Postignut istorijski klimatski sporazum u Parizu: EU na čelu borbe protiv klimatskih promena
Evropska unija je odigrala ključnu ulogu u postizanju istorijskog sporazuma u Parizu gde je 195 zemalja ptistupilo novom univerzalnom, pravno obavezujućem klimatskom sporazumu. U ambicioznom i izbalansiranom sporazumu, prvom velikom multilateralnom sporazumu u 21. veku, izložen je akcioni plan za borbu protiv štetnih klimatskih promena ograničavanjem globalnog zagrevanja na ispod dva stepena Celzijusa.
Ovaj sporazum je rezultat višegodišnjih napora međunarodne zajednice da usvoji univerzalni multilateralni sporazum o klimatskim promenama. Nakon Protokola iz Kjota koji nije usvojio dovoljan brojm zemalja i neusvajanja sporazuma u Kopenhagenu 2009, EU je gradila široku koaliciju razvijenih i zemalja u razvoju kako bi ostvarila pozitivne rezultate na konferenciji u Parizu. Sporazum iz Pariza šalje jasan signal investitorima, preduzećima i tvorcima politika o tome da je prelazak na čistu energiju neminovan te da se mora odustati o fosilnih goriva.
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je izjavio: “Svet se danas ujedinio u borbi protiv klimatskih promena. Ovo je poslednja slamka spasa i šansa da budućim generacijama ostavimo u nasleđe stabilniji svet, zdraviju planetu, pravednija društva i prosperitetnije ekonomije. Ovaj celoviti sporazum će voditi planetu ka čistijoj energiji. Sporazum, osim toga, predstavlja uspeh i za samu Evropsku uniju. Mi smo već dugo lideri u borbi protiv klimatskih promena, a sporazum iz Pariza je našu ambiciju preneo na čitav svet. Želim da se zahvalim šefu pregovaračkog tima EU, komesaru Migelu Arijasu Kenjeteu i njegovim saradnicima koji su danonoćno radili na postizanju sporazuma, a zahvaljujem im se i na tome što je Evropska unija zbog njihovog rada do kraja pregovora zadržala centralnu ulogu. Ponosan sam na sve vas.”
Komesar EU za energetiku i klimatska pitanja Migel Arijas Kanjete je rekao: “Ovaj sporazum znači veliku pobedu za Evropu. Međutim, ono što je još važnije, ovaj sporazum je pobeda za međunarodnu zajednicu. Evropa je predvodila napore za postizanje ambicioznog i pravno obavezujućeg sporazuma u Parizu. Naši ključni ciljevi, odnosno petogodišnji ciklus revizije i transparentnost, utkani su u sporazum. Sporazum potvrđuje i globalnu posvećenost pružanja podrške onima kojima je pomoć potrebna. Uspeli smo. Sada treba ispuniti data obećanja. Evropa će i dalje biti na čelu napora za prelazak na čistiju energiju.”
Klimatski sporazum iz Pariza
Sporazum iz Pariza treba da premosti aktuelne politike i klimatsku neutralnost do kraja veka. Vlade su u Parizu postigle sporazum o cilju, posvećenosti i solidarnosti.
Cilj: Vlade su se složile oko dugoročnog cilja, odnosno da će ograničiti globalno zagrevanje na ispod 2 stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski period i da će se truditi da ograniče rast temperature na 1,5 stepena Celzijusa, jer će se na taj način u velikoj meri smanjiti rizici i uticaj klimatskih promena. Sporazum poziva na obuzdavanje emisija štetnih gasova, uzimajući u obzir da će zemljama u razvoju trebati više vremena da preduzmu mere za brzo smanjivanje emisija štetnih gasova u skladu sa najboljim naučnim praksama. Pre i tokom konferencije, države su objavile sveobuhvatne akcione planove za smanjenje emisija. Ukupan broj od 185 nameravanih nacionalnh doprinosa za ublažavanje klimatskih promena koji su pripremljeni pre konferencije ipak nije dovoljan za postiizanje osnovnog cilja. Međutim, sporazum otvara put za postizanje ovog cilja.
Posvećenost: Da bi ova zajednička ambicija bila realizovana, vlade su se dogovorile da na svakih pet godina definišu još ambicioznije ciljeve u skladu sa naučnim preporukama. Radi transparentnosti i nadzora, složile su se da jedna drugu izveštavaju o tome kako napreduju u realizaciji ciljeva. Globalna revizija će se odigravati na svakih pet godina. Sistem za transparentnost i odgovornost na globalnom nivou će beležiti napredak ka postizanju dugoročnog cilja.
Solidarnost: EU i druge razvijene zemlje će nastaviti da podržavaju mere za ublažavanje klimatskih promena i smanjenje emisija štetnih gasova, kao i mere za jačanje otpornosti zemalja u razvoju na posledice klimatskih promena. Druge zemlje su podstaknute da ovakvu podršku pružaju na dobrovoljnoj osnovi. Zemlje u razvoju će dobiti veću međunarodnu podršku za prilagođavanje posledicama klimatskih promena. Razvijene zemlje nameravaju da nastave sa naporima za mobilizaciju 100 milijardi dolara godišnje do 2025. kada će biti definisan novi zajednički cilj.
Gubici i šteta
Sporazum iz Pariza sadrži i član na temu gubitaka i štete koji nastaju kao posledica klimatskih promena. Države su prepoznale potrebu za saradnjom i unapređenjem razumevanja, aktivnosti i podrške u različitim oblastima poput sistema za rano upozoravanje, pripremljenosti za vanredne situacije i osiguranja od rizika.
Akcioni plan Lima-Pariz
Akcioni plan Lima-Pariz, inicijativa peruanskog i francuskog predsedništva konferencije koja za cilj ima preduzimanje mera od strane velikog broja zainteresovanih strana, okupio je nezapamćeni broj zemalja, gradova, preduzeća i članova civilnog društva koji žele da pojačaju saradnju kako bi podržali sprovođenje novog sporazuma. Inicijativa je pokazala da je svet spreman da usmeri napore ka borbi protiv klimatskih promena čak i pre stupanja sporazuma iz Pariza na snagu 2020. godine. Tokom dve nedelje koliko je trajala konferencije, predstavljen je i niz inovativnih inicijativa.
