Fridom haus: Srbija i druge zemlje Balkana u kategoriji hibridnih režima

Srbija je u novom godišnjem izveštaju Fridom hausa svrstana u kategoriju "hibridnih režima" i nazadovala je u oblasti demokratske vladavine, što je slučaj i sa mnogim drugim zemljama Balkana.

U izveštaju "Zemlje u tranziciji. Antidemokratski zaokret" koji je objavljen 28. aprila navodi se da se zemlje širom regiona koji se proteže Centralne Evrope do Centralne Azije okreću od demokratije ili su zarobljene u ciklusu neuspeha i delimičnog oporavka.

U izdanju izveštaja za 2021, koji se odnosi na događaje iz 2020, 18 zemalja iz bivšeg Sovjetskog Saveza i Istočne Evrope je ostvarilo pad u demokratskom skoru, rezultati su poboljšani u samo šest zemalja, dok u pet nije bilo promene.

Kada je reč o Srbiji, navodi se da su parlamentarni izbori u junu 2020. održani bez konkurencije i rezultat izbora bio je de fakto jednopartijski parlament, a usled personalizacije vlasti u rukama Aleksandra Vučića.

Gori rezultat u odnosu na prethodni izveštaj zabeležen je i u oblasti izbornog procesa.

Ocena izbornog procesa pala je na 4,25 sa 4,50 usled modifikacije izbornog zakonodavstva koju je sprovela vladajuća partija uoči parlamentarnih izbora i nedostata mogućnosti izbora za glasače, pošto je većina opozicije bojkotovala glasanje, navodi se u izveštaju.

Kako se navodi, Srbija drugu godinu ne spada u kategoriju demokratskih država.

Srbija je ove godine dobila ocenu 3,89, u odnosu na prošlogodišnjih 3,96. Godišnji skor demokratije države je sa 49% smanjen na 48%.

"Stanje osnovnih sloboda i demokratskih institucija u Srbiji nastavilo je da se pogoršava 2020. godine, bez znakova poboljšanja. Tokom većeg dela godine politički život, a i drugi život, odvijao se u senci pandemije kovida-19, uz remećenje izbora i nova ograničenja individualnih sloboda", navodi se u izveštaju.

Sa stanovišta demokratije i odgovornosti, "niz drugih pitanja bio je kontroverzan". Pravni stručnjaci doveli su u pitanje da li je predsednik Vučić imao ustavno pravo da umesto parlamenta proglasi vanredno stanje usled epidemije, piše nevladina organizacija za zaštitu ljudskih prava.

U izveštaju se navodi da su tokom 2020. nezavisni mediji u Srbiji bili su "pod dodatnim pritiskom zbog svog izveštavanja", a ukazuje se i da je situacija sa položajem migranata u Srbiji, gde je većina među njima na putu ka Evropskoj uniji, bila komplikovanija usled epidemije.

Civilno društvo je ostalo aktivno uprkos epidemiji a zdravstveni radnici koji su bili kritični prema načinu na koji vlada rešava krizu, posebno uoči junskih izbora, organizovali su se u grupu Ujedinjeni protiv kovida.

Fridom haus navodi da tokom 2020. nije postignut napredak ni u borbi protiv korupcije.

Posmatrajući 2021, "politički sistem Srbije mogao bi da se se nađe na raskršću između kontinuirane demokratske regresije i jačanja svojih demokratskih institucija".

Ostaje da se vidi, kako se navodi, u kojoj meri vladajuća SNS i opozicione stranke mogu da se uključe u konstruktivan dijalog i što je najvažnije, u kojoj meri je SNS zapravo spremna da stvori slobodnije i poštenije uslove na političkom terenu pred naredne izbore.

Ostale zemlje Balkana zabeležile su još slabiji rezultat od Srbije - Severna Makedonija i Crna Gora 47% demokratije, Kosovo 36%, Albanija 46% a Bosna i Hercegovina 39%.

Među zemljama koje su članice EU iz susedstva procenat demokratije Bugarske je 58%, Hrvatske 54%, Mađarske 45%, Slovenije 81%.

Zapadni Balkan i dalje između demokratije i autokratskih sistema

Sve zemlje Zapadnog Balkana u novom godišnjem izveštaju Fridom hausa svrstane su u kategoriju "hibridnih režima" između demokratije i autokratskih sistema, a većina je u protekloj godini dodatno nazadovala u oblasti demokratske vladavine.

Pad u ocenama demokratije beleže Albanija, Crna Gora, Kosovo i Srbija,  dok su BiH i Severna Makedonija ostvarile napredak.

U Hrvatskoj je stanje nepromenjeno, dok Slovenija beleži pad, ali su te dve zemlje jedine bivše jugoslovenske republike koje nisu u kategoriji "hibridnih režima".

Najveći pad demokratskog skora u ovogodišnjem izveštaju Fridom hausa od zemalja Zapdnog Balkana uz Srbiju beleži Albanija, sa 3,82 na 3,75.

Crna Gora je pala sa 3,86 na 3,82 u demokratskom skoru. Na Kosovu je posle pet godina kontinuiranog napredovanja, prošle godine prvi put zabeležen pad u demokratskom skoru sa 3,18 na 3,14.

U BiH je posle deset godina nazadovanja ili stagniranja, prvi put ostvareno poboljšanje s rastom u demokratskom skoru sa 3,32 na 3,36.

Pomak u demokratskom skoru je ostvarila i Severna Makedonija, s 3,75 na 3,82.

Pad demokratskog skora u novom izveštaju Fridom hausa beleže i Bugarska, Češka, Estonija, Mađarska, Poljska i Rumunija.

Posebno se izdvajaju Poljska i Mađarska koja je posle najvećeg pada zabeleženog u izveštaju 2020. svrstana u kategoriju "hibridnih režima". Poljska je i dalje među "delimično konsolidovanim demokratijama", ali je njen pad u proteklih ped godina strmiji od mađarskog.

Mađarski model zauzimanja medija otvoreno su prigrlile slično orijentisane vlade u regionu, navodi Fridom haus, dodajući da su u Srbiji predsednik Vučić i njegova SNS nadzirali kampanju klevetanja i provladinu propagandu koji su doprineli ubedljivoj pobedi SNS na izborima i formiranju nereprezentativnog parlamenta 2020.

U Sloveniji je premijer Janez Janša koji je imao koristi od mađarskih investicija u slovenačke medije podigao  verbalne napade na novinare na nov nivo, ukazuje Fridom haus.

Ali taj antidemokratski proces učenja je najvidljiviji u Poljskoj, gde je prošle godine vlada koristila državni energetski gigant da kupi četiri petine regionalnih medija u zemlji, najavila planove za uvođenje poreza na oglašavanje, što će pogoditi već oslabljeni privatni medijski sektor u zemlji, navodi Fridom haus, dodajući da su oba poteza su suštini istrgnuta iz priručnika vladajuće mađarske stranke Fides premijera Vikora Orbana.

U izveštaju se navodi i da se tokom aktuelne "recesije" demokratije u svetu, većina demokratskih sistema nije transformisala u autoritarne režime, već u sivu zonu "hibridnih režima" čije su karakteristike da njihovi lideri i dalje omogućavaju donekle otvorene izbore, koji nisu nužno slobodni ili fer, ali nisu ni potpuno namešteni kao u slučaju autoritarnih režima.

Utoliko se hibridni režimi mogu vratiti u demokratiju preko glasačkih kutija ako je dovoljno glasača spremno da podrži nove lidere, ocenjuje Fridom haus i navodi da se to u različitim stepenima dogodilo na nedavnim izborima na Kosovu 2019. i 2021, u Crnoj Gori i Moldaviji 2020, kao i na lokalnim izborima u Sarajevu i Banjaluci 2020.

Na svim tim izborima glavni faktori za pobedu opozicije bili su gnev birača, pošto su glasanja usledila posle korupcionaških skandala ili drugih zloupotreba vlasti i velika izlaznost glasača koji su prevladali zastrašivanje i manipulacije vladajućih političara.

Izveštaj Fridom hausa procenjuje status demokratskog razvoja što se izražava "ocenom demokratije" od jedan do sedam.

Na osnovu toga, države su svrstane u kategorije "konsolidovanih autoritarnih režima - 1,00 do 2,00, "polukonsolidovane-konsolidovane autoritarne režime"- 2,01 do 3,00, "tranzicione hibridne režime" 3,10 do 4,00, "polukonsolidovane demokratije" - 4,01 do 5,00 i "konsolidovane demokratije" - 5,01 do 7,00.

Izvor: Euractiv