PRESPA Forum za dijalog – šta nedostaje evropskoj slagalici?
Zemlje Zapadnog Balkana već dugi niz godina nastoje da postanu deo Evropske unije. Njihova evropska opredeljenost nalazi se pred brojnim izazovima koji ih usporavaju na putu ka članstvu, umanjujući entuzijazam građana i želju za pristupanjem Uniji. Osim unutrašnjih prepreka koje otežavaju sprovođenje reformi, neretko i susedne države, članice EU, sputavaju proces pregovora ili uskraćuju podršku za njihov nastavak. Razlog za ovakvim postupanjem susednih država najčešće se nalazi u još uvek otvorenim bilateralnim političkim pitanjima.
Iako svaka od država ima sopstvenu dinamiku kojom vodi proces pregovora, regionalna saradnja i poboljšanje međususedskih odnosa predstavljaju značajan preduslov za stabilizaciju regiona i prevazilaženje postojećih podela. Izgradnjom poverenja, podsticanjem društvenog dijaloga i jačanjem postojeće saradnje, Zapadni Balkan biće spremniji za pristupanje Evropskoj uniji.
“PRESPA - Forum za dijalog” održan je u Severnoj Makedoniji 1. i 2. jula, a na njemu su učestvovali predstavnici država Zapadnog Balkana, Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država. Deo Foruma bili su i predstavnici medija, međunarodnih organizacija i organizacija civilnog društva. Forum je zamišljen kao platforma za razgovor o stanju evropskih integracija u regionu, ali i o postojećim načinima da se integracije ubrzaju udruženom saradnjom. Ključna poruka poslata sa Foruma našla se u sloganu: Zapadni Balkan - deo koji nedostaje da bi Evropa bila potpuna.
Ističući važnost Zapadnog Balkana za Evropsku uniju, Zoran Zaev rekao je da današnji Balkan, koji teži slobodi, otvorenosti i povezanosti, predstavlja novu nadu Evrope. Prema njegovim rečima, ovaj region sada pripada Evropi više nego ikad pre, a pozitivna slika koja je poslata makedonsko-grčkim potpisivanjem Prespanskog sporazuma 2018. primer je uspešne regionalne priče. S druge strane, bugarski veto za otpočinjanje pregovora Severne Makedonije sa EU, jasno je signalizirao da region još uvek nije toliko otvoren, a ni umrežen, koliko bi trebalo da bude, te je važnost održavanja ovog foruma i iniciranje saradnje još značajnije.
Tokom trajanja foruma održani su bilateralni sastanci na kojima su lideri Zapadnog Balkana imali mogućnost da razgovaraju o budućnosti evrointegracija. Na Forumu je bilo reči i o neophodnim kriterijumima za članstvo, ekonomskoj saradnji, položaju medija i civilnog društva, obnavljanju transatlantskog partnerstva i pomirenju u regionu. Svaka od ovih tema značajna je za buduće odnose kako pojedinačnih država Zapadnog Balkana, tako i u odnosu sa Evropskom unijom, ali i drugim regionalnim i globalnim akterima. Metju Palmer istakao je da bi Sjedinjene Američke Države volele da Unija što pre otpočne pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom, kako bi se povećala stabilnost i bezbednost čitavog regiona. Udruženih napora, sprovodeći zajedničku viziju, SAD i EU bi trebalo da podstaknu evropske integracije u regionu.
Osim zvaničnika i predstavnika medija, učesnici Foruma bili su i mladi Zapadnog Balkana, koji su imali prilike da podele svoja viđenja regionalne saradnje i diskutuju o glavnim uzrocima za odlazak iz regiona. Oni su u okviru radnih grupa kreirali preporuke koje bi trebalo da posluže lakšem rešavanju problema sa kojima se mladi suočavaju. Usporenost evropskih integracija, ali i nedovoljna informisanost mladih o prednostima koje nosi članstvo u Evropskoj uniji, utiču na to da ovi problemi i dalje budu prisutni.
Bez usklađivanja unutrašnjih standarda svake od država Zapadnog Balkana sa standardima Unije, napredak na putu evropskih integracija nije moguć. Jačanje stabilnosti, izgradnja poverenja i povezivanje u cilju rešavanja zajedničkih problema ubrzali bi proces evropskh integracija i poslali poruku o Zapadnom Balkanu kao stabilnom regionu koji može da doprinese Evropskoj uniji. Međutim, pitanje je šta svaka od država pojedinačno radi kako bi sprovela reforme. Pozivi na regionalnu saradnju, povezivanje, veću vidljivost i prisutnost Zapadnog Balkana na agendi Unije jesu važni, ali isto tako, važno je pokazati spremnost za rešavanje unutrašnjih problema koji već dugo usporavaju pristupne pregovore.
Foto: pfd.mk
