Miščević: Spremnost za saradnju u regionu je prisutnija sada nego u “normalnim” uslovima

“Naš region bi trebalo da sledi primer EU i nastavi rad na jačanju i produbljivanju međusobne ekonomske sinergije, kao deo ekonomskog oporavka”, kaže za EWB zamenica generalne sekretarke Regionalnog saveta za saradnju Tanja Miščević. Prema njenom mišljenju, uprkos mnogobrojnim medijskim natpisima koji tvrde suprotno, Evropska unija ostaje najveći partner zapadnog Balkana i u ovoj krizi, koja je pokazala i da regionalna saradnja nema alternativu.

Profesorka Miščević bivša je šefica tima Vlade Srbije za vođenje pregovora o pristupanju Evropskoj uniji, a na ovoj poziciji je bila od 2013. do 2019. godine. Ovom prilikom smo sa njom razgovarali o prioritetima regionalne saradnje u doba pandemije, planovima za ekonomski oporavak i komunikaciji Regionalnog saveta za saradnju sa vladama regiona, kao i podršci koju je EU do sada pružila zapadnom Balkanu.

European Western Balkans: Koji su prioriteti Regionalnog saveta za saradnju (RCC) ovih nedelja i meseci, u kontekstu pandemije i njenih posledica?

Tanja Miščević: Pandemija je, možemo to već sada reći, promenila mnogo toga, a stvarne razmere biće poznate tek kroz koji mesec. Jasno je da svi moramo da se pregrupišemo i prilagodimo planove i delovanje novonastaloj situaciji.

Kada kriza prođe, kako čitav svet, tako će i region morati da snažno krene ka ekonomskom oporavku. Mi u Savetu za regionalnu saradnju smo već započeli da prikupljamo podatke i razvijamo planove kako da, u okviru našeg mandata, podržimo region i pomognemo svim građanima.

U regionu ima gotovo 350.000 preduzeća, od kojih je 99,7% malih i srednjih. Predviđanje za ekonomski rast regiona pre pandemije je bilo između 3,1 i 3,6%, a u ovom trenutku Svetska banka predviđa pad rasta između  -1,1 i -3,8%, što praktično znači da rasta uopšte nema.

Upravo nam je pandemija pokazala da regionalna saradnja nema alternative i Savet ce nastaviti da radi na njenom jačanju, uzimajući u obzir „šta god da bude na stolu“, da se tako izrazim, nakon što kriza prođe. To je naš prioritet. Novi izazovi primoravaju nas da prilagodimo delovanje, ali uz jačanje saradnje, solidarnosti, povezanosti, unapređivanje veština radne snage i ekonomski oporavak. Takođe, radićemo zajedno i na borbi protiv klimatskih promena, digitalnom povezivanju, integraciji Roma, te jačanju regionalne turističke industrije, koja je pretrpela možda i najveći ekonomski udarac do sada.

Evropska unija, najsnažniji oslonac i saveznik regiona, radi na jačanju jedinstvenog tržišta kao svog najboljeg alata za izlazak iz krize bez presedana, koja je uzrokovana korona virusom. Naš region bi trebalo da sledi njihov primer i nastavi rad na jačanju i produbljivanju međusobne ekonomske sinergije, koja treba da bude sastavni deo strategije ekonomskog oporavka nakon pandemije.

Ukratko, svaka inicijativa koja ima za cilj ojačavanje zapadnog Balkana je dobrodošla.

EWB: Jedna od inicijativa na kojoj je RCC angažovan od izbijanja pandemije jeste uspostavljanje tzv. Zelenog koridora između zemalja zapadnog Balkana i Evropske unije. Od čega se sastoji ova inicijativa i dokle se stiglo sa njenom primenom?

TM: Da nam je neko pre par meseci rekao da ćemo morati da se bavimo ‘zelenim koridorima’ za nesmetan protok hrane, lekova i medicinske opreme unutar našeg regiona, ali i između nas i EU, rekli bismo mu da je to nemoguće. A opet, evo nas danas, svedočimo upravo tome. Drago mi je da smo imali dobru ideju, koja se svidela svim ekonomijama zapadnog Balkana, pa smo je zajedno sa njima i Sekretarijatom transportne zajednice i CEFTA-om, uz svesrdnu podršku Evropske unije, sproveli u delo. Naš region ima 18 spoljnih graničnih prelaza, a 14 međusobnih. Prema podacima koje imamo, 82% kamiona koristi granične prelaze koji su deo zelenog koridora. Od prošle nedelje takođe je proradio sistem za najavu i razmenu informacija o prioritetnim robama. Koridori sada funkcionišu, nema previše čekanja, između 5 i 60 minuta, i građani mogu biti mirni. To nam je satisfakcija.

EWB: Koliko pandemija COVID-19 i mere predostrožnosti koje su tim putem preduzete ograničavaju regionalnu saradnju na zapadnom Balkanu, a koliko je otvoren prostor da se saradnja razvija i učvršćuje regionalna solidarnost?

TM: Baš kao i čitav svet, pandemija nas je iznenadila. Zatekla. Ali mislim da smo se prilično brzo osvestili i krenuli u prilagođavanje. Naša svakodnevnica je sada rad od kuce i online sastanci. Nije baš lako žonglirati između ukućana, mera koje moramo poštovati i posla, ali gde ima volje ima i načina.

A ima volje. Prošle godine, uz sve prepreke uspeli smo da doprinesemo da svi iz regiona potpišu novi regionalni sporazum o romingu i time otvorili put za smanjenje cena rominga. To je dakle bilo u julu prošle godine, a naredne nadam se da ćemo imati i zapadni Balkan bez troškova rominga. Zeleni koridori su samo najnoviji primer da regionalna saradnja daje rezultate, i to u kratkom roku kada u regionu postoji politička spremnost.

Naravno, bilo je i uzmaka. Na samitu u Poznanju proteklog jula region je propustio šansu da se dogovori oko uzajamnog priznavanja kvalifikacija za doktore medicine, stomatologe, arhitekte i građevinske inženjere, koji je bio deo Višegodišnjeg akcionog plana za stvaranje Regionalnog ekonomskog prostora (MAP REA). Ovaj plan su 2017. godine podržali premijeri svih ekonomija zapadnog Balkana. Da je u Poznanju postignut dogovor, sad bi, na primer, imali situaciju da lekari unutar čitavog regiona mogu nesmetano da budu upućeni tamo gde se pokaže najviše potrebe.

To nam je zapravo nauk da ne smemo propuštati prilike da ojačamo regionalnu saradnju. Jačanje saradnje znači jačanje naših pojedinačnih ekonomija i rad na poboljšanju životnog standarda građana. A to je najdragocenije: ljudi i njihovi životi.

EWB: Na samitu Zapadnog Balkana u Trstu 2017. godine usvojen je Višegodišnji akcioni plan za stvaranje regionalnog ekonomskog tržišta (MAP REA) koji uključuje unapređenje digitalne integracije, trgovine, mobilnosti i investicija u regionu. S obzirom da je RCC koordinisao izradu ovog plana i prati njegovu implementaciju zajedno sa CEFTA, kako biste ocenili dosadašnju implementaciju ovog dokumenta od strane regionalnih vlada?

TM: Višegodišnji akcioni plan za stvaranje Regionalnog ekonomskog prostora je predviđao nekoliko oblasti zajedničkog delovanja regiona: trgovina, investicije, digitalna integracija i mobilnost. U svakoj od ovih oblasti postignut je značajan napredak. Na primer, ove godine (još uvek ne gubimo nadu!) Albanija bi trebalo da bude domaćin trećeg Digitalnog samita zapadnog Balkana. Ni godinu dana od usvajanja Višegodišnjeg akcionog plana za stvaranje Regionalnog ekonomskog prostora Skoplje je bilo domaćin prvog Digitalnog samita, koji beleži veliki uspeh po broju učesnika, kako iz političkog tako i privrednog života, s posebnim naglaskom na predstavnike nove generacije ‘digitalnih’ preduzeća i takozvanih „start-apova”. Prošle godine, Digitalni samit u Beogradu je otišao i korak dalje, jer je region uvideo značaj ovakve vrste predstavljanja sopstvenog napretka svake od ekonomija, ali i razmene ideja i ostvarivanja međusobne saradnje i novih tržišnih prilika, gde inovacije imaju posebno mesto. Međutim, beogradsko izdanje regionalnih digitalnih samita ostaće upamćeno po potpisivanju Regionalnog sporazuma o snižavanju cena rominga, koji smo već ranije naglasili kao važnu tačku naše integracije.

Region je, doduše ne s istim žarom, radio i na ostalim zadacima. Jedan od tih zadataka je značajno pitanje uzajamnog priznavanja stručnih kvalifikacija. Realizacija mnogih dogovora, posebno u ovim okolnostima, pala je u drugi plan. Sličnu sudbinu deli i Regionalna deklaracija o integraciji Roma, kojom se predviđa povećana briga o osnovnim, životnim pitanjima romske populacije: posao, smeštaj, zdravstvena nega, školovanje, registracija, itd. Radili smo i na uzajamnom priznavanju akademskih kvalifikacija, unapređenju investicija, gde je već usvojen okvirni plan za reformu investicionih politika (RIRA). Sve su to polja gde zaista jesmo napredovali, ali se na tome ne može stati, jer vreme zahteva promene i prilagođavanja. Mnogi prioriteti su postali drugačiji i mi trenutno, zajedno s našim partnerima iz regiona revidiramo ovaj, i mnoge druge planove. Osnovni kriterijum u izmenama dokumenata su svakako sve posledice pandemije, da na što adekvatniji način odgovorimo na potencijalnu krizu, a ipak ne zanemarujući planove u procesu evropskih intergracija svake od ekonomija.

EWB: Među projekte koje je RCC sprovodio ili još uvek sprovodi spadaju i zapošljavanje, promocija turizma u regionu i drugi. Ovo su oblasti koje će bez sumnje pretrpeti ozbiljne posledice zbog pandemije, a vlade u regionu, kao one u Evropskoj uniji, su već pripremile ekonomske pakete mera kako bi se sačuvala radna mesta. Da li se već razmišlja o tome kako bi RCC mogao da prilagodi svoje aktivnosti ovim problemima i da li će pružati podršku u implementaciji i kreiranju politika koje imaju za cilj oporavak regionalnih privreda?

TM: Da, turistička industrija u čitavom regionu je podnela možda i najveći udarac, a njen potencijal je tek počeo da se razvija. Recimo, prošle godine je skoro 12 miliona ljudi posetilo naš region, a prihod od turizma u tom periodu procenjuje se na skoro 7,2 milijarde evra. Imajući  u vidu činjenicu da turizam čini 10,2% BDP-a regiona i više od 25% izvoza, te da je u proseku 11,4% ukupnog broja zaposlenih na zapadnom Balkanu upravo iz ovog sektora, biva jasnija slika razmera koju pandemija ima na turizam, ali i ukupno na naše ekonomije i životni standard.

Projekat za razvoj turizma koji provodi Savet, a finansira Evropska unija, sproveo je nedavno anketu među turističkim agencijama i turoperaterima na zapadnom Balkanu – dobijeni rezultati nisu nimalo prijatni. Jedno od pet rezervisanih putovanja u regionu je otkazano, a kao posledica toga, 42% turističkih agencija i turoperatora već je počelo otpuštati svoje osoblje kako bi smanjilo svoje troškove. Ogromna većina njih, 72%, očekuju pomoć od svojih vlada, dok se drugi oslanjaju na sopstvena sredstva i kredite. Gotovo polovina (41%) rekla nam je da ima dovoljno resursa za održavanje poslovanja još samo 3 meseca, a čak 20% njih je već prestalo s radom.

Više od polovine celokupne turističke industrije u regionu ovo sezonu smatra izgubljenom, verujući da poboljšanje može doći tek naredne godine. Gubici se računaju u milijardama evra; to znači neizvesnu budućnost svih koji rade u ovom sektoru i njihovih porodica, a to je, da podsetimo, 11,4% od svih građana zapadnog Balkana.

Svi zajedno moramo uložiti izvanredne napore da vratimo u kolosek industriju koja toliko puno doprinosi našem razvoju. Do pre epidemije upravo je turizam bio najbrže rastuća grana industrije i as u rukavu regiona za dostizanje koraka kojim ide ostatak Evrope. Ne smemo to izgubiti.

Mandat našeg projekta zapošljavanja, koji sprovodimo u saradnji s Međunarodnom organizacijom rada, a koji takođe finansira Evropska unija, je prvenstveno usmeren na domen neformalnog zapošljavanja i onih politika koje bi stimulisale tranziciju iz neformalnog u formalni sektor. Na žalost, uočavamo da se upravo u ovom sektoru suočavamo s lavinama novih brojki i pokazatelja, koje ukazuju na rastući trend nezaposlenih u regionu. Zavodi za zapošljavanje regionalnih ekonomija još uvek nemaju preciznu sliku razmera krize, ali ako je suditi po preliminarnim podacima i postepenom rastu broja nezaposlenih, uprkos ograničenom radu službi ali i kretanja stanovništva, jasno je da će gubici biti ogoromni. Samim tim, svesni smo i činjenice da ćemo svoje aktivnosti morati prilagođavati situaciji na terenu, osluškujući potrebe i prioritete naših partnera, za najbezbolniji izlazak iz krize i ekonomski i socijalni oporavak.

EWB: Ovih nedelja iz pojedinih medija može steći utisak da je EU nedovoljno angažovana u regionu od izbijanja pandemije. Kakva je trenutni nivo saradnje RCC sa institucijama EU i kako biste ocenili nivo podrške koju je Evropska unija do sada pružila regionu?

TM: Uprkos nekim, i ne tako malobrojnim, medijskim natpisima od početka pandemije, Evropska unije jeste i nastavlja da bude snažna podrška i pomoć regionu, naš najbolji i najodaniji partner.

Mi smo verovatno neracionalni kada gledamo na te stvari, ali sasvim je prirodno da su članice EU, na početku zatačene pandemijom, tražile najbolja rešenja u nastojanju da se snađu u novoj situaciji. Ali ova faza je trajala veoma kratko i mi smo od EU počeli dobijati pomoć u medicinskoj opremi, lekovima, respiratorima. Takođe su  nam pomogli i oko uspostavljanja zelenih koridora za nesmetan protok robe. I konačno, značajna sredstva će dodatno biti uložena u region za borbu protiv pandemije, kao i u mere koje treba da pomognu ublažavanju krize izazvane pandemijom. Pričamo o cifri od više od 1,4 milijarde evra finansijske pomoći regionu: 700 miliona za borbu protiv pandemije, kao i za socijalno-ekonomski oporavak. Pored toga, pre samo nekoliko dana je Evropska komisija odobrila makro-finansijski paket pomoći u vrednosti od ukupno 3 milijarde u obliku kredita za podršku, za zapadni Balkan i države partnere, naravno one koje su iskazale potrebu za tim. Za ekonomije našeg regiona ukupna suma je oko 750 miliona eura, a sredstva su na raspolaganju Albaniji (180 milliona), Bosni i Hercegovini (250 miliona), Kosovu* (100 miliona), Crnoj Gori (60 miliona) i Severnoj Makedoniji (160 miliona).

Nikako ne treba zanemariti ni onih 800 miliona iz Fonda solidarnosti, koji je otvoren za države članice, kao i četiri iz regiona, koje su započele proces pregovora za članstvo u EU (Srbija, Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija).

Osim novca, koji je, složićete se, značajan, svaka od delegacija EU u regionu pomaže i na terenu na sve potrebne načine, počev od pomoći u nabavci respiratora, finansiranju letova da se medicinska oprema i materijal dostavi, mikroprojekata na terenu, da dalje ne nabrajam. Podrška i pomoć je stalna, uporna i bezrezervna.

EWB: Da li postoje problemi kada je reč o komunikaciji i saradnji RCC sa vladama zapadnog Balkana oko novih inicijativa?

TM: Mi nemamo problema u komunikaciji s našim partnerima u regionu. Nesporazumi i trzavice koje se ponekad mogu dogoditi među nekima od njih su naravno moguće, političke, ali se trudimo svi zajedno da one ne utiču na proces regionalne saradnje, niti na predanost evropskoj integraciji. S druge strane, okolnosti u kojima poslednjih dva meseca živimo i radimo, zaista zahtevaju međusobno uvažavanje i dovoljno prostora za svakog od nas. Gotovo svakodnevno imamo video konferencije, konsultacije i razgovore sa partnerima iz regiona i volela bih da vam prenesem svoj utisak da, iako su vremena teška, način komunikacije, spremnosti za saradnju i rešenja problema u što kraćem roku su prisutniji nego u „normalnim“ uslovima.

U tom smislu, regionalna saradnja vladama nije uvek prioritet, ali definitivno nikad nije zapostavljena, jer upravo u ovim okolnostima naša međusobna pomoć i podrška, koju možemo da pružimo jedni drugima ne samo što je uvek dobro došla, već je zapravo prva pomoć u krizi. A mi smo komšije, to ne smemo da zaboravimo.

Ne kažem da nije izazovno biti posrednik između više suprostavljenih stavova, pogleda i vizija. Naš region, kako bogat u prirodnim resursima, bogat je i u otvorenim bilateralnim pitanjima i naći zajednički jezik nije lako. I uvek može i treba bolje. Ali suština je u tome da treba pronaći zajednički interes, zajednički cilj – bez svake sumnje, to je jačanje ekonomija i poboljšanje života naših građana koristeći sopstvene resurse, znanje i kapacitete, uz podršku procesa evropske integracije. Svi se slažu u tome, a kad imate to kao polaznu osnovu, onda motivacije ne manjka.

Izvor: European Western Balkans