Aleksandar Ivković: Šta posle evropskih izbora?

Aleksandar Ivković: Šta posle evropskih izbora?

foto: Medija centar

Imam utisak da se u našoj javnosti većinski navija za konzervativne i krajnje desne struje u EU zato što se od njih očekuje povoljniji stav prema Srbiji kada je reč o Kosovu, Rusiji... To nije baš toliko jednostavno kako se čini – ako te snage i dođu na vlast, moraće da se prilagode geopolitičkim realnostima i neće praviti snažne zaokrete u politici prema Balkanu.

Prošli su evropski izbori. Deluje da najveći strahovi nisu bili opravdani, a da su predviđanja eksperata manje-više bila tačna. Kada se podvuče crta – kakav je bio prošli saziv i kakav će biti predstojeći? Šta to znači za Srbiju? Kako najbolje razumeti rezultate za Evropski parlament, odnosno koji su razlozi za rast određenih partija i pad nekih drugih? O tome i o drugim temama razgovaramo sa Aleksandrom Ivkovićem, urednikom portala European Western Balkans.

BOŠ: Ispratili smo saziv Evropskog parlamenta konstituisanog 2019. godine. Kako biste saželi njegov rad?

AI: Parlament je počeo rad u julu 2019. sa 751 poslanikom, ali je već šest meseci kasnije taj broj pao na 705, nakon izlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije. Ni puna dva meseca potom, prešlo se na rad onlajn zbog pandemije. Taman kad je manje-više vraćeno normalno funkcionisanje, izbio je rat u Ukrajini. Tako da je i ovaj saziv Evropskog parlamenta bio obeležen krizama, i to najozbiljnijim dosad.

Ipak, ništa od ovoga nije preterano poremetilo rad Evropskog parlamenta, jer je održan konsenzus najvećih grupa oko ključnih pitanja. Nije došlo do političke krize unutar EP, i on je, u već ustaljenom maniru, nastavio da većinski podržava produbljivanje evropskih integracija. Ozbiljni koraci su napravljeni u tom smeru tokom prethodnog mandata, prvim zajedničkim zaduživanjem država Evropske unije da bi se finansirao oporavak od pandemije, kao i uvođenjem mehanizma uslovljavanja za isplatu sredstava iz EU fondova vezanih za stanje vladavine prava u članicama. Parlament je, očekivano, podržao ove korake.

Takođe je, u prethodnom sazivu, doneto nekoliko bitnih akata vezanih za teme koje trenutno dominiraju evropskom javnošću – Zeleni dogovor i migracije. Izborni rezultati su pokazali da ove teme nisu zatvorene i da se mogu očekivati promene prioriteta u narednom sazivu.

BOŠ: Redovni, a ujedno i jubilarni, deseti izbori za Evropski parlament održani su od 6. do 9. juna. Koji je najjači utisak ovog izbornog ciklusa?

AI: U medijima se, očekivano, najviše govori o rastu desnice, mada je prema mojoj računici ona dobila oko 40 novih poslanika (ako računamo i partije koje su trenutno van poslaničkih grupa), što jeste neka vrsta političkog zaokreta, ali ne baš politički zemljotres. Pre bih se osvrnuo na pojedinačne rezultate u državama članicama, od kojih su neki bili vrlo upečatljivi. Tu je veliko opadanje koalicije francuskog predsednika Makrona, ali i povratka iz mrtvih francuskih socijalista koje je sam Makron bio doveo do ruba opstanka. Zatim, proboj novog lidera opozicije u Mađarskoj Petera Mađara, pobeda liberalne Progresivne Slovačke koja je osvojila prvo mesto u političkoj atmosferi obeleženoj atentatom na premijera Fica i odličan rezultat italijanske Demokratske partije, koja je završila samo 4% iza partije Đorđe Meloni. S druge strane smo imali nestanak liberalnih španskih Građana sa političke scene i veliki pad nemačkih Zelenih. Desnica je najbolje rezultate ostvarila u Francuskoj, Italiji i Nemačkoj, ali je podbacila u skandinavskim zemljama.

BOŠ: Čini se da je nakon pristiglih rezultata prilično nejasno kako će izgledati sastav nove Evropske komisije, odnosno ko će biti novi predsednik/predsednica Komisije. Koliko će se sastav nove Komisije razlikovati od stare? 

AI: Mislim da će Ursula fon der Lajen ipak bez većih problema zadržati mesto predsednice Evropske komisije, a Evropska narodna partija ima i legitimitet da ga traži jer, osim što je ponovo najveća grupa, zapravo je i ojačala u odnosu na prethodni mandat. U ovom trenutku, izgleda da pregovori evropskih lidera više zapinju oko drugih funkcija, pre svega predsednika Evropskog saveta.

Teško je predvideti sastav buduće Komisije pre nego što države saopšte koje će komesare predložiti, jer to obično ne budu najpoznatije političke ličnosti u svojim zemljama (uz povremene izuzetke), već više ljudi poznati po tehnokratskim sposobnostima. To je zbog toga što funkcija evropskog komesara ipak nije toliko vidljiva da može služiti kao pouzdana odskočna daska za dalju političku karijeru, a s druge strane zahteva veliku upućenost u detalje politika EU. Stoga ne verujem da će imena, kada ih saznamo, biti posebno kontroverzna niti da će dinamika rada nove Komisije biti bitno drugačija od prethodnih.

BOŠ: Kako je umerena desnica (EPP) uspela da sačuva položaj i ne izgubi mandate u korist krajnje desnice (Conservatives and Reformists i Identity and Democracy)? I zašto liberali (Renew Europe) i zeleni (European Greens) nisu to uspeli?

AI: Pretpostavljam da je krajnja desnica uzela deo glasača od partija centra (i desnog i levog), a onda su te partije centra nadoknadile gubitke tako što su preuzeli deo glasača zelenih i liberala. Dakle, nije bilo direktnog prelivanja glasača od zelenih ka desnici, na primer. Naravno, bilo bi potrebno analizirati rezultate državu po državu, ali to zvuči kao najverovatniji scenario.

Pre pet godina je uspeh zelenih bio značajan – sada se očigledno jedan deo glasača razočarao u njih, možda zbog ciljeva koje su postavljali, a koji su delu stanovništva izgledali preambiciozno. To se, na primer, desilo u Nemačkoj. Gubici liberala su, pre svega, rezultat gubitaka u Francuskoj i Španiji koje sam pomenuo, a te dve zemlje nose puno poslanika u Evropskom parlamentu zahvaljujući broju stanovnika.

BOŠ: Usled rasta podrške evroskeptičnim i desničarskim partijama, možemo li da očekujemo novi Bregzit neke od država članica u toku mandata novog saziva?

AI: Zasad nema nikakvih naznaka da će se to desiti i to iz dva razloga. Prvi je to što je sam Bregzit je bio vrlo haotičan i nije doneo građanima Britanije obećana poboljšanja, što će se videti i po rezultatima Konzervativne partije na predstojećim britanskim izborima. Drugi je da, od 2016. naovamo, a posebno od 2022. i napada Rusije na Ukrajinu, imamo sve nesigurnije geopolitičko okruženje koje pruža podsticaj državama EU da se drže zajedno. Rat u Ukrajini je, zapravo, dao podsticaj daljem širenju Evropske unije umesto smanjivanju broja članica. Ankete u svih 27 država već duže vreme pokazuju da je ubedljiva većina građana protiv izlaska iz EU, a tome su se prilagodile i evroskeptične partije, koje sada insistiraju na reformi EU iznutra umesto na njenom napuštanju.

BOŠ: Predsednik Francuske Emanuel Makron je zbog razočaravajućeg rezultata na evropskim izborima raspisao izbore za Francuski parlament. Projekcije pokazuju moguću većinu krajnje desnice. Pritom, njegov predsednički mandat traje do 2027. Zašto se odlučio za ovakav potez sada?

AI: Možda nisam najbolji sagovornik za ovu temu, jer francusku unutrašnju politiku pratim manje detaljno od politike na evropskom nivou, ali moj utisak je da nije hteo da ovo bude poslednje glasanje pre predsedničkih izbora 2027. To bi dalo vetar u leđa Nacionalnom okupljanju i priliku da tri godine govore o tome kako su ubedljivo najjača snaga u zemlji. Ukratko, Makronov cilj je da im zaustavi momentum i pre nego što je počeo. Međutim, većina komentatora je saglasna da je potez bio vrlo rizičan za njega i da izbori možda i zaustave uspon desnice, ali u korist leve opozicije, a ne u korist Makronove liberalno-centrističke struje.

BOŠ: U toku su pregovori za raspodelu vrhovnih pozicija (top jobs) u okviru Evropske unije. Za nas je jedna od najrelevantnijih pozicija komesara za proširenje. Čijeg čoveka možemo da očekujemo na ovoj poziciji, i koliko će njegov/njen izbor uticati na Srbiju u narednih pet godina?

AI: Ne zna se još, ali očekuje se da će ovaj portfelj biti na većoj ceni nego što je bio 2019, zbog toga što sada imamo ukupno deset kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU, uključujući i Ukrajinu. Postoji veći prostor da se ubrza proširenje nego pre pet godina upravo zbog te činjenice, i mislim da će se zato težiti da ova funkcija ode u ruke nekoga ko neće imati partikularne interese, za šta je trenutni komesar više puta optuživan.

BOŠ: U junu Evropska unija ne dobija samo novi saziv Parlamenta, već i novo predsedavanje Savetu EU – belgijsko predsedavanje se završava 30. juna. Kako ocenjujete njihov rad tokom proteklih šest meseci? Šta Srbija može da očekuje od predstojećeg mađarskog predsedavanja?

AI: Događaj koji mi je najviše privukao pažnju za vreme belgijskog predsedavanja bio je sastanak svih 27 država članica i deset država kandidata, na ministarskom nivou, da razmotre kako unaprediti vladavinu prava u procesu proširenja. To se desilo krajem aprila, i to je, makar u simboličkom smislu, ohrabrujuća vest za proširenje, jer tako nešto nismo viđali dugo vremena. Doduše, to nije samo zasluga Belgije, već i Nemačke i Francuske, koje su u proteklih godinu dana postigle konsenzus da proširenje mora dobiti veći politički značaj. Tokom belgijskog predsedavanja je finalizovano usvajanje Plana rasta za Zapadni Balkan, što je isto značajna vest za region.

Mađarsko predsedavanje će biti, u najmanju ruku, interesantno, jer je zemlja, što je već poznato, u čestim sukobima s političkim mejnstrimom u EU. Ipak, ne očekujem prevelike potrese, jer je funkcija predsedavajućeg Savetu pre svega na nivou prvog među jednakima i ne dozvoljava državi da nameće svoje odluke drugima. Mađarska će, zbog toga, verovatno iskoristiti predsedavanje da postigne političke poene na simboličkom nivou, što već vidimo iz slogana predsedavanja – Make Europe Great Again – koji jasno aludira na slogan Donalda Trampa. Srbija će u Mađarskoj sigurno imati nekog ko će se zalagati za otvaranje novog klastera u narednih šest meseci, ali, ukoliko ne bude većinske volje drugih država članica za tim, do toga neće doći ni pod predsedavanjem Budimpešte.

BOŠ: Kao neko ko redovno prati izbore, izborne procese, možete li napraviti paralelu između evropskih i izbora u Srbiji? Kako se razlikuju uslovi, kampanja, izborne radnje?

AI: Evropski izbori možda nisu najzahvalniji za to poređenje, jer je motivacija glasača na njima ipak drugačija, mnogi im ne pridaju toliki značaj kao nacionalnim izborima, pa se i dinamika ne može porediti sa izborima u Srbiji, koji su isključivo nacionalni (čak i kad su lokalni). Teme, doduše, ni u mnogim evropskim zemljama nisu evropske u pravom smislu te reči, već ovi izbori više služe kao „proksi” za nacionalne i prilika da mnogi ljudi iskažu svoje nezadovoljstvo.

Kada bismo morali da poredimo partijske porodice u Evropskoj uniji i u Srbiji, mislim da koalicija vlasti trenutno obuhvata ceo desni spektar, od EPP do Identiteta i demokratije, kao i „tradicionalističku” i „antiglobalističku” levicu, odnosno SPS (u Evropskom parlamentu bi ona trenutno bila van poslaničkih grupa, zajedno sa, na primer, slovačkim Smerom). U opoziciji se nalaze partije koje su bliske socijaldemokratama, liberalima i zelenima, kao i neke koje bi pretendovale da postanu EPP umesto SNS-a, koja je u međuvremenu postala mnogo manje proevropska partija nego što je nekada bila. To se sada desilo u Mađarskoj, gde je Fides nekada bio u EPP, pre nego što je izbačen, a sada mu se stvorila zamena u vidu opozicione Tise Petera Mađara.

Ne računajući Rusiju i Belorusiju, Srbija, nažalost, ima najgori kvalitet izbora u Evropi, i to se može videti na osnovu poređenja ODIHR-ovih izveštaja iz drugih zemalja, uključujući i naših suseda. Naša zemlja iz izbora u izbore uleće u političke krize zbog neravnopravnih uslova koji izazivaju opravdano nezadovoljstvo u delu javnosti, ali, ponovo nažalost, ne izgleda da postoji dovoljan pritisak, s jedne strane, i politička volja vlasti, s druge, da se situacija značajno promeni.

BOŠ: Za kraj, kada smo prošli sve ovo, šta mislite da će rezultat na izborima za Evropski parlament značiti za Srbiju?

AI: Imam utisak da se u našoj javnosti većinski navija za konzervativne i krajnje desne struje u Evropskoj uniji zato što se od njih očekuje povoljniji stav prema Srbiji kada je reč o Kosovu, Rusiji i drugim pitanjima. To nije baš toliko jednostavno kako se čini – ako te snage i dođu na vlast, moraće da se prilagode geopolitičkim realnostima i neće praviti snažne zaokrete u politici prema Balkanu. To smo videli, recimo, sa Đorđom Meloni koja je, setimo se, podržala cilj de facto priznanja Kosova prošle godine, zajedno sa Makronom i Šolcom. Vlast, takođe, pozdravlja rast tih snaga, jer opravdano očekuje od njih da će je manje kritikovati kada je reč o stanju demokratije i vladavini prava.

Ipak, rezultati izbora za Evropski parlament daju više razloga da se očekuje kontinuitet nego značajna promena. Nacionalno-konzervativne i desno-populističke snage neće biti deo većine ni u ovom Evropskom parlamentu. Mislim da Srbija u narednom periodu treba više da prati funkcionisanje Saveta i Evropskog saveta, jer će te institucije donositi ključne odluke o proširenju. Vrlo brzo ćemo saznati da li je blagi optimizam koji je nastao na tom polju u poslednjih godinu-dve opravdan.

Intervju je prvobitno objavljen u 109. broju biltena Progovori o pregovorima

Intervju priredili: Branislav Cvetković i Milan Hiber