Parlament BiH usvojio izjavu o reformama i bržem putu ka EU

Parlament BiH usvojio je 23. februara izjavu o sprovođenju neophodnih reformi i evropskoj opredeljenosti zemlje koja treba da garantuje da će BiH preduzeti neophodne korake na putu ka EU. Verifikacijom u Skupštini BiH izjava je dobila puni legitimitet i obavezujuća je za potpisnike. Donošenje te izjave je deo novog pristupa BiH koji su u EU predložile Nemačka i Velika Britanija. Taj pristup treba da omogući BiH da se usredsredi na neophodne reforme, dok bi se ispunjavanje nekih uslova ostavilo za kasnije. Vlasti BiH će, prema usvojenoj izjavi, u saradnji sa EU pripremiti program "merljivih inicijalnih reformskih mera", pre svega ekonomskih i socijalnih, a zatim će se usredsrediti i na druge korake na putu ka EU.

Dom naroda i Predstavnički dom Parlamentarne Skupštine BiH usvojili su 23. februara izjavu o sprovođenju neophodnih reformi i evropskoj opredeljenosti, koja je u skladu sa zahtevima britansko-nemačke inicijative o napretku BiH ka Evropskoj uniji.

U okviru te inicijative iz novembra 2014. šefovi diplomatija Britanije i Nemačke su predložili zemljama članicama EU novi pristup prema BiH. Oni su od političara BiH zatražili da se pismenom izjavom obavežu na sprovođenje institucionalnih reformi na svim nivoima države, te da sa EU dogovore i sprovedu mapu puta za široki plan ekonomskih i socijalnih reformi.

Predsedništvo BiH je usvojilo i potpisalo izjavu 29. januara ove godine, a kasnije su je potpisali i predsednici 14 političkih partija u BiH. Verifikacijom i u Skupštini BiH, izjava je dobila potpuni legitimitet i ima obavezujući karakter za potpisnike.

U izjavi se navodi da će vlasti u BiH sprovesti reforme kako bi se uspostavila "institucionalna funkcionalnost i efikasnost na svim nivoima vlasti i omogućilo da se Bosna i Hercegovina pripremi za buduće članstvo u Evropskoj uniji". Pritom će institucije na svim nivoima uključiti reforme neophodne za napredak na putu ka EU u svoje programe i dati prioritet njihovom sprovođenju.

"U što kraćem roku biće uspostavljen efikasan i efektivan mehanizam koordinacije institucija svih nivoa vlasti u Bosni i Hercegovini u procesu pristupanja Evropskoj uniji", navodi se u izjavi.

EU je ranije, u okviru dogovora iz 2012, tražila od BiH da obezbedi mehanizam koordinacije koji treba da joj omogući da usaglasi stavove o pitanjima na putu ka EU, kao i koordinisano usklađivanje sa zakonodavstvom EU na celoj teritoriji. Tada je dogovoreno i da BiH izmeni Ustav u skladu sa presudom Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Sejdić-Finci".

To su bili uslovi koje je BiH trebalo da ispuni da bi mogla da podnese zahtev za članstvo do kraja 2012. i omogući stupanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju na snagu. Međutim, u tome se nije mnogo odmaklo, pa su Nemačka i Velika Britanija prošle jeseni izašle sa novim predlogom za BiH.

Cilj te inicijative je bio da se podstaknu socijalne i privredne reforme i konačno primeni SSP sa BiH, ali ne i da se snize kriterijumi već da se neka pitanja odlože za kasnije.

Program reformi

Prema usvojenoj izjavi, vlasti BiH će u saradnji sa EU pripremiti program "merljivih inicijalnih reformskih mera", uključujući ekonomske i socijalne mere, mere za izgradnju funkcionalne tržišne ekonomije, mere za jačanje vladavine prava, pre svega u borbi protiv korupcije, organizovanog kriminala i terorizma, i mere za ubrzanje procesa pomirenja.

Program će sadržati i mere za "jačanje administrativne sposobnosti, unapređenje funkcionalnosti i povećanje efikasnosti institucija na svim nivoima vlasti".

U kasnijoj fazi, nakon inicijalnih reformskih mera, planirane su dodatne reforme "kako bi se unapredila funkcionalnost i povećala efikasnost svih nivoa vlasti u Bosni i Hercegovini".

Tada će se "posebna pažnja usmeriti na sprovođenje presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Sejdić i Finci protiv Bosne i Hercegovine", dodaje se u izjavi.

Mogerini: Istorijska odluka za BiH

Izjava je usvojena nekoliko sati pre nego što se poslanicima u Parlamentu BiH u Sarajevu obratila visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini koja je 23. februara doputovala u jednodnevnu posetu BiH.

U obraćanju poslanicima Mogerini je rekla da je usvajanje te izjave "istorijska odluka za BiH, ali i za Evropu".

Mogerini je poručila da će o usvajanju izjave obavestiti ministre spoljnih poslova zemalja EU, posle čega bi Evropski savet trebalo da razmatra stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

"Došla sam da vam pružim podršku i da kažem da nemamo luksuz da se ponavljaju iste političke greške. Pogledajte susede, svi napreduju i vreme je i da i BiH napravi pomake", rekla je Mogerini i istakla da BiH sada treba "snažno da krene u reforme".

Prema njenim rečima, naredni koraci zahtevaju koordinaciju na svim nivoima vlasti u BiH "i konkretno delovanje s ciljem približavanja EU".

"Današnje usvajanje izjave omogućava BiH da napravi odlučne korake ka EU što znači, pravnu državu, poštovanje ljudskih prava i prava manjina", kazala je Mogerini i naglasila da je "uspostavljanje efikasnog Mehanizma koordinacije između BiH i EU ključno za uspešnu interakciju za buduće članstvo".

Građani žele snažniju privredu i bolju budućnost, kazala je evropska predstavnica i dodala da političari u BiH sada treba da se fokusiraju na hitne ekonomske i socijalne reforme posebno zbog teške ekonomske situacije u BiH i enormne nezaposlenosti.

Kao prioritete je istakla i reforme u zdravstvu, obrazovanju socijalnom sektoru, uspostavljanje funkcionalne ekonomije, jačanje pravne države, kao i jačanje administrativnih kapaciteta kako bi se osnažila efikasnost institucija na svim nivoima.

Izvor: EurActive.rs