Politička kriza u Srbiji na stolu: Sastanak u Strazburu završen bez zajedničke deklaracije
foto: Fred Marvaux / Evropska unija
Prethodnih dana u Strazburu je održan sastanak Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje (POSP) EU-Srbija kojim su zajedno predsedavali predsedavajući delegacije Narodne skupštine Srbije Milomir Vujadinović i predsedavajući delegacije EP za odnose sa Srbijom Lukas Furlas. Sastanku su prisustvovali zvaničnici Vlade Srbije i Evropskih institucija koji su razgovarali statusu pristupnih pregovora i odnosa EU-Srbija kao i o ispunjenja prelaznih merila iz Klastera 1 i Klastera 4, što se može videti u agendi koju je objavio Odbor Evropskog parlamenta za spoljne poslove.
Tokom debate mogla se čuti podrška evropskim integracijama Srbije ali je još jednom istaknuta neophodnost sprovođenja reformi. Pavel Lacki, predsedavajući Radne grupe za proširenje Saveta EU istakao je da Srbija treba da pokaže političku volju i doslednost u sprovođenju reformi, dok je Jiri Pleciti iz DG NEAR naglasio da Evropska komisija očekuje blagovremeno sprovođenje Reformske agende Srbije, uz pojačane napore u vladavini prava, normalizaciji odnosa sa Prištinom i usklađivanju sa Zajedničkom spoljnom politikom EU kao ključne faktore za njen napredak ka članstvu. Ministarka za evropske integracije Srbije Tanja Miščević navela je da je urađena samoprocena prelaznih merila iz poglavlja 23 i 24 i da se nastavlja rad na Reformskoj agendi. Takođe, izrazila je očekivanje da bi u martu mogla biti donesena odluka o pristupanju Srbije Jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA).
|
Na poslednjoj plenarnoj sednici Evropskog parlamenta „Politička kriza u Srbiji“ bila je jedna od tački dnevnog reda na kojoj se debatovalo o studentskim protestima nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu prošlog novembra. Tokom debate dominirala su obraćanja poslanika sa jasnim rečima podrške studentima i njihovim zahtevima, a naročito se naglašavala neophodnost borbe protiv korupcije u Srbiji. Naročito se istakao govor slovenačke poslanice Irene Joveve koja je naglasila da “narod koji traži pravdu ne može biti poražen“, nakon čega je usledio naklon studentima u Srbiji. |
Što se tiče Dijaloga između Beograda i Prištine, srpski poslanici ukazali su na bezbednosne izazove sa kojima se suočava srpski narod na Kosovu. Istakli su da je nemoguće normalizovati odnose sve dok Priština ne formira Zajednicu srpskih opština (ZSO), što je i postignuto u okviru procesa Dijaloga.
Tokom sastanka, poslanici Evropskog parlamenta su još jednom pozvali Srbiju da se u potpunosti uskladi sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije. Trenutni stepen usklađenosti je 61%.
Kada je reč o stanju u ekonomiji poslanici vladajuće koalicije u Srbiji istakli su da se očekuje prosečan godišnji ekonomski rast od 4,5% u naredne tri godine, dok su opozicioni poslanici tvrdili da rast nije utemeljen na održivom ekonomskom razvoju i da ulaganja u kapitalne projekte poput EXPO 2027 nisu dovoljna za dugoročnu stabilnost. Ipak, svi članovi srpske delegacije bez obzira na političku pripadnost međusobno su se složili da je članstvo Srbije u Evropskoj uniji najvažniji spoljnopolitički prioritet.
Ipak, diskusiju o aktuelnim pitanjima o protestima i studentskoj blokadi obeležila su suprotstavljena mišljenja poslanika Narodne skupštine Srbije, ali i članova Evropskog parlamenta. Naime, Alesandra Moreti istakla je da EU želi Srbiju kao članicu, ali je naglasila i to da mladi ljudi na protestima traže vladavinu prava i borbu protiv korupcije. Vladimir Prebilič dodao je da Srbija treba da usvoji evropske vrednosti, uključujući slobodu medija. Biljana Đorđević (Zeleno-levi front) upozorila je na stagnaciju u oblasti vladavine prava, dok je Đorđe Stanković (Narodni pokret Srbije) istakao da studentski zahtevi pozivaju na poštovanje Ustava. Veroljub Arsić (Srpska napredna stranka) kritikovao studentske blokade kao nelegitimne, dok je Branko Ružić (Socijalistička partija Srbije) naglasio da su studentski i građanski protesti poslednjih meseci bili mirni, bez upotrebe sile, te da Vlada Srbije treba da prizna opravdanost zahteva studenata koji se odnose na borbu protiv korupcije, poštovanje vladavine prava i jačanje institucija.
Sastanak nije rezultirao usvajanjem zajedničke deklaracije jer nije postojala saglasnost za to. Iako su poslanici Skupštine Srbije glasali za tekst deklaracije, većina poslanika Evropskog parlamenta nije podržala isti. Vladimir Prebilič je naglasio da neusvajanje deklaracije šalje jasnu poruku vlastima u Srbiji, ukazujući na neophodnost za većim reformama u oblasti vladavine prava, slobode medija i borbe protiv korupcije. Ovo nije prvi put da je sastanak Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje EU-Srbija završen bez usvajanja deklaracije. Isti scenario se dogodio u junu 2023. u Beogradu, za vreme protesta “Srbija protiv nasilja”.
Sledeći sastanak Odbora najavljen je za drugu polovinu 2025. godine u Beogradu, kada će se ponovo testirati politička volja Srbije da nastavi sa implementacijom reformi koje su neophodne na putu ka evropskim integracijama.
Autorka: Sara Mijačić
