Državljani EU u Britaniji strahuju da ne postanu građani drugog reda
Više od četvrtine državljana Evropske unije koji žive u Velikoj Britaniji ima utisak da nisu ravnopravni sa nosiocima britanskog pasoša, pokazala je anketa sprovedena sa ciljem da se zaštite prava građana Unije koji su posle Bregzita ostali da žive u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Anketa kojom je u Britaniji obuhvaćeno 3.000 državljana zemalja EU i Evropske asocijacije slobodne trgovine (EFTA), a koju je sprovela britanska Nezavisna agencija za monitoring ljudskih prava (IMA), pokazala je veliko odsustvo poverenja anketiranih prema britanskim institucijama i vlastima.
Punih 30% ispitanih iz članica EU, Islanda, Lihtenštajna i Norveške, navelo je da se ne pouzdaju da će britanske javne službe poštovati njihova građanska prava. Pored toga, čitavih 50% nije ni bilo upoznato sa svojim pravima.
Deset posto učesnika istraživanja navelo je da inače planira da napusti Veliku Britaniju posle 30. juna, kada ističe rok za podnošenje zahteva za trajni boravak državljana EU.
U anketi, 31% građana je izrazilo manjak poverenja u britansku vladu, a 11% se požalilo na direktne posledice izlaska Velike Britanije iz EU i lična negativna iskustva vezana za proces Bregzita.
"Očigledno je da postoje problemi u pogledu poverenja kod građanki i građana EU.....postoji istinska potreba da javne službe svih vrsta preduzmu mere kako bi svojim delovanjem izgradile to poverenje. Moraju da shvate i ulogu koju igraju afirmaciji građanskih prava u zakonodavstvu, politici i u praksi", izjavila je zvaničnica agencije IMA Ketrin Čemberlejn.
"Mi ćemo i dalje sarađivati sa javnim ustanovama i proučavati ih, kako bismo bili sigurni da su one stvarno i svesne tih prava", dodala je Čemberlejn.
Oko pet miliona ljudi iz država EU do sada je u okviru programa "Setld status" podnelo zahtev za boravak u Velikoj Britaniji. Od tog broja, 97% je dobilo bilo željeni status koji ima omogućava neograničen boravak, ili barem takozvani predboravišni status, što znači dozvolu boravka u trajanju od pet godina sa opcijom da po isteku tog perioda zatraže neograničen boravak.
Potpuna sloboda kretanja stanovništva između EU i Velike Britanije prestala je da važi još u ponoć 31. decembra, kada je istekao jednogodišnji liberalni prelazni period posle Bregzita, a na snagu stupio sporazum o trgovini i saradnji dve strane.
Osobe koje imaju državljanstvo neke članice EU, a žive u Velikoj Britaniji, imaju rok samo još do 30. juna da i zvanično legalizuju svoj boravak na ostrvu.
Za britansku vladu i aktiviste za zaštitu ljudskih prava, jedan je od najvećih izazova upravo taj da evropskim državljanima skrenu pažnju da moraju da regulišu boravak.
Nadležno ministarstvo unutrašnjih poslova u ovom trenutku, međutim, još nastoji da se izbori sa oko 320.000 preostalih zahteva što kod IMA i organizacija civilnog društva izaziva određenu bojazan u mogućnost da svi zahtevi budu rešeni na vreme.
Ministar za imigraciju Kevin Foster obećao je, međutim, da će "svakom, ko do isteka roka 30. juna podnese zahtev za program boravka, biti garantovana prava, sve dok njegov zahtev ne bude rešen".
Izvesne nedoumice postojale su u Velikoj Britaniji i oko toga da li lica sa predboravišnim statusom uživaju ista prava na određena socijalna davanja države, kao i lica sa trajnim boravkom i državljani Britanije. Dilemu je u decembru rešio britanski apelacioni sud, presudivši da građani sa tim statusom moraju biti tretirani kao i svi ostali.
Izvor: Euractiv
