Polovina građana Srbije za članstvo u EU
Ukoliko bi sutra bio održan referendum sa pitanjem “Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU?”, 50% građana Srbije glasalo bi za, 24% bi glasalo protiv, 19% ne bi glasalo, dok 8% ne zna šta bi odgovorilo, rezultat je prvog ovogodišnjeg istraživanja javnog mnenja “Evropska orijentacija građana Srbije – trendovi”, koje je Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije sprovela početkom jula 2013. Anketa rađena prema standardu Evrobarometra, u kojoj je učestvovalo 1.050 ispitanika starijih od 18 godina, pokazuje da je sadašnji nivo podrške građana Evropskoj uniji, za devet procentnih poena veći u odnosu na prethodno istraživanje, kao i da je za sedam procentnih poena manje onih koji su protiv pristupanja naše zemlje Uniji.Takav rast nivoa podrške procesu pristupanja naše zemlje EU objašnjava se time da se građani pozitivnije izražavaju o članstvu u Uniji, u situaciji kada se vide konkretniji pozitivni pomaci u rešavanju pitanja od kojih zavisi njihov svakodnevni život i kada Evropska unija te reforme ocenjuje uspešnim, kao što je bila odluka evropskih lidera na samitu u Briselu 28. juna, da otpočne pristupni proces za našu zemlju, saopštila je Kancelarija za evropske integracije.
Ispitanici takođe kažu da bi članstvo u EU za 42% njih bila dobra stvar, 25% građana smatra da je to loše, a 32% misli da to nije ni dobra ni loša stvar.
I dalje veliki broj građana, 68%, smatra da bi reforme neophodne za ulazak naše zemlje u EU trebalo sprovoditi i da nisu uslov za članstvo, već zbog nas samih, radi stvaranja bolje Srbije.
Najviše građana, čak 41%, borbu protiv korupcije svrstava među najznačajnije reforme i sa najviše uticaja na njihov svakodnevni život.
I pored toga što je opao procenat onih koji smatraju da se Kosovo postavlja kao glavni uslov Srbiji za dobijanje datuma za početak pregovora, najveći broj građana, 40% i dalje ovu situaciju vidi kao glavnu prepreku daljem pristupanju.
U skladu s tim, 66% građana, razume važnost ovog pitanja i smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo svakako rešavati, nezavisno od toga da li to traži EU, navodi Kancelarija.
Najviše građana smatra da će status kandidata Srbiji doneti bolji život, nova radna mesta (38%), pristup evropskim fondovima (33%), ali se u odnosu na decembarsko istraživanje, za pet procentnih poena povećao broj onih koji kandidaturu povezuju sa više administrativnih obaveza, većim cenama i porezima, pa takav stav trenutno ima 21% građana.
Kao glavne faktore koji otežavaju ulazak naše zemlje u EU, građani su navodili politiku stalnog uslovljavanja EU (37%), mentalitet naših ljudi i nespremnost na promene (12%), kao i nesposobnost domaćeg rukovodstva (11%).
Opada i procenat onih koji su spremni da se u cilju ulaska u EU usavršavaju, doškoluju, izmene dosadašnje navike. U odnosu na, na primer, decembar 2009. godine kada je čak 44% građana Srbije bilo spremno na dodatno školovanje i usavršavanje, sada se taj broj smanjio na 25%.
Povećao se nivo informisanosti građana o fondovima EU, pa tako trenutno 41% građana EU vidi kao najvećeg donatora Srbije od 2000. godine, što odgovara realnom stanju prema kojem su EU i zemlje članice zaista najveći donatori i investitori u Srbiji, a potom slede SAD, Norveška, Švajcarska i Japan.
Gotovo je podjednak procenat građana Srbije koji veruju u budućnost EU, sa onim koji izražava otvorenu sumnju u njen opstanak. Tako 25% njih misli da će EU prevazići sadašnje probleme, dalje se širiti i da je pred njom dobra budućnost, dok je za procenat više onih koji imaju suprotan stav - 26% ispitanika veruje da će se EU u budućnosti susretati sa sve većim problemima i da je verovatnije da će se potpuno zatvoriti, ili čak raspasti.
Ipak, za najveći broj građana, njih 41%, EU i dalje predstavlja put ka boljoj budućnosti mladih ljudi, mogućnost za slobodnije kretanje unutar granica EU (41%), kao i više mogućnosti za zapošljavanje (38%).
Kancelarija za evropske integracije od 2002. godine redovno sprovodi istraživanje javnog mnenja kako bi ispitala racionalnu procenu građana koji su njihovi interesi, kako vide budućnost koju očekuju za sebe i svoju decu i očekivanja od političara kojima daju mandat da sprovode reforme na putu ka Evropskoj uniji.
Istraživanje je sprovela agencija TNS Medijum Galup (Gallup) metodom direktnog intervjua.
Izvor: EurActiv.rs
