Ekonomski kriterijumi
Ekonomski kriterijum odnosи se na osiguranje funkcionalne tržišne ekonomije države kandidata, koja može da parira konkurenciji na jedinstvenom tržištu Evropske unije. Оn je definisan zaključcima Evropskog saveta donetim na sastanku u Kopenhagenu juna 1993. godine i on se sastoji u zahtevu da u državi kandidatu „postoji funkcionalna tržišna privreda, koja je sposobna da se nosi sa pritiskom konkurencije i tržišnim silama unutar Evropske unije“.
Iz ove definicije može se videti da postoje dva elementa ovog kriterijuma:
-
Postojanje funkcionalne tržišne privrede,
-
Sposobnost izdržavanja pritiska konkurencije i tržišnih sila unutar EU.
Ekonomsko upravljanje je u još većoj meri postalo centralno pitanje u procesu proširenja tokom poslednjih godina, pogotovo nakon ekonomske krize 2008. godine i problema sa javnim dugom država članica.
Nadzor Komisije odvija se kroz dva procesa: kroz sprovođenje Programa ekonomskih reformi i kroz dole navedenu procenu usklađenosti sa ekonomskim kriterijumima za pristupanje. Svaka od zemalja obuhvaćenih procesom proširenja priprema program ekonomskih reformi (ERP) na godišnjem nivou, kojim se utvrđuju srednjoročni makrofiskalni okvir politike i plan strukturnih reformi, čiji je cilj obezbeđivanje konkurentnosti i inkluzivnog rasta.
Prema Izveštaju Komisije za 2021. godinu, ukupna ocena spremnosti za članstvo Srbije u ovom kriterijumu, kad se saberu ocene dobijene u oba elementa koji čine kriterijum, je 3,25 (na skali of 1 do 5) i u ovom kriterijumu Srbija ima najviši nivo spremnosti za članstvo (u odnosu na prvi Politički kriterijum, gde je ocena 2,2 i treći kriterijum Preuzimanja obaveza iz članstva, tj. pravni kriterijum gde je ocena 3.03).
-
Postojanje funkcionalne tržišne ekonomije
Kada je u pitanju postojanje funkcionalne tržišne ekonomije Evropska komisija je 2021. godine ocenila da je u ovom domenu Srbija umereno napredna/ima dobar nivo pripremljenosti (ocena 3,5 na skali of 1 do 5) u spremnosti za članstvo. U Izveštaju se navodi da bi Srbija u cilju daljeg jačanja tržišne ekonomije trebalo da:
-
pruži dobro ciljanu i privremenu fiskalnu podršku povezanu sa pandemijom ranjivim domaćinstvima i preduzećima; ukoliko se privredni oporavak ubrza, planirati postepeni povratak na deficit blizu bilansa u budžetu za 2022. godinu i srednjoročni fiskalni okvir;
-
ojača fiskalna pravila tako što će ih učiniti u većoj meri kredibilnim i obavezujućim i sposobnim da učvrste fiskalnu politiku;
-
smanji sivu ekonomiju, unapredi naplatu PDV-a i poboljša proces poreske kontrole, te primeni novi model elektronske fiskalizacije i sprovede prelazak na elektronsko fakturisanje;
-
ograniči ukupnu potrošnju na zarade kao procenat BDP-a usvajanjem odgovarajućeg mehanizma indeksacije zarada i preduzimanjem koraka ka dobro osmišljenoj reformi sistema isplate zarada u javnom sektoru;
-
poveća transparentnost fiskalnog uticaja preduzeća u državnom vlasništvu i sprovede novu strategiju vlasništva i upravljanja privrednim subjektima koji su u državnom vlasništvu kako bi se poboljšalo upravljanje privrednim subjektima u državnom vlasništvu i smanjili s njima povezani fiskalni rizici.
-
Sposobonost izdržavanja pritiska konkurencije i tržišnih sila unutar EU
Kada je u pitanju Sposobonost izdržavanja pritiska konkurencije i tržišnih sila unutar EU, Evropska komisija 2021. godine ocenila da je u ovom domenu Srbija umereno napredna (ocena 3 na skali of 1 do 5) u spremnosti za članstvo.
Prema Komisiji, Srbija je ostvarila izvestan napredak i umereno je pripremljena da se nosi sa pritiskom konkurencije i tržišnim snagama unutar EU. Struktura privrede se dodatno poboljšala i ekonomska integracija sa EU je ostala na visokom nivou. Međutim, uprkos određenom napretku, kvalitet i relevantnost obrazovanja i obuke ne zadovoljavaju u potpunosti potrebe tržišta rada. Javne investicije su nastavile da rastu sa ciljem rešavanja ozbiljnih infrastrukturnih nedostataka nakon mnogo godina nedovoljnog ulaganja. Iako su se smanjili troškovi zaduživanja za mala i srednja preduzeća (MSP), ona se i dalje suočavaju sa brojnim izazovima, uključujući nestabilno poslovno okruženje i nelojalnu konkurenciju. Preporuke iz prošle godine su delimično sprovedene. Da bi poboljšala konkurentnost i dugoročni rast, Srbija treba naročito da:
-
dalje prilagođava obrazovanje i obuku potrebama tržišta rada, posebno u oblasti stručnog obrazovanja i obuke (SOO);
-
obezbedi usklađen pristup, koristeći studije izvodljivosti, analize troškova i koristi i procene uticaja na životnu sredinu, radi definisanja prioriteta i praćenja svih investicija u javnu infrastrukturu bez obzira na izvor finansiranja, i da primeni principe konkurencije, jednakog tretmana, nediskriminacije i transparentnosti u postupcima javnih nabavki i kontrole državne pomoći u skladu sa standardima EU na sve projekte, uključujući one zasnovane na međuvladinim sporazumima;
-
ostvari napredak u tranziciji na zelenu energiju i započne proces dekarbonizacije industrije, posebno u energetskom sektoru; značajno poveća ulaganja u obnovljivu energiju i energetsku efikasnost uz pomoć tarifa za pokrivanje troškova; blagovremeno sprovede akcioni plan za razdvajanje delatnosti u sektoru gasa.
Metodologija predviđa jaču vezu između Programa ekonomskih reformi (eng. Economic Reform Programme – ERP) i ispunjavanja ekonomskih kritrijuma za članstvo. Srbija već godinama izrađuje Ekonomski program reformi, tako da to nije novina za Srbiju i nikakvi novi dokumenti ne treba da se naprave u ovom delu pregovora.
U Srbiji je trenutno na snazi Program ekonomskih reformi (ERP) za period 2021-2023. ERP je ključni dokument u ekonomskom dijalogu sa Evropskom komisijom tokom procesa pristupanja EU. ERP predstavlja pripremu Srbije za učešće u procesu ekonomskog i fiskalnog nadzora država članica EU, nakon pristupanja, tj. uključenje u proces evropskog semestra koordinacije ekonomskih politika u EU. U uključivanju Srbije u proces koordinacije ekonomskih politika država članica se pregovara u okviru poglavlja 17 – Ekonomska i monetarna politika, koje je otvoreno u decembru 2018. godine. Srbija je završila sedmi ciklus izrade Programa ekonomskih reformi usvajanjem ERP 2021-2023. janaura 2021. godine i njegovog dostavljanja Evropskoj komisiji.
Program ERP sadrži: „srednjoročni okvir makroekonomske i fiskalne politike kao i detaljan prikaz strukturnih reformi koje treba da doprinesu povećanju konkurentnosti nacionalne ekonomije, stvaranju privrednog rasta i razvoja, kreiranju novih radnih mesta i uslova za bolji život. Strukturne reforme, u okviru poglavlja V. ERP 2021-2023, u skladu sa smernicama Evropske komisije, organizovane su u osam ključnih oblasti: reforma tržišta energije i transporta; poljoprivreda, industrija i usluge; poslovni ambijent i borba protiv sive ekonomije; istraživanje, razvoj i inovacije i digitalna transformacija; reforme u oblasti ekonomskih integracija; obrazovanje i veštine; zapošljavanje i tržište rada i socijalna zaštita i uključivanje, uključujući zdravstvenu zaštitu, a prikazane su u 24 prioritetne strukturne reforme“.