EU od danas ima 27 članica

BRISEL/LONDON – Ujedinjeno Kraljevstvo, posle 47 godina, napustilo je članstvo Evropske unije 31. decembra 2020. u ponoć po srednjeevropskom vremenu. Nastupa prelazni period u odnosima UK i EU, koji će trajati do kraja 2020. godine.

Tokom prelaznog perioda za Ujedinjeno Kraljevstvo i dalje će važiti zakonodavstvo EU, uključujući i trgovinska pravila, kao i presude Suda pravde EU. Cilj ovog perioda jeste da se sklopi trgovinski sporazum između dve strane, a glavni pregovarač sa strane EU ostaje Mišel Barnije.

Prelazni period može da se produži za jednu do dve godine, ali to mora da bude dogovoreno do jula 2020. Premijer Ujedinjenog Kraljevstva Boris Džonson više puta je izrazio nameru da okonča pregovore do kraja ove godine, ali većina stručnjaka sumnja da se sveobuhvatni trgovnski sporazum može sklopiti za tako kratko vreme.

Politička situacija sa obe strane La Manša trenutno je stabilna, pre svega zahvaljujući nadmoćnoj pobedi Konzervativne partije na vanrednim izborima u decembru. Međutim, ostaje mnogo nerešenih pitanja, a jedno od glavnih je status Škotske, čiji su građani 2016. ubedljivo podržali ostanak u EU.

Zastava Ujedinjenog Kraljevstva juče je izneta iz prostorija Saveta Evropske unije i spuštena ispred Evropskog parlamenta. Od danas će se nalaziti u Muzeju istorije EU u Briselu.

Izlazak UK obeležen je kako u Londonu, gde su pristalice Bregzita organizovale slavlje, tako i u Briselu, gde je većinom vladala atmosfera žaljenja.

Ovo je prvi put da se jedna zemlja povlači iz članstva EU, na osnovu procedure koja je prvi put uneta u osnivačke sporazume EU 2009. godine. Građani Ujedinjenog Kraljevstva su na referendumu u junu 2016. podržali izlazak sa većinom od 51,9% glasova. Prethodno se Grenland, kao deo Danske, povukao iz tadašnjih Evropskih zajednica osamdesetih godina prošlog veka.

Promene u institucijama EU

Engleski jezik, kao zvanični jezik Irske i Malte, ostaće jedan od zvaničnih jezika Evropske unije.

Stanovništvo EU izlaskom Ujedinjenog Kraljevstva sa oko 510 miliona pada na oko 445 miliona, što će samo po sebi dovesti do promena u matematici glasanja u Savetu Evropske unije, koji čine ministri država članica. Većina odluka u Savetu donose se kvalifikovanom većinom, a države članice koje glasaju “za” neki predlog moraju da predstavljaju 65% stanovništva EU.

Sastav Evropskog parlamenta takođe je pretrpeo promene. Svih 73 poslanika iz UK više nisu njegovi članovi. Dvadeset sedam njihovih mesta raspoređeno je između država članica, a 46 mesta više neće postojati, tako da parlament sada ima 705 umesto 751 poslanika. Za apsolutnu većinu potrebno je 353 umesto dosadašnjih 376 glasova.

Dvadeset sedam poslaničkih mesta iz UK, prema prethodnom dogovoru, nisu jednako raspoređena između država članica. Francuska i Španija, na primer, dobili su 5 novih poslaničkih mesta, a Nemačka je ostala na starom broju. Hrvatska je takođe dobila još jednog poslanika.

Zbog napuštanja poslanika UK i ulaska nekih poslanika koji su bili “na čekanju” od maja 2019, kada su održani izbori za Evropski parlament, sastav poslaničkih grupa sada izgleda ovako: Evropska narodna partija ima 187 poslanika, Socijalisti i demokrate 148, a liberali iz grupe “Obnovimo Evropu”, zbog odlaska britanskih liberalnih demokrata, više nemaju trocifren broj poslanika (97).

Zeleni više nisu četvrta po veličini poslanička grupa – njih su preskočili desničari iz grupe Identitet i demokratija (Liga, Alternativa za Nemačku, Nacionalno okupljanje), koji sada imaju 76 poslanika. Poslaničke grupe zaokružuju Evropski konzervativci i reformisti i Ujedinjena evropska levica.

Evropski savet više nema premijera Ujedinjenog Kraljevstva u svojim redovima – sada ga čine 27 šefova država i vlada, zajedno sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom.

“Nikada nije srećan trenutak kada neko odlazi, ali otvaramo novo poglavlje. Posvetićemo svu svoju energiju izgradnji jače, ambicioznije EU. Sa 27 snažnih demokratija, snažnim vrednostima, slobodama, 22 miliona preduzeća i najvećim jedinstvenim tržištem”, napisao je Mišel na Tviteru.

Evropska komisija Ursule fon der Lajen od početka je imala 27 članova, iako se od Ujedinjenog Kraljevstva očekivalo da predloži svog člana do izlaska ove države iz EU. Poslednji komesar iz UK ostaje Džulijan King, koji je bio zadužen za Bezbednosnu uniju. Prvi komesar iz ove zemlje bio je baron Kristofer Soams, zet Vinstona Čerčila, koji je od 1973. do 1977. bio komesar za spoljne odnose i trgovinu.

“Izazovi sa kojima se Evropa suočava, i mogućnosti do kojih može da dobaci, nisu se promenili zbog Bregzita. Povodom toga, želimo najbolje moguće odnose sa UK. Ali oni nikada neće biti toliko dobri kao članstvo”, tvitovala je Ursula fon der Lajen.

Izvor: European Western Balkanas