Fama oko metodologije, tišina oko pregovora
Nova metodologija – stara sintagma za bajatu vest. Prošla je godina od kada su države članice Evropske unije u okviru zaključaka Saveta EU, a na predlog Evropske komisije, usvojile promenu metodologije politike proširenja EU. Od tada sintagma nova metodologija odzvanja u domaćoj javnosti, a čini se da je zaboravljeno u kom kontekstu, s kojim ciljem je usvojena i na koga se ona odnosila.
Podsećanja radi, oktobra 2019, Francuska blokira otvaranje pristupnih pregovora Severne Makedonije i Albanije sa Evropskom unijom, ne obazirujući se na pozitivne ocene Evropske komisije i Evropskog parlamenta. Narednog meseca iste godine, Francuska predlaže promenu metodologije pristupnih pregovora. Principi na kojima se zasnivao predlog bili su: postepeno pristupanje u fazama, uslovljavanje i striktniji uslovi za prelazak iz jedne u drugu fazu, vidljivija korist (finansijska, politička) za države kandidate ukoliko ispunjavaju propisane uslove i konačno, reverzibilnost procesa. Predlog su podržale ostale države članice i nakon nepuna tri meseca, netipično brzo za evropsku administraciju, usvojena je nova metodologija politike proširenja.
Vodič kroz novu metodologiju
Najbitnija promena metodologije se odnosi na strukturu i otvaranje pregovarački poglavlja. Poglavlja sada nisu zasebne celine koje se nasumičnim redosledom otvaraju, već postoji određeno pravilo. Poglavlja su podeljena u grupe ili tzv. klastere. Tematski bliska poglavlja čine šest klastera: Osnovna poglavlja; Unutrašnje tržište; Konkurencija i inkluzivni rast; Zelena agenda i održiva povezanost; Resursi, poljoprivreda i kohezija; Spoljni odnosi.
Klasteri se otvaraju kao celina i o svim poglavljima u okviru klastera se pregovara istovremeno. Prvi se otvara, a poslednji se zatvara prvi klaster u kojem se nalaze osnovna poglavlja. Među njima dva najznačajnija su Poglavlje 23 – pravosuđe i osnovna prava i Poglavlje 24 – pravda, sloboda i bezbednost. Otvaranjem klastera i ispunjavanjem kriterijuma za svaki od klastera, Evropska unija postepeno uključuje kandidata u svoje politike. Ukoliko država ispuni sve kriterijume iz određenog klastera, dobiće novčanu nagradu koju treba da iskoristi za unapređenje oblasti klastera, ali i pravo da učestvuje u kreiranju politika Evropske unije u datoj oblasti. Predviđeno vreme od otvaranja do zatvaranja grupe poglavlja je godinu dana.
Potencijalni problem državama kandidatima može praviti mogućnost reverzibilnosti procesa pregovora. Ukoliko se primeti da je kandidat nazadovao u oblastima koje je zatvorio i za koje je dobio finanijski podsticaj, postoji mogućnost ponovnog otvaranja te oblasti ili, još rigoroznije, pregovori se mogu prekinuti. Zbog toga je predviđeno da se ceo proces stavi pod jaču političku kontrolu tako što će se intenzivirati ministarski kontakti država kandidata i država članica EU kroz međuvladine konferencije.
A šta sve ovo znači za Republiku Srbiju?
O pregovorima ni reč
Nova metodologija, usvojena kako bi se francusko non početku pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom pretvorilo u oui, inicijalno se odnosila samo na ta dva kandidata za članstvo. Zemlje koje su već bile u procesu pregovora imale su opciju da biraju. Shodno tome, Srbija je imala odrešene ruke da izabere da li će svoje poodavno započete (21. januara 2014. godine) pristupne pregovore po staroj metodologiji, prevesti na promenjenu metodologiju.
Kako to u Srbiji obično biva, zvaničnu Odluku o tome nije donela Vlada na predlog resornog ministarstva, koja je zadužena za vođenje spoljne politike Srbije, nego Predsednik Srbije koji je neformalno zadužen za gotovo sve. Posle sastanka sa, gle čuda, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, Aleksandar Vučić je početkom jula 2020. godine izjavio da će Srbija prihvatiti novu metodologiju. Podsećanja radi, u tom trenutku su se odvijali nasilni protesti u Beogradu, dok je nekoliko dana kasnije trebalo odmrznuti pregovore Beograda i Prištine. Ruku na srce, teško je zamislivo bilo da će EU sa Severnom Makedonijom i Albanijom pregovarati po jednim pravilima, a sa Srbijom i Crnom Gorom po drugim pravilima.
Nakon neispoštovanih osnovnih procedura o odluci prelaska na revidiranu metodologiju, ostalo je srpskom javnom mjenju razjasniti kako će se izvesti prelazak s jedne na drugu metodologiju. Srbija je do danas otvorila 18 od 35 pregovaračkih poglavlja. Dva su privremeno zatvorena. Kada se 35 poglavlja prebaci u klastere, Srbija ima otvoren samo prvi, osnovni klaster u kojem se nalaze najbitnija poglavlja, poput 23. i 24. Klasterima nisu obuhvaćena poglavlja 34 – Institucije i 35 – Ostala pitanja (čitaj Kosovo), ona ostaju zasebna. Dijalog Beograda i Prištine, ostaje otvoreno kao Poglavlje 35 sve vreme pregovora.
Uoči godišnjice predstavljanja nove metodologije, Ministarstvo za evrointegracije se oglasilo o pristupnim pregovorima i načinu pripreme Srbije za nova pravila igre. Ministaraka Jadranka Joksimović objasnila je da njen resor osniva dva nova sektora u svojoj unutrašnjoj strukturi. Jedan će biti zadužen za vladavinu prava i političke kriterijume nove metodologije, dok će drugi biti zadužen za klaster 4 (Zelena agenda), koji je za Srbiju ozbiljan izazov. Po odluci ministarstva, svaki od šest klastera će u srpskom pregovaračkom timu imati svog koordinatora. U istom obraćanju javnosti ministarka Jadranka Joksimović je razrešila dilemu ko će biti novi šef pregovaračkog tima Srbije. Naime, upravo će ministarka Jadranka Joksimović na toj poziciji biti naslednica Tanje Miščević koja se povukla septembra 2019. godine. Samo još pregovori da se pomere s mrtve tačke.
U decembru 2019. godine Srbije je poslednji put otvorila novo pregovaračko poglavlje. Naznake da bi se stvari mogle pokrenuti dao je Augusto Santos Silva, šef portugalske diplomatije, čija zemlja predsedava Savetu EU. Za kraj portugalskog predsedavanja, u junu je planirana međuvladina konferencija na kojoj bi Srbija mogla da otvori jedan od klastera. Međutim, uvek otvoreno pitanje je spremnost Srbije za ispunjenje kriterijuma i napredak u oblasti vladavine prava. Da li će zbog finansijske nagrade, koja se dobija ukoliko se kriterijum ispune, Srbija povući konkretne korake u cilju demokratizacije društva ili će samo bolje maskirati lošu situaciju u svom dvorištu, ostaje nam da vidimo. Svakako, metod štapa i šargarepe je ponovo upalio. Sada je na spremnosti, odlučnosti i sposobnosti Srbije da pokaže koliko može da napreduje, uprkos ocenama međunarodnih istraživačkih centara u kojima piše da Srbija, generalno gledano, nazaduje.
Metodologija je unela novine u način pregovora, ali u praksi, nažalost, nismo ništa suštinski novo videli. Možda će se nakon juna dinamika ubrzati, a do tada živimo situaciju u kojoj je fama oko metodologije vratila pregovore sa Evropskom unijom u fokus. Međutim, dok se priča o metodologiji, o pristupnim pregovorima niko da konkretno progovori.
Branislav Cvetković, Beogradska otvorena škola
Tekst je prvobitno objavljen u 70/71. dvobroju biltena Progovori o pregovorima
