Koliko košta put za EU?
Procenjuje se da će Srbiji za pripremnu fazu u pregovorima sa unijom biti potrebno oko 1,5 miliona evra. Sledećeg meseca počinje serija putovanja na relaciji Beograd–Brisel. Prvo će na dvodnevni sastanak u sedište Evropske komisije 25. i 26. septembra krenuti članovi radne grupe za pregovaračko poglavlje 23, posvećeno pravosuđu i osnovnim pravima, kako bi im evropski eksperti predstavili propise Evropske unije iz te oblasti. Potom će se 2. oktobra, na trodnevni put, u Brisel zaputiti i drugi srpski tim, sastavljen za područje pravde, slobode i bezbednosti (poglavlje 24), da bi i oni čuli šta to važi u evropskom pravnom poretku za oblast za koju su zaduženi. I onda će, redom, prema okvirnom rasporedu aktivnosti u pristupnim pregovorima, i ostale ekipe za pregovore odlaziti odavde u glavni grad Belgije, na susrete posvećene takozvanom skriningu, koji podrazumeva analitički pregled usklađenosti srpskog zakonodavstva sa evropskim normama. Poslednje putovanje u predstojećoj jednoipogodišnjoj skrining sesiji planirano je za mart 2015. godine, a za svako od 35 pregovaračkih poglavlja biće održana po dva sastanka.
Iako će odlasci u Brisel biti masovni jedino u okviru ove pripremne faze, koja je, zapravo, polazna, nezaobilazna tačka u pregovorima sa EU, čiji se zvanični početak očekuje najkasnije do kraja januara sledeće godine, ipak je očigledno da će i ona prilično koštati državu. U ovom trenutku nije mogućno tačno reći koliki će ti troškovi biti. Oni bi uskoro trebalo da budu procenjeni u vladi. Kako smo čuli odOgnjena Mirića, zamenika direktora Kancelarije za evropske integracije, s rekonstrukcijom vlade biće utvrđena struktura pregovaračkog tima sa EU, tačan broj pregovarača i dinamika putovanja u Brisel. „Troškovi bi morali da budu utvrđeni u septembru, kako bi bili uključeni u budžet za narednu godinu”, kaže Mirić, od koga saznajemo i da su svi papiri koji se odnose na tehničku pripremu za početak pregovora spremni za usvajanje.
Naša zemlja, podsetimo, već ima formirane radne grupe za 35 pregovaračkih poglavlja, sa oko 500 ljudi, i one će biti transformisane u pregovaračke timove, a kroz pregovore do članstva, prema računicama upućenih, na ovaj ili onaj način, proći će i na hiljade stručnjaka.
Zasad je, dakle, mogućno baratati samo sa orijentacionom cenom našeg upoznavanja pravila Evropske unije u narednih 18 meseci. Jedan strani ekspert, koji nije želeo da ga imenujemo, a koji je veoma dobro upućen u procese skrininga kroz koje su prolazili naši susedi, smatra da će Srbiji za to biti potrebno milion do milion i po evra. Evo kako se stiže do te sume: ako se uzme u obzir procena da u narednoj godini i po u Brisel neće putovati svi koji će biti uključeni u pregovore sa EU, već, najverovatnije, 700–800 ljudi iz Srbije, i to dva, maksimalno tri puta, zatim, da karta za Brisel košta oko 400 evra, te da je dnevnica za Brisel oko sto evra, koliko i noćenje u tom gradu, sledi okvirni, pomenuti iznos.
A s obzirom na to da tehnika danas omogućava razne pogodnosti, na Vladi Srbije je, kako naglašava naš neimenovani sagovornik, da se potrudi da putovanja u vezi s pregovorima bude što manje. Treba, recimo, koristiti i mogućnost da se briselski sastanci prate u Beogradu, direktno, putem video-linka.
Takvu mogućnost koristili su i u Crnoj Gori, koja je pre nešto više od mesec dana završila proces pregleda evropskog zakonodavstva, pred kojim se Srbija sada nalazi. Iz crnogorskog ministarstva spoljnih poslova i evropskih integracija rekli su, za naš list, da su se u ovom slučaju rukovodili principom racionalizacije troškova, tako da je na sastancima učestvovala oko trećina članova radnih grupa. Ostali su, kako nam je preneto, imali mogućnost da prate direktan prenos sastanaka putem video-linka.
Imajući u vidu da pregovaračku strukturu Crne Gore, koja je pregovore sa EU počela krajem juna prošle godine, čini 1.300 ljudi svrstanih u 33 radne grupe, znači da je na skriningu u Briselu bilo nešto više od 400 ljudi, koji, inače, prema izjavi iz crnogorskog ministarstva, dolaze iz različitih struktura društva. Najviše ih ima iz organa državne uprave, a znatan broj su i predstavnici crnogorskog parlamenta, nevladinog sektora, poslovne zajednice, sindikata, univerziteta i organizacija civilnog društva.
Iz ovog ministarstva su nam rekli i da nisu pravili procenu koliko je Crnu Goru koštala prva godina pregovora sa EU, jer je odlukom o formiranju pregovaračke strukture definisano da svaka institucija, odnosno organizacija pokriva troškove rada svojih predstavnika. Tu se pre svega misli na troškove proizašle iz putovanja u Brisel na sastanke skrininga, a tih sastanaka je, kako smo čuli, bilo 66.
(Preuzeto sa POLITIKA)
