Evropska unija treba da usidri Zapadni Balkan u svoje bezbednosne okvire

BEOGRAD – Evropska unija trebalo bi konačno da počne da donosi odluke političke odluke o Zapadnom Balkanu, kako bi se region dodatno „usidrio“ u političkom i bezbednosnom okviru EU, poručeno je danas tokom konferencije „Svetionik boljeg Balkana – prvi 25 godine Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP). BCBP je povodom 25 godišnjice okupio diplomatski kor, predstavnike civilnog društva i medija, a tema bila su goruća pitanja za region Zapadnog Balkana i njegov širi geopolitički značaj.

Enđeluša Morina iz organizacije Evropski savet za spoljne odnose, ocenila je da izostanak odluka EU o Zapadnom Balkanu može imati negativne posledice za region, ali da ne treba biti “ogorčen, nego bolji”.

„Postavlja se pitanja da li Evropa može biti geopolitički igrač, rekla je Morina i navela da je samit EU – Zapadni Balkan mogla biti prilika da ubede da imaju potencijal za takvu ulogu. Sve te različite ideje, koja predlažu devijacije od proširenja EU, nisu dobre“, smatra Morina, aludirajući na predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Prema njenim rečima Evropska unija trebalo bi da donese političku odluku tako da region bude u političkom i bezbednosnom okviru EU, a da fokus odnosa sa regionom bude na demokratskoj i političkoj konsolidaciji.

„Ako EU nije bila u poziciji da zaustavi (svoju članicu) Bugarsku u bilateralnom sporu sa Severnom Makedonijom, zamislite šta se sve može dogoditi u drugim regionalnim nesporazumima“, rekla je Morina.

Predstavnik Evropske inicijative za stabilnost zadužen za Zapadni Balkan Adnan Ćerimagić istakao je da EU ne može pomoći zemljama regiona koja su u stanju “zarobljene države”, a kada se građani i civilno društvo “oslobode” opet ne mogu očekivati pomoć Unije.

Kako je rekao, da je zapadnobalkanska šestorka u situaciji koju je nemačka šefica diplomatije Analena Berbok u martu ocenila kao “razočaranost i zanemarenost od EU”.

“Ako ste zarobljena država, EU vam ne može pomoći, rekao je on i naveo primer Severne Makedonije koja se oslobodila “zarobljenosti”, jer su to 2016. godine učinili sami građani i civilno društvo, “bez pomoći ili možda uprkos EU”. Zemlja, međutim, nije napravila napredak ni u jednom od pregovaračkih poglavlja, jer države EU ne uspevaju da joj pomognu“, konstatovao je Ćerimagić.

Ćerimagić je podsetio da EU od 2017. godine nije donela nijednu konsekventnu odluku o Zapadnom Balkanu, kada je odluženo o zatvaranju jednog poglavlja sa Crnom Gorom, dodajući da Evropska unija konačno mora da počne da donosi odluke.

On je istakao da EU ima tri nivoa pristupa regionu – regionalna saradnja, proširenje i integrisanje regiona u različitim oblastima. On je predložio da se možda “razbije ideja zapadnobalkanske šestorke” na “tri članice NATO” – Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Albaniju u procesu evropskih integracija, jer ne vidi razlog zašto bi ih “stavljali u isti koš sa nama koji se nismo usaglasili”.

Ćerimagić je naglasio da bi možda trebalo izneti i predlog da se članstvo regiona u EU do 2030. godine uslovi neophodnim reformama, odnosno da ako to ne uspeju u tom roku, da im se ponude “četiri slobode” EU.

Članica pokreta Ne davimo Beograd Biljana Đorđević istakla je da je taj pokret proevropski, ali da EU nije njegov prioritetni cilj, već uspostavljanje demokratije, vladavine prava, socijalna pravda, ljudska prava, zeleno okruženje u zemlji.

„Evropska unija u tome može da nam pomogne, ali moramo da menjamo narativ“, ocenila je ona. Đorđević je navela primere koalicija Možemo u Hrvatskoj, URA u Crnoj Gori i levice u Slovenije, uz nadu da će poslanici u novom sazivu parlamenta Srbije imati kapacitet da nauče te prijateljske lekcije i ne prave greške.

„Vidimo svoje mesto u EU, šaljemo poruke da želimo kredibilnu, evropsku perspektivu za demokratizaciju“, rekla je ona.

Žiofre: Želimo da Srbija demonstrira vrednosti EU

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, Emanuele Žiofre, poručio je danas na konferenciji Beogradskog centra za bezbednosnu politku da su od ruske invazije na Ukrajinu, članice EU pokazale jedinstvo i odlučnost da se usvoje jedinstven stav prema Rusiji i uvede šest paketa sankcija.

“Članice Unije pokazale jedinstvo i odlučnost da se usvoji šest paketa sankcija Moskvi, nekada po visokoj ceni za evropske građane, ali je to moralo biti učinjeno da bi se očuvao mir, stabilnost i demokratija. Pozdravljamo činjenicu da su se naši partneri na Zapadnom Balkanu, uključujući Srbiju, u međunarodnim forumima, pridružili EU i jasno osudii rusku agresiju u Ukrajini, rekao je Žiofre.

On je naglasio da je rat u Ukrajini proces proširenja učinio “još važnijim geostrateškim prioritetom” i da EU želi da se zemlje Zapadnog Balkana pridruže njenom stavu prema Rusiji. On je ocenio da proširenje u regionu “više nego ikad” predstavlja ulaganje u mir, prosperitet i dugoročnu bezbednost na čitavom kontinentu.

“Zato evropski lideri žele da daju podsticaj ovom procesu, svakome prema zaslugama, kada se za to ispune uslovi. Želimo da unapredimo dalju integraciju regiona u EU”, rekao je Žiofre. Dodao je da je Brisel voljan da odobri status kandidata za Bosnu i Hecegovinu, kao i da je tokom francuskog predsedavanja Unijom učinjeno sve da se postigne dogovor između Skoplja i Sofije.

Odluku da se da status kandidata Ukrajini i Moldaviji Žiofre je objasnio kao jasnu ilustraciju koliko je proširenje važno za evropsku kolektivnu bezbednost, dodajući da prečica u tom procesu nema i da te dve države neće imati povlastice u odnosu na druge zemlje.

“Kriterijumi za pristupanje su jasni. Zemlje moraju da svoje politike sa EU i proširenje zato prevashodno zavisi od reformi”, zaključio je Žiofre.

Izvor: European Western Balkans