Kritike na račun EU zbog nabavki vakcina pokušaj relativizacije podnetih amandmana na izveštaj EP o Srbiji

Amandmani na izveštaj Evropskog parlamenta o Srbiji najnoviji su povod za napade predstavnika vlasti na Evropsku uniju. Kao što je European Western Balkans već ranije pisao, u „kompromisnim amandmanima“ po prvi put, između ostalog, upućene su zamerke zbog nerazrešenih afera koje pritiskaju aktuelnu vlast.

„Srbija se poziva da postigne uverljive rezultate… u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, posebno kada je reč o slučajevima oko kojih postoji visok nivo interesovanja javnosti, uključujući slučajeve Krušika, Jovanjice i Telekoma Srbija“, stoji u jednom od „kompromisnih amandmana“. Takođe, kako je EWB ranije pisao u amandmanima se ponavlja i poziv za rešavanjem slučaja Savamala iz 2016. godine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prvi se oglasio povodom teksta predloženih amandmana  i poručio evropskim zvaničnicima da lažima ne mogu da ostvaruju politički profit. Kako prenosi N1, on je istakao da je Srbije razrešila aferu Jovanjica, time što je pohapsila odgovorne, dodajući da afere i nema.

“Šta je afera u Jovanjici? Vi mislite da lažima može da se ostvaruje politički profit, pa makar bio iz Evropske komisije”, rekao je Vučić tim povodom.

Povodom sadržaja predloženih amandmana, ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin naveo je da ako poslanici EU nisu mogli ili nisu hteli da pošalju Srbiji vakcine, nisu morali ni da šalju amandmane.

“Pošto ste medicinsku opremu i vakcine sačuvali za sebe, molim Evropljane da svoje političke stavove, pritiske na naše pravosuđe i licemerje, takođe zadrže za sebe. Ako ne možete da nam date ono što nam treba, slobodno sačuvajte ono što nam ni malo nije potrebno”, navodi se u saopštenju Pokreta socijalista.

Između ostalog, u amandmanima na izveštaj izvestioca za Evropski parlament Vladimira Bilčika navodi se da Srbija treba da postigne rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i da osudi napade i govor mržnje kojima su u Skupštini Srbije izloženi politički protivnici, nezavisni intelektualci i mediji.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović odbacila je kritike koje je na račun Brisela i raspodela vakcina uputio ministar u Vladi Srbije Aleksandar Vulin.

Navodeći da je istina da Srbije kroz COVAX mehanizam do sada nije kupila ni jednu dozu, Joksimović je u izjavi za Radio Slobodnu Evropu (RSE) ocenila da to ipak ne znači da je EU nesolidarna sa Srbijom. već da COVAX sistem ne funkcioniše onako kako se to očekivalo.

„To je svima zaista jasno. Nismo zbog toga optuživali EU ni jednog trenutka, već smo radili najbolje što smo mogli kako bismo obezbedili vakcine za naše građane“, rekla je Joksimović.

Ona je istakla da Srbije evrointegracije svrstala među svoje prioritete, te da je Aleksandar Vulin ministar koji predvodi svoju političku stranku sa sopstvenim programom.

„Aleksandar Vulin je ministar koji predvodi svoju političku stranku sa sopstvenim programom, ali je jasno da je politika Vlade Srbije definisala evropske integracije kao jedan od šest svojih strateških ciljeva i svaka institucija Vlade ima svoj udeo u realizaciji tog cilja“, rekla je Joksimović za RSE.

Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić ocenio je danas da je cilj amandmana na izveštaj o Srbiji u Evropskom parlamentu pritisak na Srbiju i njeno rukovodstvo.

“Imaju svi pravo na amandmane, videćemo šta će od toga biti prihvaćeno. Ne treba da nas čudi ništa, u pitanju je dodatni pritisak na Srbiu. To je dobro oproban recept kada žele da ostvaruju određene geopolitičke interese”, rekao je Dačić, prenosi Nova.rs

Kritike na račun EU zbog vakcina – zamena teza

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) Vladimir Međak objasnio je za N1  da su amandmani o Srbiji dogovoreni između četiri najveće grupacije u Evropskom parlamentu, te da govori da vladajuća Evropska narodna partija (EPP) ne može stvari, poput izveštaja EP o Srbiji, da usvaja sama.

„Ovo samo govori da vladajuća najveća partija, Evropska narodna stranka, koja ima izvestioca za Srbiju i koja je bliska vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci u Srbiji, ne može ovakve stvari više da usvaja sama, niti sama da ih predlaže, niti da jednostavno dođe do konačnog teksta, jer je sada zbog takve konstalacije u Evropskom parlamentu potreban konsenzus ove četiri grupacije“, kazao je Međak.

Izvršni urednik portala European Western Balkans Nikola Burazer za RSE ističe da nabavka vakcina nema nikakve veze sa procesom evropskih integracija.

On je ocenio da je ovo još jedan od pokušaja da se relativizuje kritika koja dolazi iz EU na račun Srbije.

“Ovo je pokušaj da se relativizuje kritika koja dolazi iz Evropske unije i da se diskusija prebaci na teren koji je trenutno poželjan za Vladu Srbije, a to je pitanje nabavke vakcina i odsustvo vakcina iz Evropske unije, što se često namerno koristi radi kritike EU, bez obzira na prave razloge zbog čega je to tako”, naglasio je Burazer.

On je ocenio da ovakva retorika definitivno utiče na imidž Evropske unije u Srbiji.

„Istraživanja pokazuju da 75 odsto građana veruje da je Kina najviše pomogla Srbiji tokom pandemije, a da smo tri posto veruje da je to Evropska unija, iako podaci govore sasvim drugačije“, zaključio je Burazer.

Minić: Amandmani upozorenje vlastima iz Brisela

Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić izjavila je da amandmani poslanika Evropskog parlamenta na izveštaj Vladimira Bilčika o napretku Srbije na putu evrointegracija, predstavljaju jasno upozorenje vlastima u Beogradu da moraju znatno efikasnije da se bore protiv organizovanog kriminala i korupcije, prenosi N1.

Minić je kazala da je EP dao na znanje da će se pomno pratiti dalji razvoj ovih afera i postupci pravosudnog sistema u njihovom rešavanju.

„Razmere ovih afera, pogotovo u kontekstu policijskih akcija i akcija tužilaštva uperenih ka vezama organizovanog kriminala, policije, navijačkih grupa i predstavnika vladajućih partijskih struktura, a vezano za ‘aferu prisluškivanje’ kao pretnju usmerenu na samog predsednika države, stvaraju jednu mračnu sliku Srbije, koja liči na naše percepcije centralnoameričkih mafijaških država“, ocenila je Minić.

Dodala je da posebno „poražava“ upozorenje na neprihvatljiv i uvredljiv govor mržnje, uvreda i poziva na nasilje, koji dominira domaćom političkom scenom i koji se prelio i na način komunikacije sa samom Evropskom unijom i posebno Evropskim parlamentom.

„Precizno je ukazano da u tome vodeću ulogu igraju vladini mediji i predstavnici vladajuće partije, koji ugrožavaju slobodu govora i kritičko mišljenje putem dezinformacija i fabrikovanja lažnih krivaca u opoziciji, medijima i civilnom društvu“, kazala je predsednica Evropskog pokreta.

Glavni i odgovorni urednik portala EWB Nemanja Todorović Štiplija ocenio je bilo očekivano da će ovakvi amandmani doći na dnevni red.

On je za dnevni list Danas objasnio da Evropski parlament ima mnogo širi manevarski prostor u odnosu na druge institucije EU da otvoreno kritikuje neke pojave u Srbiji i drugim državama kandidatima za članstvo u EU.

“Setimo se da su i ranije, u izveštajima EP o Srbiji, pominjani, na primer, slučaj Savamale i zabrinjavanjuće stanje u medijima. Međutim, isto tako, ovaj saziv Evropskog parlamenta, izabran u maju 2019, pokazao se daleko spremnijim da oštro oceni stanje demokratije, korupcionaške afere i druge probleme, pogotovo kad je reč o poslanicima iz redova socijaldemokrata, liberala i zelenih. To je rezultat produbljavanja političke krize u Srbiji, uključivanja EP u posredovanje, ali i bližih odnosa koje pomenute grupe sada imaju sa delom opozicije u Srbiji – SNS više nije jedina stranka u Srbiji koja ima dobre odnose sa akterima u EP (pre svega Evropskom narodnom partijom) “, istakao je Štplija.

Prema njegovim rečima, ovi amandmani, ako budu usvojeni – a za očekivati je da će bar deo njih „proći“ – neće imati neposredan uticaj na odnose EU i Srbije, ali oni služe pre svega da ukažu na neke teme u javnosti i da se o njima pokrene rasprava. Što, kao što vidimo, već postiže svoj cilj.

“Vlast će, kao i do sada, pokušati da minimizira značaj ovih poruka, da ih ignoriše ili čak da napada evropske poslanike. Ali, na duge staze, to neće naterati ove teme da nestanu. Ovaj amandman deo „kompromisnih amandmana“ koji su dogovoreni sa ostalim velikim grupama. Tako da to svakako nisu izolovani glasovi”  zaključuje on.

 Glasanje o Izveštaju o Srbiji biće održano 24. i 25. marta tokom takozvane „mini-plenarne“ sesije koja se održava u poluudaljenom režimu u EP u Briselu.

Izvor: European Western Balkans