralnih i 50 odsto izrazito negativnih tekstova, a u listu “Srpski telegraf” 88,9 odsto naslova sa negativnom konotacijom.

On je upitao i da li je članstvo Srbije u EU i dalje strateško opredeljenje u zemlji,jer “ako je suditi prema onome što piše štampa i što se dešava na političkoj sceni evropske integracije Srbije nisu dominantna tema”.

“Naprotiv ova godina pandemije je pokazala da se lako u prvi plan stavljaju odnosi sa nekim drugim zemljama, a prećutkuju podaci o onome šta se zbiva između Beograda i Brisela”, rekao je Sekulić.

Aleksandra Krstić sa Fakulteta političkih nauka istakla je da se pitanje komunikacije sa medijima u Evropskoj uniji pokreće kada dođe do kriza i da je za Evropljanje ključni medij za prenošenje vesti televizija, da oni više veruju televiziji i radiju, a najmanje poverenja poklanjaju internetu.

Ona je ocenila da u Srbiji EU nije mnogo zastupljena tema, ali kada jeste , ona je u top tri teme na medijskoj agendi.

Krstić je dodala da novinari koji izveštavaju iz EU često govore da moraju da budu prevodioci irokratskog rečnika zvaničnika, te dodala da postoji priručnik za komesare, kojima se preporučuje da komuniciraju onako kako se novinari izražavaju.

Izvor: European Western Balkans