EU usvojila direktive za prelazni period posle Bregzita
Evropska unija je 29. januara usvojila direktive za prelazni period posle Bregzita, tokom kojeg će Velika Britanija biti vezana zakonima EU gotovo dve godine, ali bez prava glasa u odlučivanju. Ministri su odluku o smernicama za nastavak pregovora o izlasku Velike Britanije iz EU doneli za dva minuta.
Usvojene pregovaračke direktive omogućavaju Evropskoj komisiji, koja će u ovom procesu biti pregovarač u ime EU, da započne pregovore za Velikom Britanijom o napuštanju Unije.
Predloženi datum za kraj prelaznog perioda i izlazak Velike Britanije iz EU je 31. decembar 2020. godine.
Prema takozvanim pregovaračkim direktivama, Velika Britanija tokom tog perioda mora da poštuje propise EU "kao da je članica", ali nema pravo glasa u odlučivanju.
Sve izmene zakona koje institucije EU, kancelarije i agencije usvoje tokom prelaznog perioda primenjivaće se u Velikoj Britaniji.
U oblasti sloboda, bezbednosti i pravde, VB će imati pravo da prihvati ili odustane od pojedinačnih zakona.
London više neće imati predstavnika u evropskim institucijama i neće moći da prisustvuje sastancima čak iako se direktno odnose na Veliku Britaniju. I dalje će biti pod jurisdikcijom Evropskog suda pravde i davati doprinos evropskom budžetu.
Pregovori Barnijea i britanskog pregovarača Dejvida Dejvisa mogli bi da počnu već ove sedmice, s ciljem da budu završeni do marta kako bi mogli da počnu razgovori o budućim trgovinskim odnosima, kažu evropski izvori.
Nova ivica litice
"Stvar koja je za mene zabrinjavajuća je vremensko ograničenje tranzicije. To je očigledno neadekvatno za pregovore o novom trgovinskom sporazumu i povećava stah od novih ivica litica u decembru 2020", izjavio je Sajmon Ušervud, zamenik direktora organizacije Ujedinjeno Kraljevstvo u Evropi koja se menja.
Usled otvorenih podela u britanskoj vladi po pitanju plana za prelazni period, ministri i pregovarač za Bregzit pokušali su tokom vikenda da pokažu jedinstveni stav.
Dejvis, ministar finansija Filip Hamond i ministar privrede Greg Klark su u zajedničkom pismu napisali da je cilj prelaznog perioda da ljudi, poslodavci i javne službe imaju dovoljno vremena da se pripreme za potpuni izlazak iz EU.
Velika Britanija to vreme naziva "period implementacije" koji treba da traje "oko dve godine".
Hamond je pozivao da razlaz EU i Velike Britanije bude "veoma umeren".
Međutim, Džejkob Ris-Mog koji predvodi grupu od više od 50 zagovornika Bregzita iz redova Konzervativne partije, upozorio je da prevelika vezanost za EU predstavlja opasnost da Velika Britanija postane "vazalska država" EU, a Bregzit "vežba ograničenja štete".
Mogući sukob
Dejvis je izjavio da bi Velika Britanija mogla da pregovara, pa čak i potpisuje trgovinske sporazume sa zemljama iz celog sveta tokom prelaznog perioda, mada bi ti sporazumi stupili na snagu tek po njegovom isteku. Takav njegov stav bi mogao da ga dovede u sukob sa Briselom.
Zvaničnici EU insistiraju da tokom prelaznog perioda za Veliku Britaniju kao i za druge članice važe pravila da ne mogu da potpisuju nezavisne trgovinske sporazume.
Evropski lideri su na samitu u decembru pristali da se otvore pregovori o prelaznoj fazi, pošto su prethodno odobrili sporazum o uslovima izlaska Velike Britanije iz Unije – prava građana, granica s Irskom i iznos koji London treba da plati Briselu.
Prelazni period će, prema njihovim rečima, olakšati promenu građanima i obezbediti "most" ka trgovinskom sporazumu EU i Velike Britanije posle Bregzita.
Razgovori o budućim trgovinskim odnosima treba da počnu u aprilu, ali vreme prolazi a britanska premijerka Mej još treba da odredi šta London želi.
Neke članice EU su tražile da prelazni period može da se produži ako Brisel i London ne uspeju da se dogovore o budućim odnosima posle 2020, ali je ta ideja, kojoj se najviše suprotstavljala Francuska, odbačena.
Izvor: EurActiv.rs, AljazeeraBalkans
