Minhenska bezbednosna konferencija 2025: Na zapadu nešto novo

foto: Elliot Vick

Proteklog vikenda, od 14. do 16. februara, u hotelu Bajerišer Hof,  održana je 61. Minhenska bezbednosna konferencija (MSC), tradicionalno mesto na kom globalni lideri, vojni zvaničnici, analitičari i stručnjaci iz sveta politike, diplomatije i bezbednosti, raspravljaju o najvažnijim pitanjima međunarodnih odnosa i bezbednosti. Ovogodišnja konferencija bila je najavljena sloganom da je multipolarizacija u savremenom svetu postala neporeciva činjenica – cilj domaćina bio je da to dokažu.

Neizvesnost, tenzije i otvorene nesuglasice između transatlantskih saveznika obeležile su ovogodišnji samit. U središtu razgovora našla su se pitanja koja prelamaju svet na sve oštrijim raskrsnicama: ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku, transatlantski odnosi, kao i nova dinamika koja se javlja u geopolitici. No, možda najvažnija poruka konferencije bila je ne samo refleksija na prošlost i aktuelna dešavanja, već i snažan pokazatelj novih smerova ka kojima se svet kreće.

Početak konferencije i govor Dž. D. Vensa

Prvi dan konferencije obeležen je snažnim govorom američkog potpredsednika, Dž. D. Vensa, koji je izneo surovu analizu trenutnog stanja Evropske unije. Iako su se svi pripremali za razmatranje evropskih izazova u svetlu rata u Ukrajini, Vens je izneo izuzetno kritički pogled na unutrašnje stanje i političke podele u Evropi. „Pretnja koja me najviše brine nije Rusija, nije Kina, nije nijedan spoljašnji akter“, izjavio je, „već pretnja iznutra – povlačenje Evrope od svojih temeljnih vrednosti“.

Istovremeno kao kritika i upozorenje, Vens šalje jasan signal da Evropska unija mora preispitati unutrašnju koheziju i suočiti se sa sopstvenim slabostima, koje su, prema njegovom mišljenju, prepreka njenom daljem napretku. Očigledna je iznenađenost Evrope ovom vrstom verbalnog napada, koji je podsetio na sve češće pozive iz SAD da Evropska unija preuzme odgovornost za sopstvenu bezbednost.

Naime, Vensov govor se može povezati i sa skorašnjim Trampovim zahtevima da evropske države povećaju svoja izdvajanja za NATO na 5% svog BDP-a. S obzirom na Vensovu retoriku i širi pritisak na Evropu da preuzme veću odgovornost za sopstvenu bezbednost, čini se da bi EU mogla biti suočena sa sve većim izazovima u pokušaju da pronađe ravnotežu između savezništva sa SAD-om i njenim vlastitim ambicijama da postane samostalniji globalni akter.

Reakcije Evrope

Dan nakon Vensovog govora, nemački kancelar Olaf Šolc je na istom mestu zauzeo suprotan stav, reagujući na optužbe koje su se odnosile na slobodu govora i krizu demokratije u Evropi. Šolc je naglasio da je Nemačka čvrsto posvećena zaštiti svojih demokratskih vrednosti, posebno ističući da Nemačka odbija bilo kakvu spoljašnju intervenciju u njenoj demokratiji. U svojoj “replici”, ukazao je na opasnost od podrške ekstremnim desničarskim partijama poput AfD-a, te podsetio da takve stranke ugrožavaju temeljne vrednosti na kojima počiva nemačka demokratija.

U težnji da sačuvaju releventnost Evropske unije na svetskoj sceni, francuski predsednik Emanuel Makron sazvao je hitan sastanak evropskih lidera u Parizu za ponedeljak, dan nakon završetka konferencije. Istovremeno, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je novu strategiju koja bi omogućila EU da poveća izdvajanja za odbranu u narednoj deceniji. Ovim potezom državama članicama sa ograničenim fiskalnim kapacitetima pruža se mogućnost da povećaju budžetska izdvajanja za odbranu, a da pritom ostanu u okvirima pravila EU i izbegnu rizik pokretanja procedure u slučaju prekomernog deficita, koja može rezultirati sankcijama. Na taj način EU nastoji da ojača sopstvene bezbednosne kapacitete bez narušavanja fiskalne stabilnosti svojih članica, kako bi doprinela većoj strateškoj autonomiji.

Pozivu na promene pridružio se i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski apelovanjem na formiranje jedinstvenih evropskih oružanih snaga kako bi Evropa preuzela odgovornost za sopstvenu bezbednost. Njegov predlog može se protumačiti kao zagovaranje dublje vojne integracije unutar EU, ali i u kontekstu promena u američkoj politici gde jačaju glasovi koji zagovaraju smanjenje vojne podrške Kijevu.

Evropa u pozadini mirovnih pregovora o Ukrajini?

U atmosferi nesigurnosti, Evropa pokušava da odgonetne svoju buduću ulogu u nadolazećim mirovnim pregovorima i rešavanju konflikata. Dok su mnogi očekivali da će Minhenska bezbednosna konferencija doneti prve konture rešenja rata u Ukrajini, Donald Tramp je preduhitrio evropske lidere telefonskim razgovorom sa Vladimirom Putinom, u kojem su dogovorili i najavili održavanje mirovnih pregovora o Ukrajini u Saudijskoj Arabiji, bez konsultacija sa Ukrajinom i ne spominjajući učešće Evropske unije.  

Hoće li Trampova administracija ubrzati evropsku stratešku autonomiju, ili će EU ostati u stanju neodlučnosti, verujući da će se SAD ipak vratiti staroj ulozi zaštitnika? Dešavanja u narednim mesecima zasigurno će odrediti sudbinu evropske bezbednosti – i potencijalno oblikovati novi globalni poredak.

Autorka: Maša Mihajilović