Selaković: EU ostaje ključni spoljnopolitički prioritet za Srbiju
Šef srpske diplomatije Nikola Selaković izjavio je da pristupanje EU ostaje ključni spoljnopolitički prioritet Srbije i dodao da čitav region u budućnosti vidi kao deo ujedinjene Evrope. Istovremeno je nemački ministar spoljnih poslova izjavio da se ujedinjena Evropa ne završava na spoljnim granicama EU i da je strateški suverenitet Evrope nezamisliv bez tesnog povezivanja sa Zapadnim Balkanom.
U intervjuu za Zidojče cajtung, Selaković je rekao bi mnoga teška pitanja bilo lakše rešiti kada bi Brisel pokazao više političke volje i interesa za dobrobit građana regiona i njegovu integraciju u EU.
Uoči posete Nemačkoj 3. marta, rekao je da je podrška Berlina "vrlo važna za Srbiju, posebno u procesu pristupanja EU".
"Želeo bih da iskoristim priliku da (nemačkom kolegi Hajku Masu) prenesem šta smo postigli u Srbiji i da bi to bilo nezamislivo bez nemačke podrške. Spremni smo da nastavimo tu saradnju, kao i naš politički dijalog", dodao je.
Na pitanje da li Srbija i dalje teži članstvu u EU, uprkos svim neuspesima, Selaković je rekao: "apsolutno".
"Sve reforme koje smo započeli poslednjih godina usmerene su na to. Pripadamo euvopskom kulturnom prostoru. Prva smo država Zapadnog Balkana koja je prihvatila novu metodologiju Europske komisije za proces proširenja", dodao je.
Selaković je rekao da "kritike kineskih ulaganja u Srbiju ponekad dolaze iz zemalja čiji je obim trgovine s Kinom nekoliko hiljada puta veći".
"Tražimo najbolje načine kako pružiti ljudima ovde mogućnost da ostanu u Srbiji i izdržavaju svoje porodice. To nije ništa što bi bilo u suprotnosti s našom evropskom orijentacijom. Težimo punopravnom članstvu u EU. To znaju i naše kolege u Moskvi i Pekingu", dodao je.
Govoreći o tome šta je postignuto, Selaković je naveo da Srbija ulaže u infrastrukturu, ali i da se bavi "najtežim pitanjima, poput procesa normalizacije između Beograda i Prištine" jer želi da "svojoj deci ostavi zemlju bez takvih problema".
Selaković je rekao da je vlada Srbije "već preduzela mnoge korake prema normalizaciji odnosa" s Kosovom. "Sproveli smo svoje obaveze iz Briselskog sporazuma iz 2013. godine, ali još čekamo da Priština ispuni svoje - formiranje zajednice srpskih opština", dodao je.
On je rekao i da Beograd podržava ulogu specijalnog izaslanika EU Miroslava Lajčaka.
"Iskreno, verujemo da jedino rešenje tog pitanja može biti samo kompromis. A održivi kompromis ne može se sastojati u tome da jedna strana da sve, a druga ništa", rekao je.
Upitan kako će izgledati politička karta regiona za deset godina Selaković je rekao da "ni danas nemaju svi iste karte jugoistočne Evrope".
"Želim da vidim jugoistočnu Evropu kao deo ujedinjene Evrope. Miran region iz kojeg ljudi ne emigriraju u druge zemlje. Predsednik Srbije pokrenuo je regionalnu inicijativu nazvanu Mini Šengen s šefovima vlada Albanije i Severne Makedonije. Ekonomska integracija takođe dovodi do opuštanja. Kada bi Brisel pokazao znatno više političke volje i interesa za dobrobit građana regiona i njegovu integraciju u EU, mnoge od postojećih teških kontroverzi bile bi mnogo lakše rešene", ocenio je Selaković u intervjuu za Zidojče cajtung.
Ministar će, pored sastanka sa Masom, govoriti u odboru Bundestaga za EU, saopšteno je u Beogradu.
Selaković će se sastati i sa Janom Hekerom, spoljnopolitičkim savetnikom kancelarke Angele Merkel, i s poslanikom Bundestaga Peterom Bajerom koji je i izvestilac Parlamentarne skupštine Saveta Evrope za Kosovo i koordinator Vlade Nemačke za transatlantsku saradnju.
O ekonomskoj saradnji će Selaković u Berlinu razgovarati sa predstavnicima Odbora za istok nemačke privrede, Saveza nemačke industrije i Skupštine nemačkih industrijskih i privrednih komora.
Mas: Ostajemo pri obećanju da je budućnost Zapadnog Balkana u EU
Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas izjavio je uoči posete Berlinu šefa diplomatije Srbije da se ujedinjena Evropa ne završava na spoljnim granicama Evropske unije i da je strateški suverenitet Evrope nezamisliv bez tesnog povezivanja sa Zapadnim Balkanom.
Mas će zato u naredne dve sedmice razgovarati sa Selakovićem i ministarkama spoljnih poslova Albanije i BiH Oltom Džakom i Biserom Turković, a državni ministar za spoljne poslove Mihael Rot će putovati u uzvratnu posetu Podgorici, posle posete Berlinu novog šefa crnogorske diplomatije Đorđa Radulovića početkom ove godine, saopštilo je 2. marta nemačko Ministarstvo spoljnih poslova.
U saopštenju se navodi da je "Nemačka iskrena u vezi sa EU perspektivom svih zemalja Zapadnog Balkana" i da je "zato važno da se, uz podršku, intenzivno nastavi tim putem na temelju reformi".
Nemačko ministarstvo podseća da za evropski put od 2014. godine postoji i dodatni format, "Berlinski proces", čija je svrha da približi Zapadni Balkan i EU.
"Pritom je reč o vrlo konkretnim, praktičnim koracima kao što su osnivanje Regionalne mreže mladih ili stvaranje Jedinstvenog regionalnog tržišta. Nemačka vlada je ovog leta domaćin 'Berlinskog procesa' i nada se da će se u Berlinu održati samit uz lično prisustvo lidera zemalja učesnica", dodaje ministarstvo.
"Obećanje Nemačke, naše obećanje, stoji: Budućnost zemalja Zapadnog Balkana je u Evropskoj uniji. Nemačka jeste i ostaće blizak partner svih zemalja Zapadnog Balkana, uključujući i 'Berlinski proces'. O tome, i o mnogim drugim važnim temama biće reči u razgovorima ministra spoljnih poslova Hajka Masa i državnog sekretara Mihaela Rota u naredne dve sedmice", piše u saopštenju.
Podseća se i da uporedo sa tim razgovorima, počinje i poseta Zapadnom Balkanu specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka.
"Pre samo nekoliko dana, američki Stejt department je podvukao podršku SAD dijalogu pod vođstvom EU, čiji je cilj normalizacija i sveobuhvatni sporazum sa uzajamnim priznanjem. Izbor Džozefa Bajdena za predsednika SAD tako pruža šansu za transatlantski i odlučan nastup na Zapadnom Balkanu u korist pomirenja, demokratije i ekonomskog razvoja. U tom svetlu, nova američka administracija s pravom od Evrope i Nemačke očekuje da preuzmu veću odgovornost u svom neposrednom susedstvu", navodi nemačko ministarstvo.
Izvor: Euractiv