Dragiša Mijačić: Ovo su najgore organizovani izbori na Kosovu u posleratnom periodu

foto: Medija centar

Izbori su bili mnogo neizvesniji u srpskim sredinama nego u albanskim, što objašnjava veću mobilizaciju glasača i višu izlaznost u opštinama sa srpskom većinom.

Kosovski parlamentarni izbori održani 9. februara doneli su više pitanja nego odgovora. Centralna izborna komisija Kosova je rezultate objavila tek 20. februara. Na osnovu istih, jasno je da nijedna politička opcija nije u potpunosti zadovoljna ishodom. Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija ostvario je slabiji rezultat od 41% što je znatno manje od očekivanog, dok opozicione stranke beleže rast, ali ne dovoljno da preuzmu dominaciju i formiraju vladu. Demokratska partija Kosovaa na čelu sa Bedri Hamzom osvojila je 22%, dok je Demokratski savez Kosova Ljumira Abadžikua osvojio 17,6% glasova. Koalicija Alijansa za budućnost Kosova I NISMA beleži rezultat od 7,46% glasova.

Srpska lista ostaje ključni politički faktor u srpskim sredinama, ali se i dalje čeka potvrda da li će zadržati svih deset poslaničkih mesta. U atmosferi neizvesnosti, formiranje nove vlade biće izazov. Tim povodom razgovarali smo sa Dragišom Mijačićem, direktorom Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER).

Progovori o pregovorima: S obzirom na rezultate izbora - ko su pobednici, a ko gubitnici?

Dragiša Mijačić: Iako su izbori održani 9. februara, Centralna izborna komisija još uvek nije objavila konačne rezultate, što se nikada ranije nije desilo na Kosovu. I pored toga, može se reći da su svi politički subjekti nezadovoljni rezultatima glasanja, jer nisu ispunili njihova ambiciozna očekivanja.

Najviše razloga za razočaranje imaju Aljbin Kurti i njegov Pokret Samoopredeljenje, jer su očekivali da osvoje 500.000 glasova i preko 50% podrške građana. Međutim, prema do sada izbrojanim rezultatima, stali su na cifri od ispod 342.000 glasova i manje od 41% podrške. Demokratska partija Kosova Memljija Krasnićija osvojila je značajno više glasova nego na prethodnih nekoliko izbora, ali su brojke i dalje manje od onih koje su očekivali u toj stranci. Ista situacija je i sa Demokratskim savezom Kosova Ljumira Abadžikua, koji je takođe postigao značajno bolji rezultat u odnosu na prethodne izbore održane 2021. godine, ali i dalje manji u poređenju s većinom izbora na posleratnom Kosovu.

Među srpskim partijama, najviše glasova osvojila je Srpska lista, ali još uvek nije utvrđeno da li će zadržati svih deset poslaničkih mesta garantovanih za Srbe u kosovskom parlamentu ili će jedno mesto pripasti pokretu „Za slobodu, pravdu i opstanak“ Nenada Rašića. Značajan broj glasova dobila je i „Srpska demokratija“ Aleksandra Arsenijevića, ali opet nedovoljno da može da se nada poslaničkom mestu. 

POP: Šta vidite kao najverovatniji scenario, očekujemo li koalicinu Vladu ili nove izbore?

D.M: Rezultati izbora pokazuju da će morati da se sastavi koaliciona vlada, ali je još uvek rano predvideti ko će činiti koaliciju. Iako je Aljbin Kurti izjavio da neće praviti koaliciju s opozicionim strankama, a opozicija takođe tvrdi da ne želi saradnju s Kurtijem, u politici je sve moguće. Zato ne treba da iznenadi ako se formira vlada sa strankama koje trenutno nemaju ništa lepo da kažu jedne o drugima.

U formiranju vlade značajnu ulogu imaće i međunarodni faktor, ali i izbor predsednika Kosova, koji se očekuje u parlamentu sledećeg proleća. Zbog toga je teško predvideti kako će izgledati nova vlada, naročito dok se ne objave konačni rezultati izbora.

POP: Pored toga što je kombinatorički moguće da Srpska lista bude tas na vagi u sastavljanju vlade, koliki su realni izgledi da se tako nešto dogodi?

D. M: Nije realno da Srpska lista bude tas na vagi u sastavljanju vlade, jer ima izuzetno mali koalicioni potencijal. Drugim rečima, Srpska lista je nepoželjan partner u bilo kojoj kombinaciji za formiranje vlade. To, međutim, ne znači da neće podržati neku od opcija za formiranje vlade ili dati kvorum za glasanja u parlamentu kada je potrebna dvotrećinska većina, ali nije realno očekivati da bude deo vladajuće koalicije.

Važno je razumeti da, prema Ustavu Kosova, najmanje jedno ministarsko mesto pripada Srpskoj listi, jer je osvojila najviše glasova u okviru srpske zajednice. Međutim, činjenica da u Vladi Kosova sedi ministar Srpske liste ne znači nužno da je ona deo vladajuće koalicije – može biti i u opoziciji, kao što je to bio slučaj s prethodnom vladom Aljbina Kurtija.

POP: U kojoj meri je međunarodna podrška imala uticaj na rezultat izbora? Možemo li očekivati da ona jača sadašnju opoziciju u budućem periodu?

D. M: Međunarodni činioci nisu igrali ključnu ulogu u opredeljenju kosovskih glasača, iako se može pretpostaviti da je kritika Ričarda Grenela, upućena Aljbinu Kurtiju nekoliko dana pred izbore, pokolebala deo njegovih potencijalnih glasača.

POP: Ukoliko uzmemo u obzir da je izlaznost veća u mestima sa srpskom većinom nego s albanskom, šta ti podaci govore o političkoj situaciji na Kosovu?

D. M: Izbori su bili mnogo neizvesniji u srpskim sredinama nego u albanskim, što objašnjava veću mobilizaciju glasača i višu izlaznost u opštinama sa srpskom većinom. Uprkos činjenici da su se mnogi Srbi odselili u poslednjih nekoliko godina, Srpska lista je još jednom pokazala da ima kapacitet da izvede svoje pristalice na glasanje, suprotno očekivanjima mnogih političkih analitičara.

POP: Na koji način će se pokazani demokratski deficit izbornog procesa manifestovan kroz manjkavost biračkog spiska i zakasnele izborne rezultate, odraziti na dinamiku političke scene na Kosovu u budućnosti? 

D. M: Ovo su svakako najgore organizovani izbori na Kosovu u posleratnom periodu, a neverovatna je činjenica da konačni rezultati još uvek nisu objavljeni. Sumnja je još veća kada se uzme u obzir da konačnih rezultata nema jedino u srpskim sredinama, gde je ukupno glasalo manje od 50.000 ljudi, što otvara pitanje mogućeg izbornog inženjeringa. To direktno utiče na ishod – da li će Srpska lista osvojiti svih 10 poslaničkih mesta ili će jedno pripasti Rašiću.

POP: Kakve će posledice ovi izbori imati po Srbe na Kosovu? Iako je neizvesno koje će stranke činiti vladu, da li bi neka od potencijalnih kalkulacija bila povoljna za Srbe?

D. M: Srpska lista će svakako ostati dominantna partija koja predstavlja interese srpske zajednice u kosovskom parlamentu. Mnogo toga se promenilo u prethodnim godinama, pa postoji mogućnost da predstavnici Srpske liste budu aktivniji u parlamentu nego ranije, ali su šanse za takav optimizam i dalje male.

POP: Koji su faktori doprineli dominaciji Srpske liste na izborima? Kako će se ovaj rezultat uticati na partijski život i reprezentativnost Srba na Kosovu?

D. M: Među Srbima na Kosovu, Srpska lista se percipira kao produžena ruka države Srbije, zbog čega se podrška ovoj partiji često poistovećuje sa podrškom Srbiji. S druge strane, Srpska lista raspolaže značajnim resursima koje Republika Srbija izdvaja za podršku srpskom narodu na Kosovu, što takođe utiče na opredeljenje birača na izborima.

Na sličan način, Nenad Rašić je koristio resurse kosovske vlade kako bi obezbedio dovoljno glasova za jedno poslaničko mesto, ali još uvek nije jasno da li je u tome uspeo. Zbog toga se s pravom može reći da su moralni pobednici Srpska demokratija i Aleksandar Arsenijević, koji su osvojili preko 3.000 glasova bez ikakvih finansijskih resursa, oslanjajući se isključivo na svoj politički i društveni aktivizam. Nažalost, to ipak nije bilo dovoljno za poslaničko mesto u parlamentu.

POP: Da li možemo očekivati ponovni bojkot Parlamenta od strane Srpske liste? Od čega će ta odluka zavisiti?

D. M: U politici nikad ne reci „nikad“, ali nije realno očekivati bojkot parlamenta od strane Srpske liste. Ni u prethodnom sazivu Srpska lista nije napustila svoja mesta u parlamentu, a nije realno očekivati da to učini ni sada, jer se na taj način čuva mogućnost sprečavanja promene Ustava Kosova i trajnog menjanja ustavno-pravnog statusa Srba.

                                                                                                Intervju priredila: Sabina Sali