prEUgovor: Ubrzane formalne aktivnosti u cilju otvaranja klastera pre izbora

Izbori najavljeni za proleće 2022. jedan su od razloga za ubrzano sprovođenje formalnih aktivnosti u pojedinim oblastima iz klastera 1 pristupnih pregovora Srbije i Evropske unije, ali je malo verovatno da će izborni uslovi biti poboljšani do tada, ocenjuje se u novom Alarm izveštaju koalicije prEUgovor.

"Vrlo je verovatno da ni pre narednih izbora neće biti rešeni svi problemi na koje je ukazao ODIHR ili da za njih neće biti pronađena adekvatna rešenja", navodi se u izveštaju objavljenom 18. novembra.

Koalicija prEUgovor ocenjuje da predlozi sa dva međustranačka dijaloga o izbornim uslovima koji su do sada objavljeni ne nude jasna rešenja za neke od najvažnijih problema finansiranja izborne kampanje i korišćenja javne funkcije za promociju političkih subjekata.

Predsednik Srbije, Vlada i rukovodioci javnih preduzeća nastavili su da koriste javne resurse i javne funkcije za političku promociju, piše u izveštaju koji obuhvata period od maja do oktobra 2021.

U tom periodu, navodi se u izveštaju, trećina aktivnosti predsednika Srbije Aleksandra Vučića bila je politička promocija van njegovih nadležnosti, kao što su posete fabrikama, gradilištima i infrastrukturnim projektima.

U izveštaju se takođe kaže da je formiranje Privremenog nadzornog tela za praćenje medija tokom izborne kampanje Vlada sprovela nezakonito.

Urednica izveštaja Jelena Pejić Nikić iz Beogradskog centara za bezbednosnu politiku, izjavila je na predstavljanju izveštaja da je u prethodnih šest meseci bilo napretka u normativnim aktivnostima, odnosno pisanju zakona, strategija i planova, ali da se njihovi rezultati još ne vide.

"Cilj je da se pokaže dovoljno napretka kako bi se pre izbora otvorili novi klasteri u pristupnim pregovorima. Vladi je to veoma značajno jer bi to značilo da se proces pristupanja EU pokreće nakon dugogodišnjeg zastoja", rekla je Pejić Nikić.

Fokus tih aktivnosti, dodala je, stavljen je na završavanje procesa ustavnih izmena u oblasti pravosuđa.

Proces je ove godine ubrzan i uglavnom je tekao "kako treba", rekla je Pejić Nikić, ali je napomenula da se u tekstu Ustavnog zakona, kojim će ustavne izmene sprovoditi, ostavlja mogućnost da lice koje je sada na funkciji republičkog javnog tužioca bude ponovo izabrano, što je u suprotnosti sa tekstom ustavnih amandmana.

"Time se otvara mogućnost da ista osoba bude na čelu javnog tužilaštva skoro 25 godina", rekla je Pejić Nikić, dodajući da vlasti pokušavaju da zadrže iste ljude na čelu institucija "koje do sada nisu dale neke rezultate".

Kada je u pitanju predlog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, Pejić Nikić je rekla da on sadrži niz odredaba koje su neprecizne "što ostavlja opasnost i za ovaj i za neke buduće referendume".

"Ni izborna ni referendumska pravila se ne smeju menjati u godini pred izbore, odnosno referendum, to nije u skladu sa demokratskim standardima. Da bi se sve stiglo u zacrtanom roku, a čuli smo da je namera da se referendum održi u januaru, zakon mora da se usvoji po hitnom postupku i da ranije stupi na snagu, a to ne bi smelo da se desi za zakon ovakvog značaja", kazala je.

U izveštaju koalicije prEUgovor se ukazuje i na sve veću političku i društvenu polarizaciju i ističe da nema napretka u oblastima slobode medija, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Kada je u pitanju sloboda medija, u izveštaju se ocenjuje da radne grupe nisu dale nikakve rezultate jer nema političke volje da se stanje popravi.

Novinari i dalje trpe verbalne i fizičke napade i pretnje, a novi vid pritiska su takozvane "SLAPP" tužbe, čiji je cilj dalje finansijsko urušavanje teškog položaja medija, kao i gušenje kritičkog izveštavanja.

"Nosioci vlasti nastavljaju da (zlo)upotrebljavaju institucionalne i medijske kanale da bi diskreditovali svoje političke protivnike, ali i kritički nastrojene medije, organizacije civilnog društva i pojedince", navodi se u dokumentu.

Ipak, dodaje se, primetno je izvesno poboljšanje u javnim izjavama i saopštenjima srpskih zvaničnika o Evropskoj uniji i za razliku od prethodnog perioda izostali su upadljivi i direktni napadi na EU.

U izveštaju se navodi da Skupština i dalje ne sprovodi efikasnu kontrolu rada izvršne grane vlasti i da skupštinske rasprave i dalje "obiluju hvalospevima upućenim predsedniku Vučiću i napadima na njegove kritičare".

U toku izveštajnog perioda nije bilo pomaka ni u rešavanju otvorenih pitanja sa susedima, dok je dijalog sa Prištinom zadržan uglavnom na tehničkom nivou i bez opipljivih rezultata, navodi se u dokumentu.

Koalicija ocenjuje da su unapređeni pojedini antikorupcijski propisi, ali da nema vidljivog napretka u njihovom sprovođenju, kao i da Vlada i dalje zanemaruje Savet za borbu protiv korupcije.

Nastavljeni su i svi negativni trendovi zabeleženi u prethodnom izveštaju, naročito u oblasti javnih nabavki, te u upravljanju preduzećima u državnom vlasništvu i u javnoj upravi.

Unapređen je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ocenjuje Koalicija ali ističe da neizvršavanje Poverenikovih rešenja i skrivanje informacija uz pozivanje na tajnost dokumenata, posebno onih koji se odnose na kovid-19, ostaju ključni problemi u ovoj oblasti.

U oblasti antidiskriminacione politike napredak je vidljiv samo u broju usvojenih zakona, strategija i dokumenata, ali su efikasnost i održivost "najslabije karike" strateških dokumenata.

Koalicija je ukazala da su ceo izveštajni period, a naročito početak oktobra, obeležili slučajevi u kojima je u pitanje doveden nepristrasan rad policije, otvoreno pitanje njene zloupotrebe, što se vezujе za obračune unutar vladajuće SNS.

"U posmatranom periodu posebno zabrinjavaju način na koji je MUP izradio potencijalno veoma štetan Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima i nedostatak javne rasprave o ovoj temi", navodi se u izveštaju.

Koalicija ocenjuje da u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala nedostaje prava politička volja zbog čega u praksi izostaju rezultati.

"U 'ratu protiv mafije' pravi se medijski spektakl, a ignorišu veze između predstavnika vlasti i organizovanog kriminala (slučaj Belivuk). U dva važna predmeta vezana za nelegalnu plantažu marihuane 'Jovanjica', političari na vlasti utiču na relativizaciju zločina, a krivični postupak se odugovlači", navodi se u izveštaju.

Bojan Elek iz BCBP-a izjavio je na predstavljanju izveštaja da su ta dva slučaja primer upliva vlasti u rad policije.

"Slučaj Belivuk je primer kako se vlast 'obračunava' sa kriminalom, dok je slučaj Jovanjica primer kako se obračunava sa profesionalnim policajcima u cilju zaštite svojih interesa, kako opstruira i relativizuje slučaj i tu je ključna uloga funkcionera SNS koji kroz sve dostupne kanale rade sve da umanje njegov značaj", rekla je Elek.

Prema njegovom mišljenju, u Srbiji postoji ciljana, ali i ne i demokratska kontrola nad sektorom bezbednosti, a ključni problemi leže u lošem upravljanju i organizaciji policije.

U izveštaju se ukazuje da je ekstremna desnica i dalje veoma aktivna u Srbiji i da je primetno jačanje govora mržnje veličanjem osuđenih ratnih zločinaca i ratnih zločina počinjenih tokom 1990-ih.

"Odgovor državnih organa na aktivnosti ekstremne desnice i dalje je slab, što sve dodatno utiče na normalizaciju (nasilno) ekstremističkih stavova i aktivnosti u Srbiji", piše u izveštaju.

Koalicija prEUgovor je mreža organizacija civilnog društva osnovana radi praćenja politika koje se odnose na pregovore o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, sa posebnim naglaskom na poglavlja 23 i 24.

Koaliciju prEUgovor čine ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima, Autonomni ženski centar (AŽC), Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Centar za primenjene evropske studije (CPES), Grupa 484 i Transparentnost Srbija (TS).

Izvor: Euractiv