Ministri spoljnih poslova regiona pozivaju na aktivniju ulogu EU na Zapadnom Balkanu

BRIŽ – Ministri spoljnih poslova država Zapadnog Balkana pozvali su na aktivniju ulogu Evropske unije u regionu na događaju „Razgovori o budućnosti Evrope – perspektive i doprinosi Zapadnog Balkana“, koji je održan danas na Evropskom koledžu.

Tokom svojih uvodnih obraćanja, nekoliko ministara pozvalo je Evropsku uniju da odigra značajniju stratešku ulogu u regionu, što bi trebalo da uključi i ubrzavanje procesa proširenja.

„Kredibilna politika proširenja je ulaganje u stabilnost Evrope. Region obezbeđuje važnu energetsku i putnu infrastrukturu za Evropu. Albanija je ispunila sve uslove za prvu međuvladinu konferenciju i vreme je da se krene napred“, izjavila je zamenica ministra za spoljne i evropske poslove Albanije, Megi Fino.

Sa njom se saglasila i ministarka spoljnih poslova Bosne i Hercegovine, Bisera Turković, koja je istakla da EU treba da se odmakne od labavog odnosa prema regionu.

“Poslednji događaji na granicama Belorusije i Poljske treba da budu poziv na proaktivniju i asertivniju ulogu Evropska unije. Ovakav pristup je potreban i na Zapadnom Balkanu. EU ne sme dozvoliti da region bude uvuče u krizu kakva je postojala devedesetih godina prošlog veka, a to se danas dešava pred našin očima“, poručila je Turković.

Pre nego što je reč predala studentima, rektorka univerziteta i bivša visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini, ocenila je da istočni i južni namensku stipedniju za studiranje na Evropskom koledžu, što nije slučaj sa Zapadnim Balkanom te da bi možda bila dobra institucionalna inicijativa kako bi se takva stipendija omogućila mladima iz regiona.

Nekoliko studenata pitalo je ministre spoljnih poslova da li su nedostatak angažmana EU i zamor od proširenja doveli do porasta nacionalizma i političkih previranja u BiH poslednjih nedelja. Jedan od studenata je takođe pitao dali EU ima istu težinu za Zapadni Balkan kao što je to bilo pre deset godina.

Druga pitanja koja su pristizala od studenata odnosila su se na nepoznanice između građana nekih zemalja Zapadnog Balkana, na primer zbog barijera kao što su vize koje još uvek postoje između Kosova i Bosne i Hercegovine.

Jedno od pitanja bilo je i kako će se nastaviti debata o budućnosti Evrope nakon formalnog završetka Konferencije u proleće 2022.

Potpredsednica Evropske komisije, Dubravka Šuica, koja je takođe učestvovala u diskusije, ocenila je da Komisija razmišlja da digitalna platforma kreirana za potrebe Konferencije, postale stalna i da je to najbolji alat za Zapadni Balkan kako bi mogao da učestvuje na Konferenciji.

Ministarka spoljnih poslova Kosova, Donika Gervala Švarc, saglasila se da postoji nedostatak komunikacije između nekih država u regionu. Ona je ocenila da je uzrok, aludirajući na Srbiju, izostanak izvinjenja za zločine počinjene u prošlosti, ali i ugrožavanje budućnosti.

Nikola Selaković, ministar spoljnih poslova Srbije,  se nije složio sa ocenom kosovske ministarke, rekavši da zemlja koja ugrožava mir i stabilnost u regionu ne bi dobila onoliko stranih direktnih investicija iz zemalja EU koliko Srbija dobija.

Kada su u pitanju evropske integracije, Selaković je ocenio da su se u procesu proširenja pojavili novi ciljevi, kojih nije bilo u ranijim talasima proširenja.

„Mi trčimo maraton, a na 40. kilometru neko kaže da moraš da trčiš još 20 – ko će to da preživi?“, ocenio je Selaković.

Kada je u pitanju budućnost Evrope, on je pitao studente da li je neko od njih zasnovao porodicu rekavši da je to najbolji doprinos njenoj budućnosti.

Ministar inostranih poslova Crne Gore Đorđe Radulović govorio je o potrebi Unije da pokaže Zapadnom Balkanu da je nije „pokretna meta“.

„Svi pričaju o pristupu šargarepe i štapa, a nama treba više šargarepe“, rekao je Radulović.

On je dodao da se na Zapadnom Balkanu još uvek priča o nekim zastarelim idejama iz 18. veka kao što je nacionalizam, dok se Evropska unija bori protiv klimatskih promena.

Federika Mogerini zaključila je događaj argumentima „za“ kada je u pitanju proširenje EU na Zapadni Balkan.

„Ovo je jedini primer gde se proširenje poklapa sa pomirenjem. A to je osnova za bezbednost i ekonomski razvoj. A takođe, ponekada Evropljani ne uzimaju o obzir cenu nečinjenja. Trebalo bi da se zapitamo šta bi mogla biti alternativa ako to ne uradimo za deset ili 20 godina“, ocenila je Mogerini.

Izvor: European Western Balkans