Joksimović: U fokusu Srbije u 2022. rad na dostizanju prelaznih i merila za zatvaranje klastera o vladavini prava

foto: Evropska unija

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je u intervjuu za EURACTIV.rs da će Srbija u 2022. raditi na otvaranju preostala četiri klastera u procesu pregovora sa EU, sa posebnim fokusom na dostizanje prelaznih i merila za zatvaranje klastera 1 koji se odnosi na vladavinu prava. Joksimović je rekla i da je za nastavak dobre dinamike pregovora sa EU važan uslov i uspešan referendum o izmenama načina izbora nosilaca pravosudnih funkcija. Govorila je i o evrointegracijama Srbije u 2021, očekivanjima za 2022, izazovima na putu ka EU, IPA 3, IPARD...

Kako ocenjujete evrointegracije Srbije u 2021?

U 2021. nova metodologija politike proširenja Evropske unije primenjena je na pregovore o pristupanju Srbije i rezultatom možemo da budemo zadovoljni i mi i EU. Proces je znatno dinamičniji i sa više konkretnih rezultata za obe strane. Srbija je posle dve održane međuvladine konferencije ove godine, one u junu u vreme portugalskog predsedavanja Savetom EU i u decembru tokom predsedavanja Slovenije, ubeležila dobar rezultat kakav ove godine niko drugi od zemalja u procesu nije uspeo. Na našu inicijativu, u junu su se zemlje članice i EK saglasile da može da se konstatuje otvaranje klastera 1 – Osnove, koji je i najvažniji za proces, jer se u odnosu na napredak u tom klasteru stiču ili ne uslovi za otvaranje svih drugih tamatskih klastera. A onda smo u decembru na Međuvladinoj konferenciji u Briselu uspeli da otvorimo klaster 4 - Zelena agenda i održiva povezanost, što znači da su članice EU vrednovale sve rezultate napornog i energičnog rada Srbije, pre svega u odnosu na reforme iz oblasti vladavine prava, a onda i iz tematskog okvira klastera 4.

Ovaj klaster obuhvata četiri pregovaračka poglavlja, do sada neotvorena, sa veoma zahtevnim i važnim javnim politikama: poglavlje 14 - Transportna politika, poglavlje 15 – Energetika, poglavlje 21 - Transevropske mreže i poglavlja 27 – Životna sredina i klimatske promene, i mi smo sva merila za otvaranje ovih poglavlja uspešno ispunili.

Ono što Vlada Srbije, pa i ja lično kao nadležni ministar i glavni pregovarač, ubrajam u uspehe jeste formiranje nove pregovaračke strukture sa naše strane, potpuno prilagođene novoj metodologiji. Na moj predlog, Vlada je formirala unapređene strukture - Кoordinacije za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji i Tima za podršku pregovorima. To nam je omogućilo da pristupimo efikasno i potpuno koordinisano dostizanju merila po klasterima, kako revidirani način pregovara i nalaže. To je posebno pomenuto i pozdravljeno u poslednjem Izveštaju o zemlji (izveštaj o napretku), jer je time pokazano da je Srbija spremno i promptno ušla u zahtevan proces primene nove metodolgije pristupnih pregovora. Imenovani su i koordinatori za svaki od šest klastera, čime se uvažava jedan od osnovnih principa nove metodologije koji se odnosi na snažnije političko vođenje procesa. Ono što je i najvažnije kada je ovaj princip u pitanju, jeste posvećeno učešće predsednika Republike i predsednice Vlade u svim fazama pregovora sa EU i sprovođenja unutrašnjih reformi za to neophodnih. Takođe, inovirala sam strukturu Ministarstva za evropske integracije, u skladu sa tim novim zahtevima, uvodeći novi Sektor nadležan za koordinaciju procesa usklađivanja nacionalnih reformi sa politikama i instrumentima EU za dostizanje Zelenog dogovora i održivog razvoja.

Sve ove izmene, doprinele su da tokom 2021. godine, koja je, ne zaboravimo i to, pritisnuta pandemijskom krizom u svim segmentima, ne samo zdravstvenom, dostignemo merila i za otvaranje još jednog klastera, klastera 3 -Konkurentnost i inkluzivni rast, koji ima ukupno 8 poglavlja, i za koji je EK u godišnjem Izveštaju dala takođe preporuku za otvaranje.

Ova godina je značajna i za samu EU, kada je njena politika proširenja u pitanju, jer je postupajući po načelima koje je sama definisala novom metodologijom, uvažila ono što je Srbija postigla i time potvrdila verodostojnost sopstvenih stavova kada je reč o evropskim integracijama naše zemlje, a nadam se uskoro i ostalih sa Zapadnog Balkana.  

Кada je, pak, reč o razvojnoj pomoći, koju kao Nacionalni IPA koordintor godinama programiram i pratim, EU nam je stavila na raspolaganje iz IPA 2, kroz drugi deo programa za 2020. godinu, iznos od 86 miliona evra za podršku evropskim integracijama, za sektor životne sredine i klimatskih promena, regionalni  program energetske efikasnosti za Zapadni Balkan i za podršku ekonomskom oporavku od krize izazvane kovidom-19.

Ove godine smo posebno bili angažovani na pripremi programa i projekata koji će biti finansirani iz novog instrumenta Evropske unije  - IPA 3, u narednom sedmogodišnjem periodu od 2021-2027, kao i iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan. U avgustu i novembru ove godine uputili smo paket predloga za prve dve godine nove finansijske perspektive. U okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan krajem 2021. podržano je sedam projekata ukupne vrednosti od gotovo 220 miliona evra iz sektora saobraćaja, energetike, digitalne i socijalne infrastrukture što svedoči o našem kontinuiranom angažovanju na blagovremenoj pripremi složenih infrastrukturnih projekata velike vrednosti.  

Posebno želim da istaknem da smo 2020. godine na moju inicijativu formirali intersektorsku radnu grupu za prijavu za sredstva iz Evropskog fonda solidarnosti za javne troškove nastale u prva četiri meseca od izbijanja pandemije kovid-19. Uz saradnju svih naših institucija, poslala sam aplikaciju koja je rezultirala time da nam je ove godine odobreno skoro 12 miliona evra, što je više nego što su i neke članice dobile kroz ovaj mehanizam, što svedoči i o našim kapacitetima u korišćenju ovih sredstava.  

Posebno sam zadovoljna značajem i uticajem programa EU PRO i Norveška za vas, koji su finansirale Evropska unija i Кraljevina Norveška sa ciljem da podstaknu razvoj nerazvijenih gradova i opština u Srbiji. Ovim projektima doprineli smo ne samo unapređenju ekonomske i socijalne infrastrukture već i unapređenju preduzetništva pružanjem podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima. Hiljade novih radnih mesta i stvaranje uslova za potencijalne investicije doprinose vidljivosti ove pomoći i konkretne koristi od procesa evropskih integracija.

U značajne uspehe ubrajam i to što je nakon bilateralnih pregovora sa SR Nemačkom, koje sam koordinirala ispred Ministarstva za evropske integracije, Srbiji opredeljen iznos od 309 miliona evra za bilateralnu finansijsku i tehničku pomoć u oblasti iz klastera 4 nove metodologije za pristupanje Evropskoj  uniji, za oblasti energetike, transporta, zaštite životne sredine, trans-evropske mreže, klimatskih promena i digitalizacije. U tom smislu potpisala sam i Memorandum o nameri za saradnju sa Nemačkim ministarstvom za razvoj upravo u oblasti borbe protiv klimatskih promena.

Šta očekujete na planu evrointegracija u 2022?

Očekujem da održimo ovako dobru dinamiku pregovaračkog procesa i tokom francuskog, a potom češkog predsedavanja tokom 2022. godine. Jedan od važnih uslova za to je, verujem, uspešan referendum o izmenama načina izbora nosilaca pravosudnih funkcija, kojim bismo zaokružili najvažniji, stožerni korak u dostizanju uslova neophodnih za jačanje nezavisnosti pravosuđa. Naši građani već deceniju unazad u svim istraživanjima javnog mnjenja, na pitanje šta očekuju i vide kao najveći rezultat procesa evropskih integracija, pored višeg životnog standarda eksplicitno navode nezavisno pravosuđe, bolji pristup pravdi i pravičnosti u društvu i uspešnijoj borbi protiv korupcije. U tom smislu uverena sam da će naši građani u velikom broju na zreo i odgovoran način sagledati važnost ovakve ustavne promene, koja nije samo bitna za uspešan nastavak evropskih integracija, već za suštinske duboke strukturne promene u našem društvu koje većina građana priželjkuje.

Naravno, uz važnost nastavka reformi u oblasti vladavine prava, mi ćemo paraleno aktivno raditi na merilima za otvaranje drugih klastera. U toku su sveobuhvatne pripreme kako bi klaster 5 – Resursi, poljoprivreda i kohezija bio spreman za otvaranje. Trenutno su u okviru klastera 5 otvorena dva pregovaračka poglavlja od pet: poglavlje 13 – Ribarstvo i poglavlje 33 - Finansijska i budžetska pitanja, dok je za poglavlje 11 – Poljoprivreda i ruralni razvoj, koje ima dva merila za otvaranje, Evropska komisija ocenila da smo ispunili oba. U toku je i rad na ispunjavanju sva tri merila za otvaranje poglavlja 12 - Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, a poglavlje 22 - Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata ima jedno merilo za otvaranje. Istovremeno, radimo i na prelaznim merilima za poglavlja u klasterima koji su već otvoreni, kako bismo postupno išli i ka merilima za zatvaranje.

Čitav tok našeg pregovaračkog procesa, bio je i do sada, u mnogome drugačiji od ostalih. Dok su za sve druge kandidate važila pravila da otvaraju poglavlja onda kada su tehnički spremni u toj oblasti, na nas je primenjen princip da pre svakog otvaranja nekog od poglavlja moramo imati pozitivan izveštaj iz oblasti vladavine prava, kao i da postoji napredak u dijalogu o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. Sama činjenica da smo tokom ove godine uspeli da pokažemo da je Srbija odgovoran kandidat za članstvo u EU, koji dobro razume sve kriterijume koje treba da dostigne, predstavlja i ohrabrenje za dalji napredak, ne samo nama nego i svima u našem regionu.

Na čemu će Ministarstvo najviše (posebno) raditi u godini pred nama?

Jedna od najvažnijih nadležnosti Ministarstva za evropske integracije, a i moja kao Nacionalnog IPA koordinatora, jeste da koordinišemo planiranje i programiranje međunarodne razvojne pomoći, a pre svega razvojnih sredstava Evropske unije našoj zemlji. Pretpristupni fondovi EU predstavljaju investiciju u budućnost zemlje kandidata, ali i same EU. Naš zajednički krajnji cilj jeste obezbeđivanje kvalitetnijeg života građanima Srbije i dostizanje standarda EU. Tokom 2022. godine planirano je, pre svega, zaključivanje sporazuma koji su formalna pretpostavka za realizaciju konkretne pomoći. Cilj nam je da projekti koje spremimo za sprovođenje maksimalno doprinesu ostvarenju naših strateških ciljeva u svim ključnim sektorskim politikama. Novine koje IPA 3 donosi predstavljaju izazov ali i priliku za još intenzivnije povezivanje Srbije i čitavog regiona sa EU, a i obezbeđuje dodatnu podršku za dalje reforme u oblastima od zajedničkog interesa.

Takođe, iz IPA 3 i Investicionog okvira za Zapadni Balkan biće finansirani prioriteti u skladu sa obavezama Srbije u pregovaračkom procesu, kao i reformski procesi usmereni na ravnomerni društveno-ekonomski razvoj. Posebna pažnja biće posvećena oblastima energetike, transporta, socijalne i digitalne infrastrukture koje iziskuju značajnija ulaganja u cilju obezbeđivanja bolje povezanosti sa državama regiona i EU, oblasti zaštite životne sredine, uvođenja digitalne infrastrukture, kao i osnaživanje kapaciteta u zdravstvu kako bi se osiguralo kvalitetnije životno okruženje.

Već se u javnosti govori o nekima od tih projekata, kao što je rekonstrukcija i modernizacija postojećeg koloseka i izgradnja drugog koloseka Beograd - Mladenovac - Niš, odnosno obnova postojeće železničke pruge i izgradnja pruge drugog koloseka na deonici Stalać – Đunis, sa iznosom EU granta od preko 80 miliona evra. Tu je zatim i izgradnja jednokolosečne obilazne pruge oko Niša, kao deo projekta rekonstrukcije i modernizacije pruge Niš – Dimitrovgrad - granica sa Bugarskom, u vrednosti investicionog granta od preko 34 miliona evra. Pomenuću i projekat uvođenja širokopojasnog interneta u ruralnim područjima, za koji smo od EU dobili 33,7 miliona evra, kao i izgradnju novog objekta Univerzitetske dečije klinike Tiršova 2, u iznosu od 35,7 miliona koje je donirala EU. Naravno još je dosta važniih projekata, pomenula sam samo neke.

Takođe, u planu je usvajanje novog IPARD 3 programa, koji pomaže poljoprivredu i ruralni razvoj, kao i potpisivanje Finansijskog sporazuma za IPARD za period 2021-2027. godine, kojim je predviđena finansijska podrška Evropske unije u iznosu od 288 miliona evra.

Paralelno sa pomenutim procesima, tokom 2022. godine planira se priprema i usvajanje odgovarajućih propisa kako bi Srbija nastavila sa dosadašnjim vrlo uspešnim iskorišćenjem dostupnih bespovratnih sredstava EU. Time ćemo, pored osposobljenosti da upravljamo sredstvima iz IPA 3 biti i korak bliže ka korišćenju mnogo većih evropskih strukturnih i investicionih fondova, koji će nam biti dostupni nakon pristupanja Evropskoj uniji. To je naša obaveza i kao institucije koja upravlja radom pregovaračke grupe za Poglavlje 22 - Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata, da u narednom periodu, u saradnji sa drugim institucijama na nacionalnom i lokalnom nivou radimo na ispunjavanju preduslova za efektivno korišćenje ove podrške.

Koje izazove očekujete u 2022. na polju evrointegracija?

Što se nas tiče, mi ćemo kao pouzdan partner EU i odgovorna država u procesu pristupanja EU iskoristiti sve prednosti nove metodologije, ukoliko se ona bude dosledno primenjivala u praksi. Radićemo na otvaranju preostalih klastera, ali sa posebnim fokusom na dostizanje prelaznih i merila za zatvaranje klastera 1 tj. vladavina prava, jer to je najvažnije za uspeh procesa. To je i izazov, ali i podstrek za ubrzavanje reformi.

Кada je reč o dijalogu o normalizaciji odnosa sa Prištinom, nije svrstan ni u jedan klaster, ali po suspenzivnim klauzalama iz pregovaračkog okvira EU ima isti značaj kao i poglavlja 23 i 24 koja pripadaju klasteru 1 – Osnove. Pošto je zastoj u dijalogu posledica višegodišnjeg neispunjavanja obaveza Prištine, ono što mi možemo i što sprovodimo u delo jeste potpuna posvećenost regionalnoj saradnji i stvaranju zone slobodne trgovine i otvorenog regiona.

Кada je reč o izazovima sa kojima se suočava sama EU kada je reč o njenom proširenju, shvatamo da postoje različita viđenja unutar EU, ali ne mislimo da bi zaustavljanje tog procesa bilo strateški plodotvorno, kako za region, tako ni za EU. Važno je i da građani Unije razumeju potrebe i značaj našeg regiona na vreme i da EU drži visoko na dnevnom redu temu proširenja, Ipak, očigledno je da postoje velike razlike između država članica i da usaglašavanje stavova po tom pitanju ne ide uvek lako.

Srbija, kada bi sutra pristupila EU, ne bi bila među najslabijim članicama a tu je i činjenica da određeni broj država članica, kada bi pristupao po kriterijumima koji važe za Srbiju, ne bi mogao danas da ih ispuni.

Važno je i što je Francuska, kao predsedavajuća država Savetom EU u prvoj polovini 2022. godine, u prioritetu broj jedan pod nazivom "Suverenija Evropa" sadrži i temu "Razjašnjavanje evropske perspektive Zapadnog Balkana", kao i što se najavljuje organizovanje "Konferencije o budućnosti Evrope" i "Konferencije EU i Zapadnog Balkana u EU" za jun 2022. godine.

Posvećenost Francuske, kao države osnivača EU zajedno sa Nemačkom, i inicijativa predsednika Emanuela Makrona da se unapredi integracija regiona Zapadnog Balkana u EU, od velikog je značaja za naše susede i za proces evropskih integracija Srbije. Izuzetni lični odnosi između predsednika Aleksandara Vučića i Emanuela Makrona dodatni su pokazatelj jačanja našeg istorijskog savezništva, povezanosti naša dva naroda i poverenja koje imamo u Francusku. Spremni smo da kao Vlada, ja kao glavni pregovarač i Ministarstvo za evropske integracije koje vodim, ali i kao građani Srbije, učestvujemo u svim debatama koje se tiču budućnosti EU, jer mi kao pridružena zemlja koja je u procesu pristupanja imamo potpuno legitiman i prirodan interes za sva pitanja koja oblikuju zajedničke politike EU sa kojima se mi usaglašavamo.

Izvor: Euractiv.rs