Izveštaj o Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici (ZSBP) – prioriteti u 2016.
Arhiva: Važno je

Izveštaj o Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici (ZSBP) – prioriteti u 2016.

17.10.2016.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini u junu je u Evropskom savetu predstavila Globalnu strategiju Unije za spoljnu i bezbednosnu politiku. Rad na sprovođenju Strategije zasniva se planu za sprovođenje strategije visoke predstavnice i zaključaka Saveta EU iz oktobra 2016.

U svom izveštaju, Mogerini kaže da je ZSBP EU usmerena prvenstveno na nastavak pronalaženja rešenja ozbiljnih kriza u susedstvu EU, uz istovremenu zaštitu i odbranu ljudskih prava, kao i na postizanje i jačanje mira i stabilnosti na globalnom nivou − između ostalog putem misija i operacija ZSBP. Na istoku je ruskim kršenjem međunarodnog prava i destabilizacijom Ukrajine, uz dugotrajne sukobe u širem području oko Crnog mora, do srži uzdrman bezbednosni poredak u Evropi. Na jugu će, kako se navodi, napori i dalje biti usmereni na okončanje sukoba u Siriji. Osim što produbljuje regionalnu nestabilnost i nesigurnost, kriza u Siriji utiče i na unutrašnji poredak EU i predstavlja veliki bezbednosni rizik, ističe Federika Mogerini.

Deo izveštaja odnosi se na Zapadni Balkan. Pažnja EU je u 2016. godini usmerena na rešavanje sledećih činilaca političke stabilnosti i bezbednosti: nastavak olakšavanja normalizacije odnosa između Kosova* i Srbije, ublažavanje rizika za stabilnost koji je uzrokovan političkom polarizacijom na Kosovu i u Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, unapređenje funkcionalne državnosti i socijalno-ekonomskog razvoja Bosne i Hercegovine, jačanje usmerenosti Srbije ka EU i dalje jačanje reformi i vladavine prava u Albaniji i Crnoj Gori. U izveštaju se navodi da je EU i dalje posvećena evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana i da će kroz dijalog sa relevantnim zemljama regiona nastaviti da produbljuje saradnju u vezi sa pitanjima spoljne politike i postupnim usklađivanjem sa stavovima EU u toj oblasti (naročito u pogledu pitanja u kojima su ugroženi važni zajednički interesi, kao što su restriktivne mere).

Normalizacija odnosa između Beograda i Prištine (dijalog pod okriljem EU) mora se nastaviti tokom i nakon 2016, a obe strane moraju sprovesti sve sporazume u okviru dijaloga. Očekuje se nastavak sastanaka u okviru dijaloga na visokom nivou između Prištine i Beograda kojima posreduje visoka predstavnica. Proces je nakon izbora u Srbiji i Kosovu* dobio novi zamah, a dalji napredak u sprovođenju svih sporazuma u okviru dijaloga i dalje je ključan za napredak u ostvarivanju njihove evropske perspektive.

Uprkos slabljenju jedinstva opozicije kaže se u Izveštaju o Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, značajna polarizacija koja može rezultirati povremenim slučajevima nasilja od strane opozicije predstavlja trajan rizik u 2016. na Kosovu*. Mandat Misije Evropske unije za vladavinu prava (EULEX) produžen je do juna 2018. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Kosova stupio je na snagu 1. aprila 2016, a prva sednica Saveta za stabilizaciju i pridruživanje biće održana pre isteka 2016.

Kosovo je ostvarilo značajan napredak u ispunjavanju zahteva iz plana za liberalizaciju viznog režima, zbog čega je Komisija u maju 2016. podnela zvanični predlog za stavljanje Kosova na spisak zemalja čijim državljanima nisu potrebne vize u zoni Šengena (uz uslov da do dana donošenja tog predloga u Evropskom parlamentu i Savetu, Kosovo ratifikuje sporazum o razgraničenju sa Crnom Gorom i postigne dodatne rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije). EU podseća da je potrebno ispuniti preostala dva uslova. EU takođe podseća na to da se u slučaju nepoštovanja odgovarajućih uslova, može primeniti zaštitna klauzula, baš kao i na druge korisnike liberalizacije viznog režima.

Visoka predstavnica još ističe da bi, nakon otvaranja dva ključna pregovaračka poglavlja sa Srbijom koja se tiču vladavine prava (Poglavlje 23 – pravosuđe i osnovna prava i Poglavlje 24 – pravda, sloboda i bezbednost) trebalo, između ostalog, da se podstakne postizanje rezultata u tim oblastima. EU podstiče Srbiju da nastavi s ovakvim pozitivnim zamahom i da pojača zakonodavne reforme i njihovo delotvorno sprovođenje u ključnim oblastima reforme pravosuđa, borbe protiv korupcije, organizovanog kriminala i slobode izražavanja i medija. Posebnu pažnju treba posvetiti potpunom poštovanju osnovnih prava (između ostalog zaštiti Rome kao najugroženiju grupu) kao i efikasnom sprovođenju zakonodavstva koje se tiče zaštite manjina i borbi protiv diskriminacije nacionalnih manjina. To se, između ostalog, odnosi na oblast obrazovanja, upotrebe manjinskih jezika, pristupa medijima i verskim obredima na manjinskim jezicima, kao i rešavanje pitanja diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta.

Nakon vanrednih opštih izbora u aprilu 2016. na kojima je premijer Aleksandar Vučić dobio jasnu podršku za politiku evropskih integracija, nova Vlada treba da se usmeri na ključne reforme, kaže se u Izveštaju. Osim toga, biće važno da Srbija zadrži konstruktivan stav u odnosu prema susedima i pozitivnu ulogu u inicijativama za regionalnu saradnju. EU će i dalje pozivati Srbiju da, u skladu sa pregovaračkim okvirom, postepeno usklađuje zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU.

Inkluzivna regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi i dalje će biti ključni za stabilnost i evropsku perspektivu Zapadnog Balkana. I dalje je neophodno da se kontinuirano radi na olakšavanju inkluzivnosti, naročito kroz regionalne inicijative/forume. Na samitu u okviru Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi održanom 1. juna u Sofiji i na Konferenciji u Parizu održanoj 4. jula 2016. u okviru Berlinskog procesa (samit o Zapadnom Balkanu), raspravljalo se o gorućim političkim pitanjima i poboljšanju saobraćajne i energetske povezanosti unutar regiona i sa EU. Pariska konferencija takođe je bila usmerena na inicijative za mlade, kao što je pozitivni program za mlade na Zapadnom Balkanu pokrenut 2015. u okviru Procesa Brdo – Brijuni. Programom Saveta za regionalnu saradnju (RCC) za period 2017−2019,koji je podržan u junu 2016, dodatno će se istaći osnovna načela kao što su vladavina prava, ekonomsko upravljanje i reforma javne uprave, kako bi se osigurala veća integracija na celom području Zapadnog Balkana i drugih zemalja RCC-a.

U Izveštaju se još navodi da će EU nastaviti da podržava inicijative i strukture kojima se jača regionalna saradnja u Jugoistočnoj Evropi i na Zapadnom Balkanu.

EU je prepoznala Zapadni Balkan kao prioritetni region za spoljno delovanje i borbu protiv terorizma. Evropska služba za spoljne poslove i službe Komisije će unaprediti saradnju između agencija EU i relevantnih nadležnih tela na Zapadnom Balkanu u borbi protiv terorizma/nasilnog ekstremizma, usredsređujući se na napore koordinacije putem inicijative za borbu protiv terorizma na Zapadnom Balkanu koju je pokrenula Slovenija. Evropska služba za spoljne poslove, službe Komisije i druge zainteresovane strane će pripremiti regionalni projekat podrške borbi protiv terorizma, organizovanog kriminala i bezbednosti na granicama u okviru Instrumenta pretpristupne pomoći za period 2017−2019.

Integralni izveštaj je dostupan ovde.