Rančić: Za pristupanje EU potrebno ujednačavanje, ne nužno i povećanje akciza

BEOGRAD – Od prvog jula ove godine počelo se sa primenom novih, uvećanih akciza na cigarete, tečnost za punjenje elektronskih cigareta, alkoholna pića, kafu i što je najvažnije na naftne derivate kao deo redovnog godišnjeg usklađivanja sa indeksom potrošačkih cena za 2019. godinu.

Kako je prenela Nova ekonomija, državni nameti na litru benzina od 1. jula 2020. godine iznose 57,10 dinara, za evrodizel 58,72 dinara, dok je za gas to 44,59 dinara, što predstavlja povećanje akciza za nešto više od 1 dinar, dok će se za kilogram nepržene kafe plaćati 91,8 dinara, a za prženu 114,7, što je poskupljenje od manje od 1 dinara, odnosno oko 2 dinara.

Pre svega, povećanje cene naftnih derivata uvek izaziva spekulacije o tome da li će se odraziti na druge maloprodajne cene, s obzirom da njihovo poskupljenje može uticati na troškove proizvodnje i drugih proizvoda i usluga, što na kraju osećaju građani u svojim novčanicima. Visina cene goriva, gde državni zahvati čine više od polovine, često je povod negodovanja u javnosti, jer građani Srbije, na primer, plaćaju jedan od najskupljih dizela u regionu, kako prenosi Energetski portal, dok samo Albanija plaća skuplji dizel.

Ovogodišnje usklađivanje akciza pomerano je čak dvaput, s obzirom da je trebalo da se dogodi 1. februara, pa je zatim odloženo za 1. jun, da bi se usklađivanje na kraju desilo 1. jula. Tim povodom razgovarali smo sa Jelenom Rančić, savetnicom u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i koordinatorkom radne grupe Nacionalnog konventa o EU (NKEU) za poglavlje 16.

European Western Balkans: Akcize, kao oblik indirektnih poreza, imaju značajan udeo u formiranju cene proizvoda koji su u zastupljeni u svakodnevnoj potrošnji građana, međutim način njihovog usklađivanja nije dovoljno poznat široj javnosti. Na koji način se vrši usklađivanje akciza u našoj zemlji i koja pravne norme regulišu ovu oblast ?

Jelena Rančić: Iznosi akciza na derivate nafte, duvan i duvanske proizvode, alkoholna pića i kafu kao i način usklađivanja (akcizni kalendar) propisani su Zakonom o akcizama. Vlada RS donosi i objavljuje usklađene dinarske iznose akciza. Za usklađivanje se koristi indeks potrošačkih cena iz prethodne godine, odnosno stopa inflacije koju Republički zavod za statistiku objavljuje početkom godine. Akcize na duvanske proizvode se, prema akciznom kalendaru, usklađuju dva puta godišnje, tako da važe za prvu polovinu godine – do 30. juna i za drugu polovinu, od 1. jula.

Takođe, postoji izuzetak od pravila usklađivanja, prema kome se akcize na cigarete ne usklađuju u slučaju da je inflacija u prethodnoj godini bila manja od 2%, odnosno da je indeks potrošačkih cena bio manji od 102. Prosečna inflacija u prošloj godini iznosila je 1,7%, tako da je prilikom donošenja novih usklađenih dinarskih iznosa akciza koje važe od 01. jula izostala indeksacija, odnosno usklađivanje dinarskih iznosa akciza na cigarete.  

EWB: Srbiju čeka i dalje usklađivanje sa pravilima Evropske unije u okviru Poglavlja 16 koje se tiče oporezivanja, a koje još uvek nije otvoreno u pregovaračkom procesu i za koje postoji „umerena pripremljenost“, prema izveštaju Evropske komisije iz 2019. godine. Kakvu promenu će akcizna politika u Srbiji doživeti u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji?

JR: Radi otvaranja pregovaračkog poglavlja za pregovore ključna je izmena Zakona o akcizama u delu koji se odnosi na jaka alkoholna pića, tako da visina akcize bude propisana prema procentu alkohola koji je sadržan u konkretnom piću a ne prema kategoriji jakog pića.

Nakon toga do trenutka pristupanja EU Republika Srbija će morati da uvede akcize na energente kao što su prirodni gas, koks i ugalj. Pored toga, radi usaglašavanja sa EU Direktivom, način iskazivanja akcize na električnu energiju za krajnju potrošnju, koja se prema važećem Zakonu o akcizama obračunava u procentualnom iznosu (7,5%) će morati da se promeni, tako da ona bude iskazana u apsolutnom iznosu.

Što se tiče duvanskih proizvoda, momentom pristupanja EU, akcize na cigarete u Srbiji će biti povećane, jer su u apsolutnom iznosu niže od minimalne akcize koju propisuje Direktiva. Takođe, biće potrebno u sistem akciza uvesti i alkoholna pića proizvedena u domaćoj radinosti, pri čemu EU direktiva daje mogućnost primene nižih stopa akciza na alkoholna pića proizvedena od strane malih proizvođača.

Ne treba zaboraviti da EU propisuje predmet oporezivanja akcizom – tri velike kategorije proizvoda (energenti, duvanski proizvodi i sva alkoholna pića) i minimalne iznose akciza za svaku grupu proizvoda. Zemlje članice zadržavaju potpuni fiskalni suverenitet da uvedu akcize i na neke druge proizvode, u visini minimalne ili veće od minimalne, što zavisi naravno od fiskalne politike konkretne zemlje.

EWB: Najvažnije pitanje svih javnih politika jeste kako će se one odraziti na život građana, a proces evropskih integracija u kome se javne politike menjaju se upravo najviše tiče građana. Da li već sada možemo znati da li ćemo neki od pomenutih akciznih proizvoda plaćati jeftinije ili skuplje danom pristupanja EU?

JR: Akcize su kao što znate samo jedan deo maloprodajne cene određenog proizvoda. Pored proizvođačke cene koja u sebi sadrži i profit – maržu prodavca, tu je naravno i porez na dodatu vrednost (PDV). Naravno što je veća akciza ili stopa PDV za očekivati je da i maloprodajna cena bude veća. Sa druge strane ne smemo zaboraviti da se cene formiraju u tržišnoj utakmici, te da konkurencija predstavlja jedan od značajnih faktora u formiranju cene proizvoda.

Na primer, sasvim je izvesno da će ulaskom u EU cigarete u Srbiji poskupeti, jer je minimalna akciza na cigarete u EU 90 EUR na 1.000 komada, odnosno 1,8 EUR – 212 RSD po paklici. U Srbiji je trenutno akciza na cigarete oko 157 RSD odnosno 67 EUR na 1.000 cigareta. Sa druge strane i maloprodajne cene cigareta u EU se kreću u rasponu od 2,5 EUR (Bugarska) do blizu 10 EUR (Irska) dok je prosek na nivou EU oko 5 EUR za paklicu cigareta.

Sa druge strane, propisivanjem akcize na jaka alkoholna pića u Srbiji u visini minimalne u EU – oko 182 RSD možda ne bi nužno dovelo do poskupljenja proizvoda ili bar ne u većoj meri, s obzirom da je taj iznos između trenutno važećih akciza (rakije od voća oko 135 RSD i rakije od žitarica oko 344 RSD).

U kojoj meri će se desiti poskupljenje ili pak pojeftinjenje određenog proizvoda odrediće EU tržište, kada se jednom nađemo na njemu. Stoga je u ovom trenutku jako teško proceniti u kojoj meri će se cena određenog akciznog proizvoda menjati.

Ono što svakako treba naglasiti je da teret većih akciza, odnosno maloprodajnih cena akciznih proizvoda uvek ide na teret krajnjih potrošača koji taj proizvod i kupuju, iako su obveznici plaćanja akciza proizvođači goriva, cigareta, alkoholnih pića, kafe i struje.

Članak je napisan u okviru projekta „Pripremi se za učešće“ koji sprovode CEP, NALED i portal European Western Balkans, uz podršku Evropske komisije, sa fokusom na proučavanje ekonomskih pitanja u procesu pristupanja Srbije EU i aktivno uključivanje organizacija civilnog društva u pregovore o pristupanju u odabranim ekonomskim poglavljima.

Izvor: European Western Balkans