Osam godina od Briselskog sporazuma rešenje još dalje

Beograd i Priština su osam godina posle potpisivanja Briselskog sporazuma dalje od konačnog rešenja dogovora, dijalog je trenutno zamrznut, a i kada se nastavi neće dovesti do napretka, ocenjeno je na onlajn panelu u organizaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).

Bivši glavni pregovarač Srbije u dijalogu Beograda i Prištine Borko Stefanović ocenio je da su se obe strane udaljile od rešenja, i da su fokusirane na sve osim na dijalog.

"Tehnički dijalog je zamro, trenutni dijalog ne vodi nikuda. Predstavnici Beograda i Prištine se čak i ne sastaju, ne zna se o čemu će da pričaju i ne zna se o čemu su i pričali. Tako da postoji taj oblik tajnovitosti nad dijalogom", rekao je na panelu 19. aprila Stefanović.

On je ocenio da građani Srbije nemaju informacije o dijalogu i da je ta tema potpuno van fokusa srpskog biračkog tela, a kako je dodao, predsednik Srbije Aleksandar Vučić zna da mu glasove na izborima, kada je reč o njegovim biračima, neće doneti priča o pomirenju ili bilo kakav pozitivan ton.

Glavni urednik prištinskog lista Koha ditore Agron Bajrami je rekao da je do zastoja u dijalogu došlo i pre nego što je aktuelna kosovska vlada došla na vlast i da će problemi ostati i ako on bude nastavljen za mesec ili dva.

"Dijalog je skrenuo s puta 2017. kada je (Federika) Mogerini posredovala i kada su dve strane počele da pričaju o razmeni teritorija a ne o ljudima. Sada trpimo posledice tog udaljavanja i silaska sa koloseka koji bi vodio do uzajamnog sporazuma", ocenio je Bajrami.

On je istakao da je od novog izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka trebalo tražiti da ponudi mnogo jasniju strategiju ili okvir kako on vidi proces i da dalje razjasni pitanja koja su ostala kao senke sumnje iz perioda Mogerini.

"Sada na Kosovu očekujemo od naše vlade da ponudi jasnu ideju procesa dilajoga i šta od njega očekuje, kako misle da se to postigne i koji je put kojim treba ići napred. Očigledno da treba jasno da vidimo i beogradsko stanovište, šta Srbija želi da dobije i da li je za nas moguće da budemo deo tog rešenja", rekao je Bajrami.

Predsednica Evropskog pokreta Srba sa Kosova Rada Trajković istakla je da je situacija na terenu između Srba i Albanaca sve zategnutija i da treba razmišljati tokom pregovora na koji način predložena rešenja utiču na život "malog" čoveka.

"Volela bih da Beograd i Priština pokažu zajednički interes koji bi vodio ka pomirenju a to bi bilo rešavanje sudbine kidnapovanih i nestalih", rekla je Trajković.

Govoreći o perspektivama pregovora, Borko Stefanović je ocenio da je neophodno vratiti se na tehnička pitanja koja su bitnija za svakodnevni život ljudi na Kosovu.

On je naveo da trenutna situacija u kojoj Priština ima samo jednu ideju u pregovorima, a to je priznanje nezavisnosti koje bi bilo dobijeno od Beograda, ne vodi nikuda jer je to jedino što Beograd ne može da ispuni.

Ocenio je da je važnije baviti se životnim pitanjima koja nemaju veze sa statusom, omogućiti ljudima da slobodno putuju, da se leče, trguju.

Izvor: Euractiv