foto: ChatGPT

Potpisivanje sporazuma između Severne Makedonije i Bugarske o izgradnji železničkog tunela na Koridoru VIII izgleda kao svakodnevna vest o saobraćajnoj infrastrukturi. Ali u regionu gde su odnosi opterećeni istorijskim narativima, sporovima oko identiteta i osetljivim pitanjima, železnički tunel lako prepasta u nešto mnogo značajnije od puke konstrukcije gvožđa i šina. Ovaj projekat, uz podršku Evropske unije i u okviru inicijative Global Gateway, postao je demonstracija političke volje dve zemlje da sarađuju uprkos istoriji previranja i neslaganja.

Predsednik Evropskog saveta, Antonio Košta, pozdravio je potpisivanje sporazuma, dok je za EU ovo pokazatelj da su institucije Severne Makedonije sposobne da sprovedu složene projekte po evropskim standardima. Predstavnici evropskih institucije prisustvovali su ceremoniji potpisivanja ugovora - jasan signal da Brisel izgradnju Koridora VIII posmatra kao test regionalne stabilnosti, a ne samo kao jednu u nizu infrastrukturnu investiciju. Ovim je Skoplje dobilo zamajac i signal od EU da je na pravom putu.

Nerešeni sporovi kao teret napretka

Zašto se naglasak stavlja na jedan infrastrukturni projekat i zašto je EU sa posebnom pažnjom pratila epilog pregovora? Potrebno je sagledati pozadinu sukoba između dve države. Odnosi između Bugarske i Severne Makedonije se decenijama urušavaju zbog pitanja suvereniteta, jezika i tumačenja istorije. Skoplje je često bili u situaciji da opovrgava ili poriče navode Bugarske, kojoj nije bilo strano da negira identitet Makedonije (ili barem neke njegove segmente). Upravo iste tvrdnje, tj. optužbe iznosi i suprotna strana. Ovaj spor nije samo akademska debata – on ima direktne političke posledice koje se šire kao korov i potkopavaju potencijal za evropske integracije.

Jedan poznati primer je spor oko Goce Delčeva, revolucionara s kraja 19. i početka 20. veka, aktivnog u periodu formiranja nacionalnih identiteta na Balkanu. Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji iz 2017. godine, koji je pozdravila EU i koji su potpisali tadašnji premijeri dve zemlje - Ivan Kostov i Ljupčo Georgijevski, navodi da će dve zemlje imati zajedničko obeležavanje događaja vezanih za značajne istorijske ličnosti. Bugarska smatra Delčeva bugarskim revolucionarom, dok Severna Makedonija tvrdi da je deo njenog nacionalnog nasleđa. Sukob je doveo do toga da političari i pregovaračke komisije godinama raspravljaju o „pravu“ na njegovo nasleđe. Čak ni ugovor na najvišoj instanci nije uspeo da uspostavi praksu dobre komunikacije.

Uz Delčeva, postoje i sporovi oko priznavanja bugarske manjine u Severnoj Makedoniji i pitanje priznavanja makedonskog jezika. Zbog takvih tema, Bugarska je više puta zaustavljala napredak Skoplja u pregovorima sa Evropskom unijom, zahtevajući ustavne promene i garancije za zaštitu svojih nacionalnih interesa. U tom kontekstu, činjenica da su obe zemlje sada uspele da se dogovore o složenom, tehnički zahtevnom, dugoročnom infrastrukturnom projektu predstavlja presedan u kojem saradnja prevazilazi sporove - barem privremeno.

Evropski put Severne Makedonije i nova politička vrednost tunela

Za Severnu Makedoniju, Koridor VIII postaje politički kapital i važna karta na koju Skoplje računa na evropskoj sceni. Evropska unija godinama ponavlja da je „dobrosusedska saradnja“ ključni kriterijum u procesu evropskih integracija. Činjenica da Skoplje uspeva da koordiniše planiranje, finansiranje i tehničke standarde sa Bugarskom pokazuje da zemlja prelazi iz faze deklarativne evropske orijentacije u fazu preduzimanja konkretnih mera. Drugim rečima: za EU ​​je ovo dokaz zrelosti. Za makedonsku stranu to je način da se pokaže da država može da funkcioniše kao pouzdan partner - ne samo u retorici, već i u praktičnim projektima. Tunel je tako postao položen test Skoplja pred Briselom.

Bugarska, s druge strane, dobija priliku da izgradi konstruktivniji odnos sa svojim susedom, što Brisel pažljivo prati. Nakon godina kritika da koristi želju Makedonije za članstvom u EU kako bi vršila bilateralni pritisak ucenama na njih, ovakav projekat omogućava Sofiji da dokaže da može igrati aktivniju ulogu u procesu pomirenja. Evropska unija sve ovo vidi kao model za  druge delove Zapadnog Balkana. Sporovi neće nestati preko noći, ali se mogu staviti pod kontrolu kvalitetnom saradnjom na projektima od zajedničkog interesa.

Tehnički izazovi: na terenu, ne samo na papiru

Izgradnja tunela je složen poduhvat. Zahteva harmonizaciju tehničkih procedura, stvaranje zajedničkih projektnih timova i preciznu koordinaciju. Strane su se takođe dogovorile o raspodeli odgovornosti za održavanje tunela nakon puštanja u rad, što pokazuje visok nivo institucionalne komunikacije koja je ranije bila retka u njihovim odnosima. Severna Makedonija je već završila deonicu železnice Kumanovo-Beljakovce i planira da nastavi do Krive Palanke, dok Bugarska poboljšava svoju deonicu prema graničnom prelazu. Projekat, stoga, podrazumeva postepenu realizaciju i zahteva stabilnost političkih odnosa, s obzirom na to da bi svaki sukob mogao usporiti dinamiku rada i ugroziti rokove.

Politički kontekst ostaje osetljiv. Ali napredak u njihovom odnosu nosi težinu i ide u prilog optimističnom stavu da se sprovodi paralelni proces saradnje - praktičan, tehnički, usmeren na obostranu korist, a ne na razlike.

Pruga kao simbol

Tunel na Koridoru VIII nije samo projekat koji će skratiti putovanje između Skoplja i Sofije. On postaje simbol - način da se pokaže da se evropski put Severne Makedonije ne gradi samo kroz političke pregovore i pravne reforme, već i kroz stvarne, opipljive projekte. Ako sve bude išlo po planu, Koridor VIII će postati dokaz kako se infrastruktura može pretvoriti u mehanizam za političko zbližavanje. Biće simbol da istorijski sporovi, iako nisu zanemarljivi, ne moraju biti ključni faktor za izgradnju zajedničke budućnosti.

Za Evropsku uniju, ovaj projekat je dokaz da se strateška ulaganja u ovaj region isplate. Infrastruktura, u ovom slučaju, nije samo materijalna: ona je i politička, simbolička i strateška. Koridor VIII stoga nije samo železnica; to je put kojim se region, korak po korak, može približiti Evropi.

 Autor: Nikola Mirković