Ekonomski kriterijumi

Prema Izveštaju Komisije za 2021. godinu, ukupna ocena spremnosti za članstvo Srbije u ovom kriterijumu, kad se saberu ocene dobijene u oba elementa koji čine kriterijum, je 3,25 (na skali of 1 do 5) i u ovom kriterijumu Srbija ima najviši nivo spremnosti za članstvo (u odnosu na prvi Politički kriterijum, gde je ocena 2,2 i treći kriterijum Preuzimanja obaveza iz članstva, tj. pravni kriterijum gde je ocena 3.03).

1. Postojanje funkcionalne tržišne ekonomije

Kada je u pitanju postojanje funkcionalne tržišne ekonomije Evropska komisija je 2021. godine ocenila da je u ovom domenu Srbija umereno napredna/ima dobar nivo pripremljenosti (ocena 3,5 na skali of 1 do 5) u spremnosti za članstvo. U Izveštaju se navodi da bi Srbija u cilju daljeg jačanja tržišne ekonomije trebalo da:

1. pruži dobro ciljanu i privremenu fiskalnu podršku povezanu sa pandemijom ranjivim domaćinstvima i preduzećima; ukoliko se privredni oporavak ubrza, planirati postepeni povratak na deficit blizu bilansa u budžetu za 2022. godinu i srednjoročni fiskalni okvir; 

2. ojača fiskalna pravila tako što će ih učiniti u većoj meri kredibilnim i obavezujućim i sposobnim da učvrste fiskalnu politiku; 

3. smanji sivu ekonomiju, unapredi naplatu PDV-a i poboljša proces poreske kontrole, te primeni novi model elektronske fiskalizacije i sprovede prelazak na elektronsko fakturisanje; 

4. ograniči ukupnu potrošnju na zarade kao procenat BDP-a usvajanjem odgovarajućeg mehanizma indeksacije zarada i preduzimanjem koraka ka dobro osmišljenoj reformi sistema isplate zarada u javnom sektoru; 

5. poveća transparentnost fiskalnog uticaja preduzeća u državnom vlasništvu i sprovede novu strategiju vlasništva i upravljanja privrednim subjektima koji su u državnom vlasništvu kako bi se poboljšalo upravljanje privrednim subjektima u državnom vlasništvu i smanjili s njima povezani fiskalni rizici.

1. Sposobonost izdržavanja pritiska konkurencije i tržišnih sila unutar EU

Kada je u pitanju Sposobonost izdržavanja pritiska konkurencije i tržišnih sila unutar EU, Evropska komisija 2021. godine ocenila da je u ovom domenu Srbija umereno napredna (ocena 3 na skali of 1 do 5) u spremnosti za članstvo.

Prema Komisiji, Srbija je ostvarila izvestan napredak i umereno je pripremljena da se nosi sa pritiskom konkurencije i tržišnim snagama unutar EU. Struktura privrede se dodatno poboljšala i ekonomska integracija sa EU je ostala na visokom nivou. Međutim, uprkos određenom napretku, kvalitet i relevantnost obrazovanja i obuke ne zadovoljavaju u potpunosti potrebe tržišta rada. Javne investicije su nastavile da rastu sa ciljem rešavanja ozbiljnih infrastrukturnih nedostataka nakon mnogo godina nedovoljnog ulaganja. Iako su se smanjili troškovi zaduživanja za mala i srednja preduzeća (MSP), ona se i dalje suočavaju sa brojnim izazovima, uključujući nestabilno poslovno okruženje i nelojalnu konkurenciju. Preporuke iz prošle godine su delimično sprovedene. Da bi poboljšala konkurentnost i dugoročni rast, Srbija treba naročito da: 

• dalje prilagođava obrazovanje i obuku potrebama tržišta rada, posebno u oblasti stručnog obrazovanja i obuke (SOO); 

• obezbedi usklađen pristup, koristeći studije izvodljivosti, analize troškova i koristi i procene uticaja na životnu sredinu, radi definisanja prioriteta i praćenja svih investicija u javnu infrastrukturu bez obzira na izvor finansiranja, i da primeni principe konkurencije, jednakog tretmana, nediskriminacije i transparentnosti u postupcima javnih nabavki i kontrole državne pomoći u skladu sa standardima EU na sve projekte, uključujući one zasnovane na međuvladinim sporazumima; 

• ostvari napredak u tranziciji na zelenu energiju i započne proces dekarbonizacije industrije, posebno u energetskom sektoru; značajno poveća ulaganja u obnovljivu energiju i energetsku efikasnost uz pomoć tarifa za pokrivanje troškova; blagovremeno sprovede akcioni plan za razdvajanje delatnosti u sektoru gasa.

Metodologija predviđa jaču vezu između Programa ekonomskih reformi (eng. Economic Reform Programme – ERP) i ispunjavanja ekonomskih kritrijuma za članstvo. Srbija već godinama izrađuje Ekonomski program reformi, tako da to nije novina za Srbiju i nikakvi novi dokumenti ne treba da se naprave u ovom delu pregovora.

U Srbiji je trenutno na snazi Program ekonomskih reformi (ERP) za period 2021-2023. ERP je ključni dokument u ekonomskom dijalogu sa Evropskom komisijom tokom procesa pristupanja EU. ERP predstavlja pripremu Srbije za učešće u procesu ekonomskog i fiskalnog nadzora država članica EU, nakon pristupanja, tj. uključenje u proces evropskog semestra koordinacije ekonomskih politika u EU. U uključivanju Srbije u proces koordinacije ekonomskih politika država članica se pregovara u okviru poglavlja 17 – Ekonomska i monetarna politika, koje je otvoreno u decembru 2018. godine. Srbija je završila sedmi ciklus izrade Programa ekonomskih reformi usvajanjem ERP 2021-2023. janaura 2021. godine i njegovog dostavljanja Evropskoj komisiji.

Program ERP sadrži: „srednjoročni okvir makroekonomske i fiskalne politike kao i detaljan prikaz strukturnih reformi koje treba da doprinesu povećanju konkurentnosti nacionalne ekonomije, stvaranju privrednog rasta i razvoja, kreiranju novih radnih mesta i uslova za bolji život. Strukturne reforme, u okviru poglavlja V. ERP 2021-2023, u skladu sa smernicama Evropske komisije, organizovane su u osam ključnih oblasti: reforma tržišta energije i transporta; poljoprivreda, industrija i usluge; poslovni ambijent i borba protiv sive ekonomije; istraživanje, razvoj i inovacije i digitalna transformacija; reforme u oblasti ekonomskih integracija; obrazovanje i veštine; zapošljavanje i tržište rada i socijalna zaštita i uključivanje, uključujući zdravstvenu zaštitu, a prikazane su u 24 prioritetne strukturne reforme“.