BEOGRAD – Beogradski bezbednosni forum (BSF) deset godina gradi dijalog u uslovima kada su egoistična viđenja raširena po celom svetu, izjavila je predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht, na otvaranju 11. BSF-a.
“Pandemija virusa korona nas podseća da je celo čovečanstvo na istom brodu, koji će potonuti bez solidarnosti, ukazala je Sonja Liht. Uz konstaciju da su mnogi životi izgubljeni tokom pandemije, ona je istakla da će ih još više biti izgubljeno zbog jaza između bogatih i siromašnih. Ovo je vreme za velike odluke, kako se ne bi svi našli na brodu koji tone“, izjavila je Sonja Liht.
U naredna tri dana, na 11. Beogradskom bezbednosnom forumu diskutovaće se i o efektima pandemije, ekonomskoj neizvesnosti, krizi demokratije i rastu autoritarizma, ksenofobije i nepoverenja, što sve, kako upozoravaju organizatori, “stavljaju čovečanstvo na jedan od najvećih ispita u istoriji”. Forum zajednički organizuju Fondacija BFPE za odgovorno društvo, Beogradski centar za bezbednosnu politiku i Evropski pokret u Srbiji.
Ambasador EU u Srbiji Emanuele Žiofre ocenio je da je proširenje stvar kredibiliteta EU.
On je naveo da članstvo Srbije u EU nema alternativu, što je potvrđeno i na samitu EU-Zapadni Balkan, gde su lideri ponovili punu podršku procesu proširenja regiona.
Žiofre je pomenuo i prošlonedeljni izveštaj Evropske komisije, gde kakao kaže da je naglašeno sve što treba da se uradi na reformskom putu. On je ocenio da su u toku mnoge inicijative i procesi, poput ustavnih promena i međupartijskog dijaloga, ali je važno da ti reformski procesi idu u dobrom pravcu.
On je izjavio da je dijalog jedina platforma na kojoj se mogu rešiti odnosi između Srbije i Kosova.
Dijalog je važan ne samo za Srbiju, već za ceo region.
“Potrebno je rešiti sva otvorena pitanja između Beograda i Prištine i ostvariti pomirenje u regionu na isti način na koji je ono postignuto u Evropi”, rekao je Žiofre.
On je zahvalio civilnom društvu u Srbiji koje kontinuirano radi na pomirenju i demokratizaciji Srbije i regiona.
Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijel Eskobar izjavio je tokom svog govora da mnogi na Zapadni Balkan gledaju kroz prizmu dešavanja iz devedesetih godina, dok sadašnja administracija na region glea iz perspektive 21. veka.
On je poručio da je želja SAD da svih šest zemalja regiona postanu članice Evropske unije.
"To su evropske zemlje među kojima su neke ostvarile ogroman napredak i njihovo priključenje EU ne bi predstavljalo opasnost za postojeće članice Unije, već veliku priliku", rekao je Eskobar.
Kao jedan od najvećih izazova Eskobar je naveo razgovore političara o problemima iz devedesetih godina, mada je trebalo da budu odavno rešeni.
Eskobar je konstatovao da u Srbiji postoji povezanost ekonomskih prihoda sa partijama, kao i da je Ministarstvo finansija sprovelo kontrolu nevladinih organizacija. On je izneo podatak da je privreda Srbije od 2000. godine uvećana za sedam puta, a da su ekonomije Crne Gore i Kosova u uslovima pandemije virusa korona zabeležile dvocifreni procentni rast.
“Pozdravljamo ekonomske integracije zemalja regiona. Ljudi sa Balkana su uspešni bilo gde da odu, a mi želimo da budu uspešni i na Balkanu”, zaključio je Eskobar.
